Ђакон Ненад Илић: Парадокс Крста

Стигли смо и до треће недеље Великог поста, која се зове и Крстопоклона. Што баш сада да се подсећамо Крста? Из јеванђеља по Марку на Литургији се чита:

„Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати“.

ni-1532015

Велике и тешке речи. Човек цео живот потроши да их разуме и примени. Свежи обраћеници у веру те речи можда и најбоље разумеју. Мука им је од старог човека у себи. Одрећи се себе… Они се одричу онога због чега су и дошли до тако драматичне промене и што још увек добро памте. Њихово обраћење је управо последица одбацивања тог „себе“ којим нису били задовољни и беспоговорно прихватају Христа и Јеванђеље. Жедни и гладни Бога. Сваке Христове приче, сваког путоказа, савета, сваке речи. А временом и код већине обраћеника – рутина свакодневице учини своје. Потребно је подсећање. Тако и сад у посту. Крстопоклона недеља, је подсећање. Куд смо кренули? Шта нас чека и како се до тамо долази? Подсећање на оно због чега смо ушли у пост и скупљање снаге за наставак.

Шта је наш пост и због чега ми то уопште постимо?

Чистимо се, припремамо се да за Христом и са Христом прођемо кроз капију страдања ка Васкрсењу у Љубав вечног живота. Стичемо знања која се не могу добити само читањем и слушањем, него пре свега делањем. Боримо се са својим страстима и јачамо.

Наше страсти, преко којих нас други често описују, нисмо ми. Страсти јесу страдање али страдање повезано са уживањем. То што нам нешто, удаљавајући нас од Бога, док нас убија доноси утешно уживање – не значи да је и добро за нас. Потребно је да се после три недеље мање или више успешног поста подсетимо на једноставну, искуствену чињеницу. У лековима од тешких болести се не ужива. Они су обично горки.

Преслишајмо се сада, на овој станици Треће недеље какво нам је пролазно време. Да ли смо нашим трудом у борби против наших страсти иоле ојачали нашу љубав? Да ли смо почели да чинимо мање лошег, а више доброг? Како стојимо са угађањем стомаку, са блудом и блудним жељама, са осветољубивошћу и обуздавањем гнева, са похлепом, са тугом и труљењем у досади, са сујетом?… И да нас, ако смо били успешни у борби, није не дај Боже, мало закачила гордост? Ако нисмо били претерано успешни – не очајавајмо. На шта нас Христос подсећа? „Узми крст свој и пођи за мном!“ Неће само од себе. „Мораш да се помучиш, али ако си и слаб иди за мном. Мој крст је највећи и ако упорно идеш за мном најлакше ћеш проћи кроз процеп између светова који ћу за вас направити. А за мном можеш да идеш само ако пристанеш на крст!“

Завеса у храму ће се поцепати као символ цепања баријере између Неба и земље, али то је још пред нама, иако се десило пре скоро две хиљаде година. Све у вези са временом је у Цркви парадоксално. Да ли верујемо у обећану будућност довољно? Ако верујемо макар и мало, урадићемо одмах највеће – одрећи ћемо се онога у чему уживамо због онога што волимо. Бога, ваљда, волимо више од ичега и више од икога. И та љубав чува сваку другу љубав. Чува љубав према нашим ближњима, и љубав према творевини Божијој. Само ако Бога волимо више него себе – има наде за нас. Иначе се све завршава у самољубљу и – смрти. И зато се одричемо и зато постимо. Подсећамо се, тренирамо, учимо.

„Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју? „

Чему човеку све што је сакупљао у трци стицања у којој се тако тешко зауставља, ако је своју душу (свој живот) овим или оним анестезирао и трајно одвојио од Бога? Колико год се згражамо непоштењем око нас – да ли смо и потпуно чисти? Какве су наше калкулације? Не може све да се реши митом и корупцијом. Нема откупа душе која се својевољно удаљила од Бога. И још страшније:

„Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грешном, и Син ће се Човечији постидети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима“.

Да не мислимо ми много на неке „тамо“, да се не згражамо и да се не правимо луди адресирајући Божје оптужбе на „њих“. Нека су „тамо“ најцрњи грешници, безбожници и злочинци, али род прељуботворни можемо бити само ми, хришћани. Ми, који смо кренули са Њим, обећали му се, а онда правимо компромис за компромисом. Морамо да сведочимо Христа! Ако смо лоши сведоци због неспособности – неће нас Бог назвати „родом прељуботворним“. Али ако је то због „памети“ прилагођавању свету који се ближи пропасти – тешко нама. Једноставно – неће нас Бог препознати тако лажљиве, прељубнике, кад дођемо пред Њега. Ваљда зато што ни ми себе нећемо препознати као заиста Божије. Зато морамо да наставимо нашу борбу против лажних „себе“, са Крстом, за Христом.

„И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили“.

И видели су га многи. И Његови ученици на дан Силаска Светог Духа на апостоле, и апостол Павле, и непрегледни низ Његових светих кроз историју до данас. Аскете и молитвеници, они који су дали живот за ближње, они који су ширили љубав. За њима идемо носећи свако свој крст, али помажући један другом. Храбрећи једни друге, јер нико не носи крст тежак као онај који је кроз границу светова пронео Син Божији. Некад је неподношљиво тешко, али за Христом и са Христом је лако. Кад видимо Царство Божије како је дошло у сили – биће нам лакше.

(Фејсбук страница ђакона Ненада Илића)

Јеванђеље по Марку 8,34 – 9,1

И дозвавши народ са ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.

Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?

Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?

Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца својега са светим анђелима.

И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3Md



Categories: Преносимо

Оставите коментар