Драгослав Пакић: Жене у црном и Београд на води

Студенти прве године Ликовне академије науче да се црно добија када се помешају све боје. Због тога се вероватно каже да су Жене у црном префарбане свим бојама. Саме Жене се не занимају много за боје. Своју су изабрале. Више их доима скулптура. Активно учествују у подизању споменика жртвама НАТО бомбардовања. Док други раде, оне држе свећу, најчешће запаљену и питају – зашто? Весли Кларк ћути. Тонију Блеру су се такође обратиле питањем: Оче наш – зашто? Тони је лаконски одговорио да је све објаснио нашим министрима па нека Жене питају њих. Не зна или се прави невешт да код нас министре нико низашта не пита.

Фотомонтажа: Стање ствари

Фотомонтажа: Стање ствари

Онај који се пита није у Београду ни на води ни на хлебу.

Онај који се прави да се пита јесте у Београду на води, али се тренутно бави продајом старог гвожђа.

Жене у црном су у безнадежном положају. Ојађене и понижене. Жале се како су их неодговорни сопственом небригом у црно завили. Исход њихове борбе за правду је доведен у питање. Предлог да се Срби, како би окајали грехе због ратних злочина, убудуће рађају безгрешним зачећем, није наишао на разумевање.

Док београдски архитекти тврде да је пројекат Београд на води раван потопу без Нојеве барке, Жене и Онај који мисли да се пита сву наду полажу у арапске пријатеље који тврде да Београд, кад већ има толику воду и толико блато, не би смео пропустити прилику да ту погодност не искористи на начин како ми то радимо са нафтом.

Архитекти, Жене у црном, Онај који мисли да се пита и Арапи чврсто се држе дате речи. Како ствари стоје са делима, остаје да се види. Тито је на примеру Голог отока најбоље показао шта значи кад се са речи пређе на дела, али у њега више нико нема поверења.

Наравоученије прво: Земљак Тонија Блера, средњевековни Ловац на вештице, по књишком сведочењу Борислава Пекића, ухватио је шест жена осумњичених за вештичарење, везао им руке, окачио свакој по каменчину, пресвукао их у црно и пустио у воду, с тим што Пекић не појашњава да ли је то било у Београду на води или у Енглеској, што и није толико важно. Од шест осумњичених и бачених у реку, пет се удавило, а шеста је неким чудом испливала. То је за Ловца био крунски доказ да се ради о правој вештици због чега је одмах послата на ломачу.

Наравоученије друго: Данас, Богу је хвала, вештица више нема, али Ловаца – који мисле да су једини господари у шуми – и воде имамо на претек.


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3In



Categories: Четири стотине речи

Оставите коментар