Супротне историјске паралеле
Модест Колеров
Нема више оне потпуно сељачке земље коју је уништио Стаљин, нема више индустријализације скоро „од нуле“, у чијој су машини за млевење меса затвореници, заробљеници, прогнаници, избегли сељаци и „слободни“ радници били социјално изједначени у раду, становању и исхрани. Нема више стаљинског проблема остварења „другог индустријског центра“ који агресор не може оштетити. Али, постоји брежњевски нафтно-гасни Западни Сибир кроз који дувају сви непријатељски ракетно-нуклеарни и војно-космички ветрови.
Нема више хирошимског проблема нуклеарног паритета.
Нема више проблема масовног описмењавања и минималног масовног здравства. Постоји тотална зависност од лекова. Постоји минимална техничка описмењеност која гарантује тоталну медијско-потрошачку контролу од стране „ајфонова“ над већином становништва, и у којој централна власт може конкурисати са западним „Левијатаном“ једино у најдубљим слојевима националне самоодрживости, која је и подигла свој глас за Крим.
Нема више услова за масовну мобилизацију економије, јер било какав покушај тога –изван правила савремене спекулативне и неоколонијалне светске економије у односу на Русију – доводи нас до финансијске беде и сиротиње. А сверуске енергетске, нафто- и гасоводне, путне и стамбено-комуналне мреже ће тренутно претворити градове у оазе варварства.
Али, ни то није оно главно. Главно је то да је данас против Русије један од најбитнијих наследника СССР-а, нови – западни Берија, који је потчинио служби државне безбедности и пропаганде – и то као минимум – половину сфера државне делатности: од шпијунаже до криминалне полиције, од најновијих проналазака до противваздушне одбране, од управљања сателитима и иностраним политичким вођама до рудника злата. Сва та тоталитарна мрежа је сада у рукама евроатлантског непријатеља, који корак по корак, да ствар не пукне, води све до потпуног уништења Русије. Ако ни због чега другог, а онда само зато што је она „велика“, што је она „ауторитарна“, што она има своје националне интересе.
Бесмислено је говорити о мобилизацији тамо где нема ничег за мобилисање – осим националног духа. И кад нема никога да мобилише. Глупо је мобилисати ако не схваташ величину претње, и ако твој сопствени главни економиста путује у Давос да се куне у компрадорску верност неоколонијалном окупатору.
Због тога, оно обраћање Стаљину – које је сада актуелно у савременој руској политичкој мисли, па било оно за или против њега – само је ствар незналица или демагога. Немају они ни земљу, ни Стаљина.
Аутор је главни уредник агенције Регнум
Са руског посрбило: Стање ствари
Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3H6
Categories: Посрбљено
Pa nema više štovani gospodine ni arhipelaga gulaga kojega smo (skoro) svi čitali. Baš sinoć je bio na HTV Arsen Dedić gdje je spomenuo svog prijatelja Bulata Okudžavu i što sve je njegova obitelj proživila.
Zbog toga se na takve tekstove ne mogu ni kiselo nasmjehnuti.
Pa, štovani gospodine Kolerov, domovina vam je u stanju kakvom je upravo zbog boljševika.
Zašto vaš svemogoći ljubljeni staljinizam nije pobjedio „zapadnog Beriju“ nego je neslavno propao?
@čitalac: Изгледа да слабо разумете ћириличне текстове. Не жали у овом (можда чак и важном) тексту Колеров за Стаљином и бољшевицима – напротив, он каже: „…оно обраћање Стаљину – које је сада актуелно у савременој руској политичкој мисли, па било оно за или против њега – само је ствар незналица или демагога…“, него каже да је ` (прозападни) Берија` преко руске службе безбедности (којом је овако, или онако овладао) њој потчинио све битне безбедносне, енергетске , научне и војне снаге Русије. Друго је питање да ли је Колеров у праву… Ако тако јесте, онда је и разумљиво то што каже: „…Глупо је мобилисати , ако не схваташ величину претње, и ако твој сопствени главни економиста путује у Давос да се куне у компрадорску верност неоколонијалном окупатору“… Другим речима, Русија као да је под неоколонијалном окупацијом? А, ако је све заиста тако како из његовог текста изгледа, онда се поставља занимљиво питање: Ко је данас тај “Берија“? Ако то није сам Путин, то би значило да Путин више нема контролу над најбитнијим елементима руске државе, а ако јесте – то би могло (апсурдно) инсинуирати да је чак сам Путин западни агент? Ко ће му га знати…. Можда је, чак, у ствари, по среди то да је тог дана Колеров потегао једно пола литре вотке превише, па се несмотрено залетео? У сваком случају, данас је овај његов текст дискретно склоњен са главне странице Регнума чији је он главни уредник (http://www.regnum.ru/ ), али се (за сада?) ипак још може наћи преко рубрике “Искать“ (http://www.regnum.ru/news/polit/1903040.html). Било како било, изгледа да се неки ђаво у Кремљу мути, муља и крчка… Време ће показати…
@ Иоанн Дубињин
Hvala za vaše naputke ali ja mislim da sam ipak razumio njegovu poruku. Iz onoga što kaže na kraju evidentno je samo da nemaju ništa: „Немају они ни земљу, ни Стаљина.“ Meni to izgleda bliže prizivanju nego odbijanju Staljina.
Ton na početku je ipak da hvali industrijalizaciju pred Brežnjevom a onda kaže:
„Али, постоји брежњевски нафтно-гасни Западни Сибир кроз који дувају сви непријатељски ракетно-нуклеарни и војно-космички ветрови.“
Ne znam što misli točno time, ali čini mi se važno. Ja to razumjem kao kao kritiku njihove ovisnosti o nafti (koju joj hoće svi oteti) koju prodaju svijetu i zanemaruju normalni razvoj. Pa slažem se s time, to je uništilo SSSR. Ali u Rusija je ipak neuporedivo manje ovisna o energentima nego SSSR.
Sad je naravno razočaran i opsjednut je zapadom i vidi ga posvuda, da apsolutno sve kontrolira u Rusiji. Ne bih baš rekao da je tako. Nije se lako izvući iz svega toga i Rusija se još nije dovoljno izvukla iz toga ali je ipak daleko od „од шпијунаже до криминалне полиције, од најновијих проналазака до противваздушне одбране, од управљања сателитима и иностраним политичким вођама до рудника злата.“ Ne pretjerujmo. To je histerično. Kao što su Amerikanci trenutno.
U suštini paranoičan i defetistički članak. Možda je doista popio previše votke a možda i nije nego je baš i on član „zapadnog Berije“ i namjerno širi smutnju i sumnju.
Дијелим све нагласке g. Čitaoca и г. Дубињина, само сам под утиском да је овај мало шифрован чланак, чак иако можда писан под утицајем вотке, како духовито примјећују претходници, заправо врло трезвен поглед на садашњу Русију, који недостаје у нашим про и антируским медијима. Ако погледате додатак „Руске речи“ у пошљедњој „Геополитици“, видјећете да кремаљска аналитичка елита дјелује врло конфузно: Искендров хвали Дејтон као модел за Украјину, два чланка о избачивању Русије са Балкана, без икаквог дјелотворног одговора итд…Једино што се види да су у Москву позвали да им одржи предавање директор једне од хиљаду цивилних ЦИА од тисуће правих ЦИА-а, „Страфорда“, који је исмијао савезништво са Кином у сред матушке, да би по повратку у САД објавио прогнозу о распаду Русије за 25 година.
Зато ови „западно сибирски „војно-космички“ вјетрови у мени изазивају зебњу и часно је од Модеста Колерова што је на њих указао, макар само на дан.
Игра на вишеслојном нивоу где се толико мути са изјавама из Русије са циљем да се запад опусти и помисли да је на корак до победе а онда као што увек и бива на 0,3 секунде до краја меча попијете трицу са средине терена…