Небојша Малић: О „лењим“ Грцима и ЕУропском благостању

nebojsa-malic-2Победа странке „Сириза“ на јучерашњим грчким изборима међу Србима је дочекана са мешавином наде – да ће се Алексис Ципрас можда усудити да пркоси Бриселу и Берлину – и опреза, јер би се врло лако могло десити да и ова странка буде само још један тројански коњ Атлантске Империје. Повод за потоњи осећај сигурно је и непријатељски став Сиризе према Цркви. С друге стране, Ципрасову победу су поздравили суверенисти широм Европе – међу којима су и „десничари“ попут Марин ле Пен.

Не бих овде и сада да расправљам о добрано излизаној али још увек неапсолвираној теми „левице и деснице“ (осим да препоручим један текст који подсећа да су Срби заборавили своје друштвене вредности), већ бих да се осврнем на нешто што сам јутрос чуо на друштвеним мрежама. Неко ко се потписује српским именом и презименом, наиме, рече да су Грци сами криви, да су варали на порезима, примали 14 плата, позајмљивали превише, итд. Није први пут да чујем ту причу. Али њен извор су они исти западни медији по којима су Срби геноцидни, украјински нацисти најдемократскије демократе, а Руси агресори на „неовисну и демократску суверену Украјину, с Кримом“.

Ту ми падне за око овај текст (оригинал), америчког економског аналитичара Тада Беверсдорфа (Thad Beversdorf). Како је могуће, пита се он, да нација која је измислила демократију и поноси се својом историјом малтене преко ноћи постане ордија лезилебовића, пореских варалица, нерадника и социјалних случајева? Неће бити, вели Беверсдорф.

Сетио се расправа из 1999, када је студирао економију на Оксфорду, око увођења евра. Питање је било да ли ће попратне мере захтевати од свих чланица еврозоне једнако или равномерно учешће; што није свеједно. Одређене гране привреде, вели Беверсдорф, имају другачије стандарде капитализације – ако наметнете исти стандард свима, некима ће то да погодује, а другима да штети. Пошто исти принцип важи  и за макроекономију, Беверсдорф је потражио економске статистике пет земаља еврозоне, да провери како су им функционисале привреде пре и после увођења евра. Резултат је, најблаже речено, шокантан:

Погледајте привредне статистике неколико земаља пре и после увођења евра. На овом графикону види се комплетна индустријска производња разних чланица ЕУ у периоду од десет година пре увођења евра:

Немачка - црвено, Француска - зелено, Италија - љубичасто Шпанија - светлоплаво, Грчка – тамноплаво (КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ ЗА УВЕЋАЊЕ)

Немачка – црвено, Француска – зелено, Италија – љубичасто
Шпанија – светлоплаво, Грчка – тамноплаво (КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ ЗА УВЕЋАЊЕ)

Видимо да су Шпанци пословали изузетно добро, Грчка и Италија на другом и трећем месту, а Немачка и Француска на зачељу. Приметићете да све земље имају сличан, позитиван тренд у десетогодишњем периоду.

Погледајмо сад релативно стање привреде тих истих земаља у деценији после увођења евра. Свакако да евро није једини фактор, али имајте на уму да економски шокови имају исти ефекат на све привреде – позитиван или негативан. А по нашој теорији, евро је добар за неке земље, а лош за друге. Тражимо, дакле, раскорак у релативном стању. Погледајте шта смо нашли:

Немачка - црвено, Француска - зелено, Италија - љубичасто Шпанија - светлоплаво, Грчка – тамноплаво (КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ ЗА УВЕЋАЊЕ)

Немачка – црвено, Француска – зелено, Италија – љубичасто
Шпанија – светлоплаво, Грчка – тамноплаво (КЛИКНИТЕ НА СЛИКУ ЗА УВЕЋАЊЕ)

Занимљиво, зар не? Током деценије пре увођења евра, Немачка је била претпоследња на табели привредног раста – да би у деценији после немачка привреда експлозивно напредовала. Што би било сјајно да остала четири примера нису за то време тешко страдала. Као што је наша теорија предвидела, заиста је дошло до значајног раскорака у привредном развоју – што иде у прилог тези да је евро за неке земље био позитиван, а за друге негативан. А то значи да би сам евро могао да буде узрок проблема, а не некаква слабост „јужњачког“ карактера…

Мислите на ово и кад следећи пут будете слушали небулозе разних економиста о јединој могућој будућности Србије као колоније крупног капитала северозапада ЕУ, разних емирата, или кога већ.

(Сиви соко, 26. 1. 2015)


Кратка веза до ове странице: http://wp.me/p3RqN8-3es



Categories: Сиви соко

6 replies

  1. Ово нисам ја написао. Ово је коментар једне жене, изузетног познаваоца прилика у свету.
    *****************************
    Bianca

    Zar nije jasno da NEMA vise nesto sto se zove „ljevica“ niti „desnica“, a osobito ne „centar“ ili „centrar-ljevica“, ili „komunisti“ ili „fasisti“. Ne verujem da vise ima smisla stvarati politicke partije po nekim „demokratskim“ kriterijima.
    Postoji samo pripadanje suverenoj zemlji, ili pripadanje globalizaciji. EU je organizacija koja OGRANICAVA SUVERENITET. To je ODOZGO NAMETNUTO UKIDANJE SUVERENITETA. Nije to isto kao pripadati Sangajskoj Organizaciji Saradnje ili Evroazijskoj Ekonomskoj Uniji. To su organizacije gdje su pravila unapred utvrdjena, I gdje jedna suverena drzava moze uci sa jasnim shvacanjem da je medju jednakima. Nema ustupanja suvereniteta, i zato se ne sire prerogative organizacije na ustrb clanova.
    Suverenisti brane drzavni interes. Drzava je kao covekov dom — mjesto gdje pripada, gdje stvara svoj porodicni dom, gaji nove generacije. Kao sto bi bilo fatalno ukinuti porodicu i onemoguciti ljudima da imaju svoj dom, jos vise je fatalno izgubiti svoju drzavu. Moze se drzava izgubiti ratom, ali isto tako se moze izgubiti naivnom politikom i naivnim ushicenjem pripadanja „medjunarodnoj zajednici“ Evropske Unije.
    Sve druge distinkcije medju grupama su isto tako vazne — ali ovo je primarna razlika. Tek nakon sto utvrdimo da li je neka partija za novu internacionalu, ili je za svoj dom, mozemo ici dalje u politickom smislu.
    Za mene ce biti puno vaznije vidjeti da li ce Siriza da stane uspravo kada su u pitanju BANKE i poverioci. Zaboravimo Njemacku. Njemacka je dozvolila — Frau Merkel misli da smo svi tupi i ne vidimo — da se DUGOVI PRIVATNIM BANKAMA pretoce u dugove Evropske Unije. To je bio POKLON PRIVATNIM SPEKULATORIMA, KOJI SU ZARADILI OGROMNE PROFITE NA GRCKE DUGOVE, ZNAJUCI JAKO DOBRO DA CE TO BITI POKRIVENO. Takav pristup je kriminalan. Grcka je morala da PRVO — pregleda sve dugove koji su bili u opasnosti, i doneti odluku koji dugovi ce se platiti, koji nece, a koji ce biti zamrznuti dok se ne proveri zakonitost tih kredita, a potom kroz arbitrazu odluciti sto ce biti placeno. Ti poverioci su privatne banke koje su uzele SVESTAN RIZIK, I morale su platiti ako su dugovi neisplativi. Kako stvari stoje danas — Grcki DUGOVI SU POZELJNI NA TRZISTU!! Zasto? Jer se dobro zaraduje na tim dugovima, dok rizika NEMA. Dakle, prvo treba pregledati dugove, i sve sto je sumnjivo, sprovesti istragu, da se vidi tko je uzeo dug, zasto, i u ciju korist. Takvi dugovi se zovu „onerous debt“ i drzave imaju pravo da ih suspendiraju, ili cak nikada ne isplate. Grcka ima dosta takvog djubreta. Nisu se krediti dizali da bi se isplacivale plate i penzije — to su price za malu decu.
    Drugi stepen je potraziti nove kreditore po svetu. Grcka ima dobrih ekonomskih potencijala. Moze namamiti dobre kreditore da po povoljnim uslovima refinanciraju Grcki dug, a za uzvrat da se daju neke koncesije za ekonomski razvoj. To moze donesti isto tako ekonomski korisne investicije. Ali takvih nema na Zapadu, i tu se mora okrenuti istoku. Dobar primer je renovacija luke Pirej — koja je skoro propala nakon Evropskog insistiranja na restrukturiranju Grcke privrede na usluge i turizam i da zanemari svoje tradicionalne industrije, kao brodogradnju i teretni pomorski transit. Isto tako, Kinu zanima izgradnja zeljeznice od Soluna do Beograda, koja bi se nadovezala na brzu prugu Beograd-Budimpesta. I to je samo pocetak.
    Sto mene brine je veliki pritisak na vodju Sirize — vec su ga prosetali Vatikanom, i diljem Evrope ne bi li ga urazumili. Kako sada umesto privatnih banaka ECB je preuzeo financiranje — moze biti puno teze da se retroaktivno poniste neki krediti. Ali ne nemoguce. Jer prijasnja vlada nije ispunila svoju duznost — prije nego sto je pristala na refinananciranje.
    Grcka bi bila u puno boljem polozaju da ima svoju valutu — ali to je tesko objasniti narodu, jer se boji gubitka. Kako smo vidjeti — Madjarska je pravovremeno preduzela mere koje su spasile njezine gradjane od skoka u francima. To moze uraditi zemlja koja ima svoju valutu. Grckoj je nasusno potrebna devalvacija — da bi se isplatilio proizvoditi a ne uvoziti svake gluposti. Izlazak iz Evroazone bi bio idealan, ali isto tako — bas kao i Madjarska, treba Grcka preispitati one odredbe EU koje su stetne za pojedine clanice. Nije moguce primeniti sva pravila na isti nacin na sve zemlje — jer sto nekima pomaze, za druge je stetno. Evropak Unija igra tu igru vrlo vesto — neke zemlje profitiraju, dok druge trajno gube. Orbanova formula u bankarsvu je vrlo poucna.

  2. Допуна текста је одлична!

  3. И текст и коментар су сјајни.

  4. Браво за Малића!

  5. Све је то у реду, али нема рационалног одговора зашто су се Грци определили за ординарне комуњаре, од којих среће неће бити, јер од таквих се нико усрећио није?

  6. @ Нимбус

    Не бих се ја бринуо за Грке, нека бирају кога хоће.
    Питање је зашто ми изабрасмо ове па се уопште више не бринемо.
    Ваљда је већини лепо и берићетно!

Оставите коментар