Миша Ђурковић: Дестабилизација Македоније

Oсим природних, нашег јужног суседа су захватиле и политичке непогоде

djurkovic-misa (1)По старом балканском обичају, дешавања у нашем најближем суседству која се често директно тичу нас самих, привлаче много мање наше пажње него глобални ломови на које не можемо да утичемо. Исток Македоније захватиле су обилне поплаве које су угрозиле на хиљаде кућа. Ангажоване су све државне структуре, али су се организовала и разна удружења да би се сакупила помоћ за угрожене. Иако размере ових непогода нису онако велике као прошле године код нас, Македонци се с правом љуте што се за њихову муку слабо ко интересује и што одавде нема макар симболичког изражавања емпатије. Они су се прошле године међу првима организовали да сакупе и пошаљу хуманитарну помоћ за људе у Обреновцу и другим градовима Србије. Одлука Владе Србије да пошаље 50.000 евра је бар мали знак пажње.

Но, осим природних, Македонију су у исто време захватиле и политичке непогоде. У овој земљи већ осам година на власти је у континуитету партија ВМРО–ДПМНЕ коју води Никола Груевски, дугогодишњи премијер. Иако се избори одржавају релативно често, ВМРО их добија са великом предношћу у односу на ривале. Главни ривал је Социјалдемократски савез Македоније, наследник некадашње комунистичке партије. Пре две године Бранко Црвенковски се након низа изборних пораза повукао са чела партије и на место председника дошао је млади бизнисмен из Струмице Зоран Заев, који је већ у другом мандату и градоначелник тог града.

Заев и нова екипа сарадника изабрали су другачије методе борбе против Груевског. Прошлогодишње изборе за парламент и председника нису признали и до данас посланици ове партије бојкотују рад парламента. Окренули су се пре свега ванпарламентарним методама и подстицајима на грађанске протесте. Уместо политичке борбе, Македонију су прошле године обележили разни облици социјалних и грађанских протеста.

Као ни другим балканским земљама ни Македонији не цветају руже. Животни стандард је доста низак, па је администрација принуђена да креше издатке у државном буџету. Тако су се побунили хонорарци, а затим и синдикати. Онда је дошао спор око предлога новог закона о високом образовању. Свесни чињенице да је болоњски систем разорио високо школство, у влади су предузели мере којима би пооштрили контролу квалитета студирања. Идеја је да се за професоре уведе виши ниво квалификованости (објављени чланци у озбиљним међународним часописима), а за студенте контролни државни испит. То је изазвало протесте студентских и професорских пленума са којима влада и даље преговара.

Идеја ВРМО да се у Устав уведе дефиниција брака као заједнице мушкарца и жене изазвала је протесте невелике ЛГБТ заједнице, али и целе „другомакедонске сцене” коју окупља локални Фонд за отворено друштво. Конзервативно оријентисани бирачи и чланови ВМРО отуд све њих називају „соросоиди”.

Све ове протесте подржавала је и политичка опозиција, а СДСМ је од пре четири месеца са своје стране почео да најављује „медијску бомбу”. Док је јавност чекала, Заев је с некаквим материјалом тајно одлазио код премијера покушавајући да га уцени да се образује заједничка техничка влада и организују нови избори. Пре две недеље Груевски је с том информацијом изашао у јавност. Телевизија Сител је емитовала снимке на којима се види како Заев тврди да је компромитујући материјал добио од припадника стране службе „несуседне државе”, а полиција је након тога ухапсила Зорана Верушевског, бившег шефа македонске службе, његову супругу и још једно лице из Струмице. Против свих њих и Заева, коме је одузет пасош, покренут је поступак за угрожавање уставног поретка и претње органима власти. У јавности је то појачано причом о „пучу” који се припрема уз помоћ страних сила.

Овај случај добио је и шире међународне димензије. Амбасаде западних земаља и високи службеници ЕУ реаговали су врло узнемирено и траже неку врсту арбитраже у овом поступку. С друге стране, руско министарство спољних послова огласило се јасно говорећи о пучу, тражећи да се „очува стабилност у пријатељској земљи” и указујући да би дестабилизација могла да покрене и „међуетничке тензије”. У Македонији се иначе спекулише да би ово пролеће могло да донесе нове покрете екстремнијих албанских група подстакнутих сликама „природне Албаније”, али и привлачношћу ИДИЛ-а.

Геополитички аналитичари указују на чињеницу да с новим пројектом „Турског тока” Русије, Македонија постаје важно чвориште. Тврдоглави Груевски који одбија све предлоге о промени имена државе, слично Орбану показује све више интересовања за сарадњу са источним партнерима и све мање бриге за незадовољство западних држава и институција. Многи домаћи аналитичари тврде да је управо то позадина актуелних дешавања и покушаја да се Македонија дестабилизује. Опозиција тврди да је то само оправдање за ауторитарне методе.

Србији дестабилизација Македоније никако не иде у прилог и стога треба врло пажљиво пратити дешавања код нашег јужног суседа. Ослобађањем владике Јована упућен је одређени гест са те стране.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

(Политика, 13. 2. 2015)

ПОГЛЕДАЈТЕ ЈОШ


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3po



Categories: Преносимо

Оставите коментар