Оливер Тикл: Ратни бубњеви BBC-ја – поштапалица „руска агресија”

(CounterPunch, 30. 1. 2015)

„Руска агресија” постала је ових дана права поштапалица BBC-ја. Одавно сам престао да бројим колико је пута та фраза зазвонила само током првих 15 минута програма „Свет у један“ (World at Onе) Радија 4, емисије посвећене у целости искључиво проблему са Русијом – но тај су рефрен сви непрестано и неуморно понављали.

world-one-bbc

Идеја је да Русија представља огромну претњу светском миру и стабилности. Руски бомбардери нам прете чак и над „енглеским“ каналом Ламанш (без обзира на чињеницу да је небо над њим по свим правилима међународни ваздушни коридор). Русија је једна експанзионистичка сила која напада друге суверене нације, а нарочито Украјину. И „пажња, пажња“ – следећи на реду смо ми!

Сви, за ту прилику у студио доведени, коментатори су били једногласни и потпуно сагласни са управо оваквим гледaњем. НАТО мора да стане на пут овој претњи. Председник Владимир Путин је опасно чудовиште које одбија да се повинује правилима међународног поретка. НАТО државе стога морају да повећају своје одбрамбене издатке, ако уопште мисле да се одупру оваквој напасти из Русије.

У овај разговор није припуштен био ни један једини умерени глас. Није било никога ко би Јенсу Столтенбергу, генералном секретару НАТО-а, рекао да авиони његовог Савеза редовно лете сасвим близу руских граница (а они тамо заиста лете!). Никога није било ни ко би указао на чињеницу да преовлађујући наратив у вези са Украјином више не говори то да је Русија анектирала Крим – већ да је под НАТО-вим и америчким вођством сама Украјина та која је била анектирана.

Никога није било ко би се томе успротивио ставом да је руско припајање Крима протекло практично без иједног испаљеног метка, да му је претходила одушевљена подршка убедљиве већине становника на референдуму који  је сасвим реално одразио вољу народа – а ако сте у све то икада имало посумњали, само покушајте да све то упоредите са актуелном и и даље недовршеном и незаконитом израелском анексијом Палестине.

Лажи се крију и у оном што нам медији не говоре

Никога није било ко би пожелео да нешто проговори о плановима НАТО-а да се прошири све до самих руских граница са Украјином, да дуж читаве те границе наниже своје лансере пројектила, па и да заузме поморску базу у Севастопољу, седишту руске Црноморске флоте, а да та база по том буде предата у руке морнарице САД-а. Узгред: шта мислите како би САД реаговале кад би Русија покушала да помоћу истог трика наступи негде у Мексику или на Куби, па да нпр. они запоседну базу у Гвантанаму?

putin-maskaА у исто време док BBC у својим вестима помиње милион и више избеглица из ратом погођених делова источних украјинских провинција, ни помена нема о томе да су те избеглице у највећем могућем проценту спас потражиле управо у Русији – што би заиста био чудан избор одредишта кадa би у овом сукобу агресор заиста била Русија.

А нигде се не чује ни гласа о правој правцатој и огромној хуманитарној кризи у Источној Украјини, због које су се све те избеглице уопште и покренуле из својих домова, а која је превасходно изазвана заједничком кампањом НАТО-а и Кијева, у којој ракетама и бомбама засипају насељене делове Доњецка и других градова. Или о томе да су локални побуњеници у жестоким, а на крају и победонoсним, борбама успели у настојањима да освоје аеродромски терминал, те да су на то били приморани зато што је кијевска тешка артиљерија отуда непрестано гранатама засипала цивилно становништво Доњецка.

На исти начин никад ни помена није било у емисијама BBC-ја да постоји могућност да је малезијски МХ17 цивилни авион оборен над источном Украјином могао бити погођен од стране било кога другог, а не искључиво од стране Русије. А већ данас, када се бројне индикације појављују о томе да је МХ17 могао бити оборен од стране украјинског ловачког авиона СУ25, читава та прича је волшебно потпуно уклоњена из било које емисије вести или политичких коментара и анализа.

И потпуно је јасно да BBC не би никада открио, осим у строго редукованом или увијеном облику, да прву претњу за светски мир и стабилност не представља Русија, која за себе има више него довољно потребних сопствених ресурса – али и проблема којима треба сама да се позабави – и то унутар сопствених граница, већ да је тa претња … управо сам НАТО и најшире виђено цели око њега искупљен Атлантски савез.

Још једна велика претња на коју нас BBC непрестано упозорава јесте и исламски екстремизам. Но, да ли су уз то икад нагласили да су све до недавно, три независна и потпуно секуларна режима постојала као чврст грудобран супротстављен нарастању истог тог исламског екстремизма – Ирак, Либија и Сирија? А ако се упустимо и у још мало даљу, а ипак блиску, прошлост, зашто у ту групу не бисмо додали и Авганистан, унутар којег су управо САД створилe Ал Каиду са намером да с њеном помоћи збацe умерен исламистички режим?

И да ли је BBC икад изговорио да је управо намерна деструкција ових модерних, секуларних или умерених режима од стране НАТО-а и његових савезника створила ону празнину коју је потом Исламска Држава искористила и попунила? Или да је баш то довело до нарастања исламског фундаментализма у северној и западној Африци, укључујући ту и крволочни Боко Харам покрет?

Или, да ли је икада преко њихових усана прешла чињеница да су 15 од укупно 19 отмичара авиона 11. септембра 2001. били држављани Саудијске Арабије, нашег великог и поузданог савезника на Блиском и Средњем Истоку, па да управо сама та чињеница утиче да се одабир НАТО-а да Авганистан буде земља са којом ће ради освете да заратe чини заправо … прилично парадоксалан, зар не?

То је „дежа-ви“ (већ виђено), сваки пут из почетка …

Било како било, BBC-јево срамно данашње деловање око „руске агресије” успева да пробуди и по неко сећање – горко додуше  – на предигру коју смо доживели док смо ишли у сусрет рату са Ираком, када је BBC био једнако о-рук-ашки зајапурен представљајући Садама Хусеина као за нас реалну и непосредну опасност, а чије смо намере били приморани да заустављамо искључиво коришћењем војне силе и принуде.

То ми даје разлога да страхујем да нас и овом приликом само унапред размекшавају као припрему да лакше прогутамо и овај, нови рат. Но овог пута постоји и једна јако битна разлика. Садамова оружја за масовно уништење су била, а много је нас управо то и тада сумњало, само пука измишљотина наших злонамерних политичара и обавештајних служби.

cp-522015

За разлику од тога, руска нуклеарна оружја су сасвим реална, а реална је и опасност коју она представљају. Нуклеарни рат најширих размера био би незамислива катастрофа за све људе на Земљи и за читаву планету. И без обзира на то, НАТО сасвим намерно наставља да чачка и дражи руског медведа због оног што сада видимо да сам назива „руском агресијом“, а због чега се Русија све више и више љути и заузима све жешћи дефанзивaн положај. А на то, сасвим извесно, они имају свако право.

Шта би онда био мотив НАТО-а да поступа баш овако? Један могућ и једноставан разлог је то да је НАТО успостављен као хладноратовски војни савез, па да је са престанком Хладног рата и сам његов разлог за постојање једноставно ишчилeо. Упрошћено речено, није више био потребан нама, а није нам више требало ни то да на њега и даље трошимо силне ресурсе и знатна различита средства. Е кад је тако, покренута је сасвим нова НАТО логика, хајдe да што брже почнемо да за њега стварамо ново оправдање и нове разлоге за постојање. И тачно то је управо ово што се и данас на велико ради.

Следећи разлог је аспирација САД-а да успостави „једнополарни свет“ у којем ће управо САД уживати „доминацију пуног спектра“. То су идеје настале у главама неоконзервативаца, оних који су политичку превласт освојили током два председничка мандата Џорџа W. Буша. Те су идеје у међувремену прерасле у суштинску филозофију уткану у саму срж Америчке Империје – а Барак Обама се њe придржава чак и чвршће него што је то са „Дубијом“ (поспрдни Бушов надимак) икада био случај.

Прво и основно је, не наседајте на ову подвалу!

Шта би онда ми, као обични грађани, требало да радимо да спречимо да нас на овај начин увуку у рат који би, дословце, могао да са лица Земље избрише нашу цивилизацију, заједно са већим делом живог света планете?

kjoto-2Као прво, не наседајте на упорну и неуморну анти-руску пропаганду којом вас BBC и други извори вести неуморно затрпавају. Као друго, разговарајте једни са другима о томе – са пријатељима, члановима породице, па и док мирно испијате пиво у локалном пабу. Размењујте овај и друге сличне текстове, и оваква и слична размишљања, на медијима и друштвеним и мрежама.

Треће, претворите то у питање којим ће да се позабави и следеће изборна кампања (make it an election issue). Изложите изборним кандидатима у свом крају сопствене ставове, па учините све да их и они сами прихвате. Нагласите колико би важно било да се са Русијом живи у миру, уместо што и њу гурамо и пожурујемо у потпуно непотребан и глупави рат са нама. Јасно им саопштите да за вас проблем бр. 1 на овим изборима није национална безбедност, није имиграција – већ да је то мир!

И запамтите што вам кажем – то увелико може да успе. Током августа 2013. НАТО је сав био наоштрен и спреман да уђе у рат са Сиријом на основу тврдњи – а у целости без икаквих доказа – да је председник Асад користио хемијско оружје против својих противника у грађанском рату покренутом управо од стране … НАТО-а, његових држава чланица и њихових савезника.

Свеобухватни политички притисак извршен тада на чланове Парламента, особито на оне из Лабуристичке странке, учинио је да Ед Милибанд повуче своју ранију условно дату сагласност и подршку за Камеронов војни авантуризам. Гласањем 30. августа Представнички дом (House of Commons) је гласао против тог рата. А то је за последицу имало подривање у самим САД већ увелико сазрелог става да се у тај рат ипак крене.

И док је у међувремену ситуација у Сирији остала и даље очајна, извесно је да то није ни мало налик оном што би она била да је на укупно досадашње разарање додато и оно од више милион тона бомби из НАТО арсенала. Само баците поглед на климаве државе које смо ми створили у Авганистану, Ираку и Либији, па ће вам бити јасно колико су ствари могле да буду још лошије од тога какве [у Сирији сада] јесу.

У праву сте, неће бити лако да елементарна памет и мирољубива осећања обичног света и њихових породица победе и надјачају најснажнији војни и пропагандни режим који је свет икад видео. Управо је зато њима неопходно да нас овако константно бомбардују медијским лажима, да надјачају наше исправно и искрено ужасавање због рата, па да нас изманипулишу тако да на крају пристанемо да ризикујемо и сопствене животе, здравље, просперитет и добробит сваке врсте, а све то због лажних разлога, за безумље и за уништење.

То ипак није немогуће постићи. А у име будућности свију нас, у име свих генерација које тек долазе и због саме планете Земље, мудрост би морала да победи.

oliver-tiklБритански новинар Оливер Тикл (Oliver Tickell) уредник је издања „Еколог“ (The Ecologist), британског магазина са Интернет издањем основаног још 1970. Борац за очување животне средине (environmentalist) и аутор књиге „Кјото2: Како руковати глобалном стакленом баштом“ (Kyoto2: How to Manage the Global Greenhouse“) издатe јула 2008.

Са енглеског превео: Стеван Бабић


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3jK



Categories: Посрбљено

1 reply

  1. Хвала г. Бабићу за опревод овог изузетно информативног текста. Још се Радио 4 ББЦ сматра слободним у односу на остале медије!

Оставите коментар