Валери Хопкинс: Запалити српског Тројанског коња на Косову

Како утицајни амерички магазин [„Форин полиси“] уочи бриселских преговора „повратак српског утицаја на Косово“ сматра узроком тамошње социјалне трагедије

Ово је зима незадовољства на Косову. Дуготрајна еуфорија поводом независности из 2008. уступила је место фрустрацији због економске стагнације и политичких размирица. Незапосленост стоји на 45 одсто, а 500.000 од укупно 1,8 милиона становника на Косову – огромна већина су етнички Албанци – живи са мање од два долара дневно. Око 15 хиљада Косовара 24. и 27. јануара изашло је на улице да протестује против корупције и сиромаштва. Они су такође желели да изразе своје фрустрације због оног што виде као спољну улогу коју Србија још увек игра на Косову 15 година након рата који се водио за отцепљење од већег комшије.

fp-722015

Протесте је подстакао Александар Јаблановић, етнички Србин који је министар у косовској влади, јер је албанске припаднике удружења ратних жртава назвао „дивљацима“ пошто су блокирали пут српским ходочасницима који су покушали да прославе православни Божић.

Подручје где су ходочасници путовали видело је неке од највећих битака 1998-1999. у косовском рату, а хиљаде људи одатле и даље се воде као нестали. Додајући уље на ватру, Јаблановић је касније јавно довео у питање добро документоване записе о ратним злочинима које су починиле српске снаге када је рекао да он „није знао“ да ли су се они догодили.

Недуго потом, недавно постављени премијер Косова одустао је од плана национализације Трепче, рудника богатог цинком, сребром и оловом, због противљења из Србије, која такође има потраживања од Трепче због тога што је Београд управљао њом током последњих година Југославије. Та одлука схваћена је као ударац на економски просперитет и национални понос косовских Албанаца.

„Протестујемо против опште ситуације у земљи, економске и социјалне, али такође и против Јаблановићевих изјава, као и за заштиту Трепче“, 27. јануара наводи демонстрант Латиф Селмани, 48-годишњи трговац. „Владу треба да буде срамота што је дозволила да буде повређена част палих мученика“, наводи Дрита Бериша, медицински радник. „Желимо да Јаблановић буде смењен!“

НАЈВЕЋИ ЕВРОПСКИ ЕКСПЕРИМЕНТ

Другог дана трајања немира било је повређено 170 људи, док су демонстранти засипали камењем премијерове и просторије Министарства спољних послова. Полиција је одговорила сузавцем, воденим топовима и гуменим мецима.

Сцена је многе асоцирала на масовне протесте који су се одиграли 80-тих и 90-тих против режима српског диктатора Слободана Милошевића. Скорашњи протести који су окупирали центар Приштине, главног града Косова, представљају највеће немире од када је Косово прогласило независност пре седам година.

Косово је највећи европски експеримент после Другог светског рата кад се ради о стварању нових држава. По окончању рата 1999. земља је била под управом Уједињених нација све до једностраног проглашења независности од Србије у 2008. години. Тада је Европска унија послала своју најскупљу мисију икада на европском континенту – Мисија ЕУ за владавину закона (EULEX) – са циљем да покрене правосудни систем Косова и надгледа владавину права. До 2012. малена земља остаје под надзором међународних дипломата. До данас је Косово званично признало 110 држава, али тензије са Србијом – која гласно тврди да Косово остаје у оквиру граница њеног суверенитета – још увек су високе.

У априлу 2013. Косово и Србија потписали су уговор, који надгледа ЕУ и који ће коначно ставити четири северне општине које захтевају уједињење са Србијом под контролу Приштине. Недавно је Србија – кроз још једну рунду преговора посредством Брисела у оквиру споразума из 2013 – преузела нову улогу по питању Косова. (Косово и Србија тренутно преговарају са ЕУ о свом односу, а разговорио имплементацији споразума из 2013 ће бити настављени 9. фебруара, након застоја од 10 месеци.) Четири општине на Северу Косова у којима су Срби већина први пут су учествовале на изборима пославши представнике – који и даље остају привржени Београду – у централну владу Приштине, што је заправо дало Србији глас у Косовској администрацији.

pristinaprotest201502

Такав развој догађаја учинио је нормализацију односа између две земље – што је кључни услов ЕУ за пријем у чланство – веома непопуларном на Косову. Приштински политиколог Леон Малазогу наводи да Косовари губе поверење у искреност независности. „Све док је Брисел укључен, а дијалог отворен, можеш да трпиш неко време…, али не мислим да је Косово урадило све ово да би из статуса српске провинције прешло у статус колоније.“

БЕС АЛБАНАЦА ЗБОГ „БЕОГРАДСКИХ МИНИСТАРА“

Уговор је такође дао ветар у леђа мисији Српске листе, политичкој партији формираној прошле године на Косову, која одбија да призна државност. Подржани из Београда и предвођени Јаблановићем, партија је освојила неколико општина и места у парламенту прошлог лета, захваљујући гласовима Срба са Севера Косова. Чланови такође држе и министарске позиције, укључујући и позицију заменика премијера.

Са друге стране, присуство Српске листе у влади покренуло је својеврстан зазор Албанаца, који су бесни јер сад имају министре у влади који подржавају и које подржава Београд. Албанци сматрају да косовска влада попушта Србији у преговорима са ЕУ. „Људи почињу да схватају да, водећи бескрајне дијалоге са Србијом, Косово постаје све лошије“, наводи Висар Јамери, један од лидера опозиционе странке Самоопредељење, која је главни организатор скорашњих протеста.

Самоопредељење, које многи западни амбасадори сматрају радикалним покретом због тактика које примењују приликом протеста, противи се дијалогу чији је Брисел посредник и залаже се за затварање северне границе са Србијом док Београд у потпуности не призна Косово. На таласу популарности грчке Сиризе, Самоопредељење одбија мешање западних сила на Косову, противи се идеји да независност надгледа међународна заједница и подиже глас против сумњивих пословних уговора са западним корпорацијама. Упркос томе што су освојили треће место на националним изборима прошле године, противљење дијалогу са Србијом, који тек треба да донесе корист обичним Косоварима, допринело је њиховој растућој популарности. Док бес због Српске листе расте, база бирача Самоопредељења проширила се и на старије, традиционалније бираче. Један од кључних функционера партије недавно је постао градоначелник Приштине.

„Српска листа је директно повезана са политиком Српске напредне странке (чији председник је српски премијер Александар Вучић)“, наводи приштински политиколог Бејљуљ Бећај. „Она има улогу тројанског коња на косовској политичкој позорници.“

Јаблановићева изјава о „дивљацима“ указала је несигурном и преплашеном народу на оно чега су се прибојавали – и шта су очекивали – од нове партије. Ако је његова изјава била варница, најава премијера Исе Мустафе о одустајању од национализације Трепче била је ветар који је распирио ватру.

БИЋЕ СВЕ ГОРЕ

Трепча је неповезани комплекс 40 рудника, укључујући оне у неколико мањих градова у Србији. Њена вредност може бити и 10 милијарди евра, судећи по извештају Независне косовске комисије за руде и минерале. Рудник је такође урезан у историју косовске борбе за независност. Неслагања поводом Трепче из 1989. резултирала су штрајком 1.000 запослених који су захтевали већу аутономију за Косово у једној од првих епизода немира који су тек почели да захватају Југославију. „Југословенски распад започео је у тим рудницима“ наводи Бећај, наглашавајући емотивне везе које и Срби и Косовари имају са Трепчом.

Рудник је заглибио у послератној ери због неслагања између Косова и Србије и недостатка инвестиција. Тензије су пристутне јер и Београд и Приштина полажу права на њега. Оперативни центар Трепче је у подељеном северном граду Митровици – Срби живе са једне, Албанци са друге стране моста – па рудник остаје један од најочигледнијих симбола косовског раскола. Национализација, као што многи Косовари верују, симболизовала би моћ Приштине контрирањем српском политичком и економском утицају.

kosovoprotest02

Као и протести у Трепчи 80-тих, садашњи немири би „могли да послуже као катализатор за ново преиспитивање“ тренутне политике, додаје Бећај.

Ненад Рашић, Србин који признаје Косово за своју земљу и који је био министар рада и социјалне политике у последњој влади, каже да је забринут да би због протеста етнички односи могли да се погоршају и да би могло да дође до поновног исељавања Срба из земље. „Први пут нисам оптимиста по питању опстанка Срба у косовској заједници“, наводи он. Малазогу, приштински политиколог, дели његову забринутост. „Није било одмазде. Срећом, ниједан Србин није био нападнут“, наводи он, „али клима ће се само погоршавати“.

Самоопредељење је доставило ултиматум премијеру Мустафи да отпусти Јаблановића до поподнева 3. фебруара или ће у супротном 48-часовни протести отпочети у среду, раније него што је планирано. Министар је отпуштен у уторак, али је наговестио проблеме: „Српска листа није ушла у владу да би разматрала захтеве и ставове Самоопредељења“, наводи Јаблановић, најављујући да ће његова партија одговорити након консултација са српским премијером у уторак. Странка може одлучити да напусти коалицију, што би могло да омете Мустафину могућност да влада.

Смена Јаблановића такође није успела да смири бес који се нагомилао у Самоопредељењу. Реагујући на његову смену, странка наводи да ће протести који су тренутно одложени бити настављени све док се Србија не одрекне права на Трепчу. „Српски захтеви за Косово немају крај“, наводи Јамери. „Мора постојати крајња тачка. У супротном, ми нећемо бити независна земља“.

Уна Хајдари је допринела извештају

Превео: Александар Вујовић

Foreign Policy

Опрема: Стање ствари

(Нови стандард, 6. 2. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3li



Categories: Преносимо

Оставите коментар