Овим опширним прегледом реакција на најаву одустајања градње „Јужног тока“ покушали смо да вам омогућимо да сами донесете закључак је ли председник Русије Владимир Путин „подигао улог“ или је тај гасовод заиста „мртав“. И је ли то „други пораз у српско-бугарском рату“ (Глас Русије) или је то један од ретких „дипломатских пораза Путина“ (Њујорк тајмс)?

Александар Вучић: Одустајање од Јужног тока лоше за Србију

ЈЕРУСАЛИМ – Председник Владе Србије Александар Вучић изјавио је да није срећан због изјаве председника Русије Владимира Путина да се на пројекат Јужни ток ставља тачка, али је поручио да грађани Србије не треба да брину.

Премијер, који борави у Јерусалиму, каже да је још мање срећан због изјаве председника Управног одбора Гаспрома Алексеја Милера који је рекао да је пројекат Јужни ток затворен и да ће та фирма градити нови гасовод ка Турској.

„Србија није ничим допринела доношењу такве одлуке. Сад да ли ће се еврофили и русофили међусобно оптуживати ко је ту зашта крив… Сигурно је да ми нисмо ништа криви”, поручио је Вучић.

Србија сигурно ту ништа није крива, изричит је премијер.

„Држава Србија је више од шест, па и више, седам година уложила у тај пројеката. Много труда много рада од тих првих потписа када су присуствовали још (Борис) Тадић и (Војислав) Коштуница…„, рекао је.

Он је казао да је то добар пројекат којег се Србија није одрицала ни под највећим могућим притисцима.

„Плаћамо цену великих, али гађани Србије не морају да брину ни ове зиме ни следеће… Ми ћемо успети да решимо то питање у најбољем могућем интересу за грађане. А да ли би било боље да имамо Јужни ток.. Свакако да би и Србија би била енергетски безбеднија земља”, рекао је премијер и поручио да ће Влада Србије урадити свој посао и грађани не треба да брину.

Софија: Чекамо званичан став; ЕУ: Русија тражи изговор у Софији

СОФИЈА/БРИСЕЛ – Заменица бугарског премијера Меглена Кунева је на извештаје о отказивању изградње гасовода Јужни ток изјавила да Русија још није званично изнела свој став о судбини тог гасовода, па Бугарска не може то да коментарише.

Кунева је новинарима у Софији рекла да Бугарска жели пројекат који је економски исплатив и усклађен са прописима Европске уније, преноси агенција БТА.

Неименовани извор из ЕУ изјаву руског председника Владимира Путина, да Русија још није добила од Бугарске одобрење за почетак изградње Јужног тока, сматра покушајем Русије да се Бугарска окриви за неуспех пројекта од кога у ствари одустаје због економске неисплативости.

„Изградња Јужног тока кошта много. У условима када цене нафте и гаса иду на доле, градња тог гасовода није економски повољна. Тај пројекат коштао би Гаспром много новца и сада му је згодно да нађе малу Бугарску и окриви је за неуспех пројекта”, казао је саговорник Интерфакса из ЕУ.

„ЕУ никада није рекла да јој се Јужни ток не допада. Ми смо само упозоравали да ако компанија хоће да прави посао у ЕУ, то мора да буде у складу са законодавством Европске уније, то јест мора да се поштује Трећи енергетски пакет. Исто као што би европска компанија, ако би хтела да ради у Русији, морала да поштује руско законодавство”, нагласио је извор.

На питање да ли ће одустајање од изградње Јужног тока угрозити снабдевање Европе гасом, саговорник агенције је казао да ЕУ нема проблема са залихама гаса.

(Агенције/Политика, 2. 12. 2014)

Брисел: Очекујемо од Русије објашњење поводом одустајања од Јужног тока

Европска унија је објавила да од Русије очекује званично разјашњење поводом одустајања од Јужног тока.

Европска комисија је саопштила: „Примили смо к знању изјаву Русије да одустаје од реализације пројекта тог гасовода. Очекујемо подробности у вези са одлуком. Брисел не треба да се изјашњава да ли је Јужни ток мртав или није“.

ЕУ није ни тражила затварање пројекта Јужни ток, нити радила на томе – саопштила је ЕУ-комесар за буџет и људске ресурсе Кристалина Георгијева.

Одмах је придодала: „Европска унија је једино желела да заштити потрошаче од ризика повећавања цена гаса. Зато смо инсистирали на томе да Јужни ток буде усклађен са законодавством ЕУ и на томе се у пројекту омогући учешће других компанија ради здраве конкуренције на тржишту“.

(Танјуг/Факти, 2. 12. 2014)

Босански Срби оптужују Европу за саботажу „Јужног тока“

Председник Републике Српске Милорад Додик назвао је „драматичном“ новост о одустајању Русије од пројекта „Јужни ток” и рекао да не схвата став развијених земаља Европе које блокирају изградњу гасовода, јавља РИА „Новости“.

„Русија је рекла да она не може да направи ‘Јужни ток’ ако Европа то не жели. Пре неколико година је направљен ‘Северни ток’ из истих извора и дошао је у Немачку и развијене земље Европе и није било ниједног кубног метра смањене испоруке гаса све време кризе у Украјини“, рекао је Додик и запитао се: „Зашто се нама не да да под истим условима направимо ‘Јужни ток’? Зашто ми морамо да размишљамо о томе да нисмо енергетски обезбеђени у будућности?“

Он је новост о одустајању Русије од „Јужног тока“ назвао драматичном. По његовим речима, Европа доводи босанске Србе у ситуацију да морају плаћати западним земљама транзит гаса, саопштава руска новинска агенција.

Било је планирано да се у Републику Српску спроведе огранак магистралног гасовода „Јужни ток“.

Европска комисија тражи од Русије објашњење у вези са затварањем „Јужног тока“

Европска комисија очекује објашњења од Русије у вези са одустајањем од Јужног тока. „Сада ми очекујемо детаље. Није Брисел тај који треба да коментарише да ли је ‘Јужни ток’ мртав или није“, саопштила је представница Европске комисије, а преноси портал vz.ru.

Бугарске власти, међутим, сматрају да је тај пројекат још увек актуелан, јер нису добиле никакву званичну изјаву Москве. „За мене пројекат ‘Јужни ток’ још није затворен. Ми још увек нисмо добили званичну изјаву Москве“, преноси ТАСС изјаву бугарског министра економије Божидара Лукарског.

Званични представник Министарства спољних послова Русије Александар Лукашевич није дао никаква додатна објашњења: „Мислим да је председник сасвим јасно рекао да никога не можемо присилити на сарадњу. Ми ћемо наћи друге форме реализације наших планова везаних за извоз гаса у друге регионе. О последицама одустајања од ‘Јужног тока’ пре свега треба да мисле они који су упропастили тај пројекат“, рекао је Лукашевич, а преноси РИА „Новости“.

Бугарска сматра да је одустајање од „Јужног тока“ тактички потез Русије

Одлука Русије да обустави реализацију пројекта „Јужни ток“ само је тактички потез, сматра заменик председника енергетске комисије бугарског парламента Мартин Димитров. „То је тактички потез Путина и Русије. Они ни случајно неће одустати од ‘Јужног тока’. Ако би пројекат евентуално био преоријентисан на Турску, он би самим тим био скупљи и економски неизводљив. Према томе, све што се дешава само је тактички потез са циљем да се повећа притисак на Бугарску и на Европску комисију“, преноси његове речи ТАСС.

„Ми ни у ком случају не треба да попустимо нити да одступимо од својих ставова. За нас је важно да пројекат доноси профит, у противном он нема смисла“, истакао је Димитров.

Бугарски званичници се засада уздржавају од коментара. Информативна служба бугарске владе најавила је да ће у току дана дати званично саопштење у вези са одлуком о прекиду пројекта „Јужни ток“.

Реакција Американаца на вест о затварању пројекта „Јужни ток“

Одустајањем од пројекта „Јужни ток“ Кремљ је у суштини скинуо са дневног реда питање политизације испоруке руског гаса Јужној Европи, изјавио је високи представник пословних кругова САД.

По његовом мишљењу, „таква тема сама по себи није ни била на дневном реду, али се периодично водио разговор о томе како Русија помоћу испоруке гаса утиче на земље Јужне Европе. Сада је Москва сама затворила то питање, и то је добро“, преноси његове речи РИА „Новости“.

Потпредседник Трговинске коморе САД Хари Литман изјавио је да „многи европски потрошачи праве своју средњорочну стратегију не рачунајући на додатни увоз гаса из Русије“. Према његовим речима, „тешко да ће се одустајање од ‘Јужног тока’ битно одразити на европску индустрију“.

Литман је уједно додао да руска економија у великој мери зависи од извоза енергената у иностранство и да је „зависност од фосилног горива њена Ахилова пета о којој се већ годинама говори“.

Текстови су објављени уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текстова без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 2. 12. 2014)

Bugarski stručnjak: Propali gasovod je ruski fijasko

Ruski predsednik Vladimir Putin je najavio obustavljanje projekta gradnje gasovoda Južni tok. glavni razlozi za to su ekonomska situacija Rusije i pad cene nafte, smatra Ilijan Vasilev, bugarski stručnjak za energetiku

DW: Rusija je odustala od gradnje gasovoda Južni tok. Ruski predsednik Vladimir Putin je u Ankari rekao da je projekat izgubio smisao zbog blokade EU. Posebno je ukazao na Bugarsku kao zemlju koja je blokirala projekat i proglasio je za gubitnika u ovoj situaciji. No, spekuliše se i da su kriza u Ukrajini kao i aktuelni ekonomski problemi Rusije takođe faktori koji su uticali na odluku o zaustavljanju Južnog toka. Koji su po Vašem mišljenju pravi razlozi za to?

Ilijan Vasilev: Pravi razlozi su ekonomska situacija Rusije i pad cene nafte. Zbog pada vrednosti rublje, postalo je nemoguće finansiranje tako skupog projekta kao što je Južni tok. U isto vreme, Moskva je dobila novac od Kine za zajedničke energetske projekte i sada želi da se koncentriše na investiranje u projekte Altaj i Snaga Sibira. Važne su i finansijske teškoće Gazproma. Istina o stvarnoj finansijskoj situaciji Rusije polako izlazi na videlo i ne mogu da je zataškaju geopolitičke aktivnosti Kremlja.

Zbog obustavljanja Južnog toka Bugarska će izgubiti prihod od 400 miliona evra godišnje – tvrdi ruski predsednik. Da li je to tačno?

To je vrlo čudno; pre šest godina, Putin je procenjivao godišnji prihod Bugarske na dve do tri milijarde evra. Sve su to brojke iz fantazije, jer Gazprom nije Sofiji dao nikakva obavezujuća obećanja, ni u pogledu volumena tranzita, ni kada je reč o ceni. Zaustavljanje projekta za Bugarsku neće značiti gubitak. Naprotiv. Bugarska je dobijala gas iz Rusije kroz već postojeće cevi za koje nije morala ništa da plaća. Za Južni tok bi morala da se upusti u velike investicije. A ponešto je već i uložila.

Komisija EU je kritikovala Južni tok jer projekak po mišljenju Brisela predstavlja povredu Trećeg energetskog paketa EU. Sada se Moskva žali na „blokadu koju sprovodi Evropa“.

Moskva nikada nije planirala da gradi Južni tok po pravilima EU. Upravo zato nije ni tražila da se Južni tok izuzme iz odredbi EU. Ali, zbog naftovoda Opal, koji vodi od Severnog toka preko Nemačke, Moskva je podnela zahtev da se aktuelno pravo EU stavi van snage. Tako postaje jasno da je Rusija koristila Južni tok kao sredstvo pritiska a ne kao ekonomski opravdan projekat.

Sada se spekuliše da će Rusija pokušati da zaobiđe Bugarsku i da će sprovesti jedan gasovod preko Turske i Grčke. Da li su takvi planovi realni?

Ne, to je nonsens. Više je nego naivno verovati da će Gazprom u Grčkoj moći da zaobiđe Treći energetski paket EU. Osim toga, Grčka nema veće depoe u kojima bi mogla da skladišti gas za dalji transport. I finansiranje prekojadranskog gasovoda ka Italiji je pod znakom pitanja. Razlozi za obustavljanje gradnje koje su naveli Putin i šef Gazproma Aleksej Miler samo su zavaravanje sa ciljem da se pred ruskom javnošću opravda ponovni fijasko jednog velikog ruskog projekta. Južni tok je od samog početka planiran na bazi pogrešnih ekonomskih i političkih kalkulacija. Putinu je sve teže da se izbori sa vestima zbog kojih ostavlja utisak političara koji greši. U takvim slučajevima on traži izlaz u fantazijama koje ga predstavljaju kao jakog, mudrog i nepobedivog političara. To je taktika kojom se poslužio kada je rekao da je Bugarska gubitnik a Brisel glavni krivac. A istovremeno je predstavio Tursku i Grčku kao pobednike. Ruski predsednik sledi stari obrazac; njegov moto glasi: „Zavadi pa vladaj“. On jednostavno pokušava da okrene pojedine države jedne protiv drugih.

Ilijan Vasilev je stručnjak za energetiku i finansije iz Sofije. Od 2000. do 2006. je bio ambasador Bugarske u Rusiji.

Dragoslav Dedović: Pusti suzu Južnim tokom

Posle političkog mamurluka, kada se ožali Južni tok, Srbija će morati da preispita svoju energetsku a time delom i spoljnu politiku, piše u svom komentaru Dragoslav Dedović, glavni urednik redakcije DW na srpskom.

Vladimir Vladimirovič Putin je u Tursku došao sa poklonima: Rusija će povećati izvoz gasa u Tursku za tri milijarde kubnih metara, pri tom će smanjiti cenu za šest odsto. Ova ruska energetska ofanziva skriva i jedno za Srbiju neprijatno iznenađenje: Južni tok neće biti izgrađen na predviđenoj liniji preko Bugarske i Srbije, a ako išta bude građeno, ići će preko Grčke do Italije. Putin je bio nedvosmislen u prvom delu izjave i neodređen u drugom – da li će ikada biti išta izgrađeno na naznačenom alternativnom pravcu ostaje potpuno neizvesno.

Pošto Evropska unija ne želi Južni tok, zvanično, jer su vlasnik gasovoda i snabdevač gasom isto pravno lice, pa je reč o monopolu, a manje zvanično jer bi Južni tok povećao energetsku zavisnost Brisela od Moskve, Rusija to ne može da nametne. Osim toga, isplativost celog poduhvata za Moskvu je od početka bila upitna. Međutim, kada se pogleda način ophođenja Rusije sa projektom Severni tok, gasovodom koji dobacuje do Nemačke, stvari postaju jasnije. Rusija je odavno zatražila od Evropske unije da taj gasovod izuzme iz svojih pravila. Za Južni tok to nikada nije učinila. Odluku Moskve je ubrzao pad rublje kao i pad cene nafte.

Putin je najavio i posvećenost novim tržištima. Rusija će se sve više okretati delovima sveta koji imaju ekonomski i demografski potencijal i energetsku glad: Turska, Indija, Kina… Kinezi su već obezbedili investicije za sibirske cevovode koji će energente dopremati do najmnogoljudnije zemlje na planeti, spremne da energiju troši u neograničenim količinama.

Otrežnjenje za Srbiju?

Za Srbiju je to gorka lekcija: Decenijski san beogradske političke elite o radnim mestima i profitu duž ruskog gasovoda raspršio se kao mehur od sapunice. Još jednom se pokazalo da su istorijski argumenti i bratska ljubav dobra stvar, ali da su ekonomska i geostrateška razmišljanja nešto sasvim drugo. Na mapi, na kojoj se veliki upravo prestrojavaju, Srbija ne igra bitnu ulogu. Teško je verovati da Rusija strateške odluke donosi preko noći. Logično bi bilo pretpostaviti da je Putin već za vreme nedavne posete Beogradu znao šta će se desiti, ili bar da je ta mogućnost u igri. Ali to nije rekao u Beogradu već u Ankari.

Kratkoročno bi sve ovo moglo značiti da će Srbija i dalje dugovati Rusiji pozamašne sume, da će plaćati gas skoro dvostruko više nego zapadne zemlje. I da će razni srpski mešetari i posrednici od građana i dalje ubirati harač ugrađen u cenu. NIS, prodat u bescenje, ostaće u ruskim rukama.

Srednjoročno bi se prisilno otrežnjenje, izazvano Putinovom porukom iz Ankare, moglo shvatiti kao šansa. Koliko energetskih resursa imamo? Koliko energije mogu proizvesti vetar, voda, sunce? Kako da napravimo koncept što veće energetske efikasnosti – a prostor za poboljšanje je skoro neograničen – od rasipničke rasvete gradova, preko loše izolovanih stanova i kuća do zastarelih postrojenja i voznih parkova koji gutaju previše energije? Kako da iskoristimo regionalnu sinergiju? Kako da organizujemo transfer zapadne tehnologije u toj oblasti?

Domaćinski strateški koncept u oblasti energetski održivog razvoja za sada nije u igri. Ali posle političkog mamurluka, kada se ožali Južni tok, Srbija će morati da preispita svoju energetsku a time delom i spoljnu politiku.

(Дојче веле, 2. 12. 2014)

Игор Силецки: Европа без Јужног тока – Москва кренула заобилазним путем

Гасовод Јужни ток требало је да буде постављен преко дна Црног мора, даље преко територије Бугарске, Србије, Мађарске, Аустрије и Грчке. Главни циљ пројекта је независност јужноевропских земаља од транзита руског гаса преко Украјине. У прво време Јужни ток је добио одобрење Европе, али у процесу је прикочен због препрека Европске комисије. А када је започела украјинска криза, ствар се зауставила у мртвој тачки.

Ако Јужни ток Европи није потребан, Москва неће инсистирати. У таквим условима Русија не намерава да настави рад на пројекту, изјавио је на конференцији за штампу у Анкари Владимир Путин.

Што се тиче Јужног тока, став европске комисије био је неконструктиван. У суштини, она није помагала у реализацији овог пројекта, ми видимо да се стварају препреке за његову реализацију. Ако Европа не жели да га реализује, значи, он неће бити реализован. Ми ћемо преусмерити токове наших енергетских ресурса у друге регионе света – између осталог помоћу убрзаног развоја пројеката за производњу течног гаса. Пласираћемо на друга тржишта.

Између осталог, шеф државе саопштио је да се увећавају обими испорука у Турску са попустом од 6%, а такође је допустио изградњу гасног хаба, преко којег плаво гориво може да стиже у земље Јужне Европе. Куда ће се преусмерити токови руских енергената, сазнало се буквално неколико минута после изјаве преседника Русије. Председник управе Гаспрома Алексеј Милер изјавио је да се планира изградња цевовода истог капацитета у Турску, са перспективом изласка на границе ЕУ. Већ је потписан меморандум између Гаспрома и турског Botas о изградњи морског гасовода преко Црног мора у правцу Турске капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње. 14 милијарди за саму Турску, остало ће отићи на турско-грчку границу.

Велики значај има то што је Владимир Путин дао своју изјаву у Турској – фактички понудио јој је да постане нови транзитер руског гаса у Европу. То се објашњава тиме што се односи Москве и Анкаре последњих година могу назвати економским са политичким подтекстом, истиче експерт Института за стратешка истраживања Ана Глазова.

У случају Русије и Турске политички односи се могу сасвим оправдано повезати са трговинско-економским. Управо база трговинско-економске сарадње постала је основни темељ за напредак политичког дијалога између две земље последњих деценија. У суштини, они пројекти које реализује Русија и Турска, пре свега енергетски, почев од Плавог тока који је био реализован још 2013. године, нису толико економски, колико добијају геополитички карактер.

Експерти су једнодушни: никаквих економских ризика у одустајању од Јужног тока за Русију нема. Јер пројекат је у великој мери требало да сведе на минимум ризике за европске клијенте, који су већ више пута осећали тешкоће због прекида основног транзитног тока преко територије Украјине. Тако да реакција из европских земаља (оних које су заиста биле заинтересоване за пројекат) сасвим је очекивана. Премијер Србије Александар Вучић је назвао одлуку Русије о изласку из Јужног тока лошом вести за Србију. Председник Републике Српске Милорад Додик је назвао новост драматичном и изјавио да Европа оставља босанске Србе у ситуацији када ће морати да плате транзит гаса западним посредницима.

Интересантан коментар је стигао из америчких пословних кругова. Тамо су истакли да је одуставиши од Јужног тока Кремљ скину са дневног реда питање политизације испорука руског гаса у Јужну Европу. Својим кораком Русија је ставила тачку на све покушаје шпекулисања на тему политичког притиска Москве на разне земље.

„Рођендан Јужног тока ћемо обележавати поменом“

Владимир Путин у Турској 1. децембра је изјавио да Русија у актуалним условима не може да настави реализацију пројекта Јужни ток, између осталог због неконструктивног става ЕУ.

Ипак, са извесним оптимизмом примио је ситуацију посланик бугарског парламента Јанаки Стоилов. Истина, у његовом коментару више је питања него одоговора, али он се ипак нада да излаз може да буде пронађен.

Важно је схватити да ли је то упозорење од стране Русије и да ли ће бити варијанте? Можда ћемо ипак успети да се договримо са Европском комисијом? Или је то већ категорични став Москве? Са моје тачке гледишта важно је како ће се понети влада. Мада све је и тако јасно – ситуација је сложена.

За разлику од парламентарца, бивши министар енергетике Бугарске Румен Овчаров сматра да је Бугарска преспавала своју шансу и Москва више неће поверовати сузама. Уместо рођендана Јужног тока, ми ћемо бити примирани да се опростимо са пројектом. И то, сматра бугарски стручњак, тим пре је штета, пошто пројекат са чврсте позиције бране Италија, Аустрија, Србија и Мађарска:

То је крај. Рођендан Јужног тока ћемо обележавати поменом. Сада се у Бугарској износи низ теорија да је све то манипулација с руске стране. Тешко. Слични разговори 98. године су се вртели око изградње Плавог тока. И Бугарска није веровала да ће је заобићи. Ипак, гас је кренуо у турску, а Бугарска није добила никакву корист од транзита. Не мислим да Русија нешто губи прекидом изградње. А Бугарској ће бити лоше. На почетку пројекта пошло нам је за руком да убедимо Русију да смо поуздани партнери. Она нам је изашла у сусрет, приставши да постави цеви преко морског дна, мада је то више него троструко подигло цену пројекта. Тада јој је било важно да осигура партнера из Јужне Европе, пошто се Турска позиционирала као амерички сателит. Сада се ситуација променила и Турска је постала много независнија од вашингтонског диктата. Приритети су променили правац.

Бугарска је имала могућност да осигура воју енергетску независност, остваривши три гигантска пројекта – Бургас-Александруполис, Јужни ток и Белане. Нажалост, пропустили смо своју шансу. А алтернативе скоро да нема. Влада земље је потупила неакеватно и недалековидо. И Бугарска, нажалост, остала је на губитку.

Јована Вукотић, Тимур Блохин: Јужни ток – други пораз у српско-бугарском рату

Ма нису нас Руси издали, Европа је нас издала, Европска комисија. Руси хоће да граде гасовод? Хоће. Је ли то Европа затеже? Европа затеже.

После 130 година Србија је изгубила и другу Битку код Сливнице, само неколико стотина километара северозападније, код Зајечара, где је требало да прође цевовод Јужни ток. Ипак, овог пута не од самих Бугара, формалног кривца за одустајање Русије од Јужног тока, већ од читаве евробирократске машинерије. При томе у рат за Јужни ток, Србија је ишла, приметио би српски војвода Живојин Мишић, не као сељаци на свадбу. Већ се супростављала јаком притиску, на шта је и указао премијер Александар Вучић.

Виктор Орбан, премијер Мађарске, земље која ће такође пострадати од затварања гасног пројекта, својевремено је говорио да подршка Јужном току није проруска политика, већ промађарска. Зато што је у сопственим интересима. Чини се да тешко да постоји бар једна земља која жели да живи лоше, једноставно има оних које приморавају да жртвују своје националне интересе, на пример Бугарску или исту ту Србију, која је, каже председник Центра за развој међународне сарадње Стевица Деђански, постала жртва у туђем рату:

Разумемо донекле став Русије, значи ако нешто нудиш некоме коме треба, а у овој ситуацији гас ЕУ, а они покушвају да саботирају на сваки могући начин, једноставно у неком моменту мораш да преокренеш причу и да идеш тамо где је могуће. Са те стране је то разумљиво. Са друге стране, моје мишљење је да ће бити неких преговора, ако ЕУ сада схвати да је ово сад један озбиљан став Русије, до сада је све ишло по некавој инерцији.

Бугарска се показала као несолидан партнер и то није први пут. Србија је ту дефинитивно нека колатерална штета целе те приче. Мислим да ћемо имати последице пре свега у енергетској стабилности. Дали смо муницију за ове „еврофанатике“. Мислим да Србија у овом случају нема баш никакву одговорност, нисмо на то могли да утчемо, нисмо могли да помогнемо нити да одмогнемо. Србија је била на линији да ће се Јужни ток правити и да немамо намеру да одустанемо.

Зијад Бећировић из Међународног института за блискоисточне и балканске студије из Љубљане  (IFIMES) такође не искључује да стране још могу да постигну договор:

Мислим да је за већину држава Балкана то једно велико разочарење. Али, тај пројекат је за сад заустављен. То не значи да он неће бити поново активиран у будућности, ако буде више политичке воље. Не бих сматрао да је то дефинитивно завршена прича, због тога што се интереси појединих држава врло често мењају.

Међутим, један од кључних разлога због чега до тога није дошло су јаки економски регионализми, односно те регионалне интеграције као што је на пример ЕУ. Аналитичари сматрају да је главна конкуренција односно тржишни конфликт бити баш између економских регионалних интеграција.

У принципу, увреду становника Србије која се веома снажно осећа у коментарима на Интернету, могуће је разумети. Питање је на кога да се вређају, каже Војислав Вулетић, председник Скупштине Удружења за гас Србије.

Ма нису нас Руси издали, Европа је нас издала, Европска комисија. Руси хоће да граде гасовод? Хоће. Је ли то Европа затеже? Европа затеже.

Мислим да су то Путин и Милер требали да ураде још раније. Европа чини штету себи. Европска комисија је једноставно бирократска организација, а земље које учествују у пројекту су веома заинтересовани за градњу Јужног тока. Србији је Јужни ток веома значајан – у време градње, у време експлоатације, због транзитних такса. Тако да Србија је оштећена уколико се Јужни ток не буде градио.

Доцент Загребачког универзитета, политиколог Јелена Јуришић истиче да се Европа, у крајњој линији њен део, очигледно заинтересовао за алтернативне пројекте. Питање је колико су они реални:

Овде је најјача порука да је изгубила првенствено Европа, ту је најмање изгубила Русија. Знамо да је највећи део гаса, који је планирала извозити у Европу у наредним годинама, Русија већ дала Кини. Велики уговори су потписани и још се потписују. Русија неће изгубити тржиште, без обзира на пад цене, али Европа губи безбедност у снабдевању гасом.

Разне идеје су се последњих месеци лансирале, а ту је и Хрватска можда видела своју прилику- дакле идеје о разноразним алтернативним путевима, од увоза америчког гаса преко LG терминала (терминал за преузимање и дистрибуцију течног гаса). Ту јесте Хрватска на неки начин заинтересована, али у Европи практично нема финансијера који би дао новца за изградњу великог терминала на Крку. Можда су такве идеје удаљавале Хрватску, али и друге земље у региону да се озбиљније ухвате реализације Јужног тока.

Колико сам видела јутрос, неки словеначки медији отворено изражавају жалост због губитка одређене количине милијарди долара у вези са пројектом Јужни ток. Бојим се да ће штета бити много већа, јер ће сад Европа морати да гради сасвим другачију инфраструктуру да би се енергетски осигурала.

Велики бугарски песник Иван Вазов о истом том ружном рату између Срба и Бугара писао је: Колико бисмо били срећнији (…) да словенска историја није записала такву срамоту.

Добро би било фиксирати ову фразу на местима где су симболично заварени спојеви гасовода Јужни ток.

(Глас Русије, 2. 12. 2014)

Њујорк тајмс: Одлука о прекиду „Јужног тока“ редак пораз Путина

U retkom “diplomatskom porazu”, ruski predsednik Vladimir Putin preusmerava gasovod ka Turskoj.

S druge strane, “neuspeh” u izgradnji Južnog toka predstavlja kao “gubitak za Evropu” kriveći Brisel za nepopustljivost, ocenjuje danas Njujork tajms.

Taj list, u tekstu objavljenom na naslovnoj strani, ocenjuje da je “grandiozan projekat” izgubljen kao žrtva rastućih “zatrovanih” odnosa Rusije sa Zapadom.

Odluka o prekidu projekta Južni tok takođe je i retka pobeda za EU i SAD, koje su ove godine uglavnom bespomoćno posmatrale aneksiju Krima i jačanje separatista na istoku Ukrajine, navodi list.

Ali, “ako postoji pobednik u ovom slučaju to je Turska”, koja je uz Kinu i druge zemlje u razvoju kojima nedostaju energetski resursi, ekspoatisala jaz između istoka i zapada kako bi obezbedila dugoročne rezerve energije po povoljnim cenama.

Ukrajinski konflikt i gorki odnosi Kijeva i Moskve bacili su senku na čitavo energetsko polje Evrope.

“Ruski predsednik upravlja pitanjima energije lično, kao verovatno najvećim izvorom moći kojim raspolaže na međunarodnoj areni. Godinama su se on i Zapad nadmudrivali oko pravaca gasovoda, u nekoj vrsti posredne Velike igre oko toga ko će kontrolisati snabdevanje Evrope energentima”, dodaje se.

Analitičari ocenjuju čak i 4,5 milijarde dolara koje je Gasprom uložio do sada u Južni tok, nisu u potpunosti izgubljeni – i samo pominjanje izgradnje u protekloj deceniji pomoglo je da se omete Zapad od ozbiljnijih napora izgradnje konkurentnog gasovoda koji bi obezbedio druge izvore snabdevanja Evropi, osim ruskih.

List navodi i da je Turska ugledala priliku da iskoristi sukob Rusije sa Zapadom, pogotovo uzvratne sankcije koje je Moskva uvela na uvoz hrane iz Evrope.

“Osim hrane, Rusija i Turska su utvrdile i druge oblasti saradnje. Rusija završava planove za početak izgranje prve nuklearne elektrane u Tuskoj”, podseća Njujork tajms.

(Бета/Б92, 2. 12. 2014)

Радио Слободна Европа: Србија у проблему због обуставе „Јужног тока“

Vest da je “Južni tok” mrtav, kako je šef “Gasproma” Aleksej Miler formulisao odluku Rusije da obustavi taj gasni projekat, u Srbiji je glasno odjeknula. Zajednički zaključak zvaničnika jeste da Srbija gubi veliki projekat i energetsku bezbednost, a stručnjaka da je vreme da se vidi kako će se taj gubitak nadoknaditi i za potragu za novim, evropskim kanalima za gas.

„Svakako da nisam srećan zbog te izjave”, prva je reakcija premijera Srbije Aleksandra Vučića. Dodao je još da je Srbija bila lojalna projektu „Južni tok“, da je u njega ulagala sedam godina i da nije doprinela poslednjoj odluci Moskve.

„Sigurno je da mi nismo ni za šta krivi. Mi mislimo da je to bio dobar projekat za Srbiju. Nismo ga se odricali ni pod najgorim mogućim pritiscima. Plaćamo cenu sukoba velikih, ali građani Srbie ne moraju da brinu ni ove zime, a ni sledećih zima. Mi ćemo uspeti da rešimo u najboljem interesu naših građana.“

Uz ocene da je u pitanju „loša vest“, stižu i one da i dalje postoji nada da će naknadnim razgovorima ipak doći do nagodbe između EU i Rusije. Šef diplomatijeIvica Dačić, rekao je u Briselu da bi to za Srbiju bilo veoma važno jer nema alternativni pravac snabdevanja.

„Smatramo i dalje da je to neophodno Evropi, smatramo da je to naravno neophodno i korisno za Srbiju, naročito zato što Srbija nema rešeno pitanje alternativnih pravaca za snabdevanje gasom. Nije dobro što smo došli u jednu takvu situaciju, ali se nadam da je ipak možda moguće u narednom periodu utvrditi činjenično stanje i pokušati da se ipak nađu neki kompromisi.“

Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredene komore Srbije, istovremeno ocenjuje da će odustajanje Rusije od izgradnje “Južnog toka”, Srbiji naneti višestruku štetu.

„Veliki su gubici po Srbiju ako tako ostane do kraja. Srbija je svakako računala na investiciju ‘Južni tok’, pogotovu što nemamo sopstvenih investicija i što bi izgradnju kompletno finansirala ruska strana. Sada, kada dolazi do odstupanja, odnosno od odustajanja od ovog projekta, svi naši planovi će na žalost pasti u vodu. Dugoročno, Srbija gubi jedan stabilan izvor snabdevanja.“

Dok zvaničnici Srbije gaje nade da će se gradnja „Južnog toka“ ipak nastaviti, ekonomski stručnjaci, među kojima i novinar Miša Brkić, smatraju da je vreme da Srbija počne da razmišlja o svojoj energetskoj budućnosti i da potraži alternativne, dodatne izvore energije.

„Da razmišlja evropskom pameću i priključi se svim evropskom nastojanjima da nađe zamenu za ruski gas kroz alternativne izvore snadbevanja i drugačiju vrstu obezbeđenja energenata, dakle iz obnovljivih izvora. U Evropi postoji nekoliko velikih projekata, jedan od njih je i Jadransko-jonski gasovod koji treba da dođe iz Azerbejdžana preko Grčke i Albanije do Hrvatske. Drugi je tečni gas za koji Evropa sprema veliko skladište na Krku. Nije na odmet i o tome da se razmišlja, ali tu su i mnogi drugi obnovljivi izvori energije o kojima Srbija i ne razmišlja jer se uspavala na lovorikama Južnog toka, koga sada nema.“

Osim pitanja „šta dalje“ nakon najavljenog otkazivanja gradnje gasovoda “Južni tok”, postavlja se i ono da li je Rusija prekršila međudržavni sporazum sa Srbijom, po kome je 2008. godine 51 odsto preduzeća NIS prodato ruskom Gaspromnjeftu, s obzirom da je njime bila predviđena i izgradnja „Južnog toka“

Sijka Pistolova, urednica sajta „Energyobserver“, smatra da bi Srbija mogla da ima pravni osnov da sada traži naknadu štete.

„Mislim da Srbija ima pravo na odštetu. To je sigurno. Da li ima i pravo da joj vrate NIS, to ne znam jer ne znam šta piše u sporazumu. Sada treba (tadašnji premijer) Vojislav Koštunica da kaže kako je izdao nacionalne ineterese. Ko je obećao prodaju NIS-a za ’tepsiju ribe’, za nešto što se ne zna ni da li će biti građeno… To je osnovno pitanje jer ovo je čista izdaja nacionalnih interesa.“

Ekonomski novinar Miša Brkić istovremeno ukazuje da od samog starta nije bilo nikakvih garancija da će gasovod uopšte i biti izgrađen

„Mislim da je od starta bilo jasno da taj gasovod neće biti građen i da je bio korišćen samo u geopolitičke svrhe Rusije. To što smo mi progutali mamac to je naš problem. Ako se svi dobro sećamo, kada je potpisivan ugovor o kuporodaji naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu, tada je takođe u tom međudržavnom sporazumu bilo reči kako će zauzvrat Rusija graditi gasovod koji će proći preko Evrope. Od toga nema ništa, prodaja NIS-a se dogodila tako kako se dogodila. Dakle na Srbiji je da sada, ako već nije dosad, a nije i tragično je zakasnila, počne da razmišlja o svojoj energetskoj budućnosti.“

O ovom pitanju oglasio se ministar energetike Aleksandar Antić, koji tvrdi da Srbija nema mogućnost da dovede u pitanje preostala dva projekta iz energetskog sporazuma sa Rusijom zbog odustajanja od gasovoda „Južni tok“.

Sporazum je, pored izgradnje deonice gasodova, obuhvatio i prodaju NIS-a i izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

“Ne postoji direktna, eksplicitna veza, ni bilo kakav ugovorni element kojim mi to možemo da dovedemo u pitanje”

Još jedan problem je, kako ukazuje naša sagovrnica Silja Pistolova i to što:

„Građani ne znaju šta je u tom energetskom sporazumu.“

Na to ukazuje i poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić,koji je saopštio da zainteresovani detalje o projektu „Južni tok“, treba da potraže od organa vlasti, odnosno od javnog preduzeća. Šabić je istakao i da nije pravno valjan razlog javnog preduzeća “Srbijagas”, koji je partner ruskom Gaspromu na deonici „Južnog toka“ kroz Srbiju, da uskrati davanje informacija zbog navodne potrebe za saglasnošću stranog partnera.

(РСЕ, 2. 12. 2014)

Ruski analitičari o odustajanju od Južnog toka

Moskva – Ruski Gasprom je postao “talac svoje nefleksibilnosti” pošto ne želi da čini ustupke potrošačima, ocenio je danas ekspert Valerij Nesterov, komentarišući odluku o obustavljanju projekta gasovoda Južni tok. – See more at: Nesterov je dnevniku Komersant kazao da su ti evropski potrošači sa svoje strane “jako politički angažovani”.

On je rekao da su projekat od samog početka mnogi kritikovali, jer su sva preimućstva bila na strani Evrope, a Rusija je za svoj račun obezbeđivala sigurnost isporuka.

Zamenik direktora Centra za politička istraživanja Oleg Ignatov rekao je agenciji Tas da je projekat sa ekonomske strane imao za cilj da minimizira rizik isporuka ruskog gasa evropskim klijentima.

“Na političkom planu, odustajanje od projekta može da predstavlja pokušaj da se igra na političke protivurečnosti u samoj EU”, koje se tiču izgradnje gasovoda, rekao je Ignatov agenciji.

Prema njegovim rečima, Rusija “naravno, pokušava da igra na protivurečnosti u EU, kao što i oni pokušavaju da igraju na protivurečnosti u zemljama Zajednice nezavisnih država”.

Dodao je da je došlo vreme kada politika preovladava nad ekonomijom i pragmatizmom. “Od političkih odluka stradaju svi: I mi i Evropa, samo je pitanje ko će otići dalje. Za sada se nijedna strana ne povlači”, dodao je Ignatov.

Direktor analitičke kompanije Alpari Aleksandar Razuvajev ocenio je da će preorijentisanjem Rusije sa Južnog toka na izgradnju gasovoda do Turske, Turska “pojesti procente za tranzit gasa”, odnosno, to što su “mogli da dobiju braća Sloveni”.

“Meni se dopada, što smo na kraju odbacili iluzije u odnosu na Evropu i slovenstvo”, rekao je Razuvajev Tasu.

(Бета/Данас, 2. 12. 2014)

Душан Бајатовић: Јужни ток ће бити изграђен

БЕОГРАД – Генерални директор Србијагаса и копредседавајући у компанији Јужни ток Србија Душан Бајатовић изјавио је данас да сматра да ће Јужни ток бити изграђен и да ће се Русија и Европска унија договорити око реализације тог пројекта.

То значи да за Јужни ток врата нису у потпуности затворена и Русија је само у овом тренутку пребацила лопту на терен ЕВропске уније, рекао је Бајатовић Танјугу, замољен да прокоментарише јучерашњу изјаву председника Русије о обустављању пројекта Јужни ток.

Он је додао да су представници Европске комисије већ за 9. децембар заказали састанак са земљама учесницама у Јужном току да би се та ситуација расправила.

Танјуг

Зорана Михајловић: Нисмо криви за слом Јужног тока

Србија није крива, нити сноси било какву одговорност за то што је Русија одлучила да одустане од градње „Јужног тока”. Наша земља је урадила све што је било потребно да би градња почела, изјавила је за Политику др Зорана Михајловић, потпредседник владе.

-Верујемо да ће се преговори на ову тему наставити. Независно од тога Србија треба да ради на градњи магистралног гасовода Ниш-Димитровград и продужетку тог гасовода до Врања.То би омогућило повезивање са Македонијом, будући да Европска унија гради Јужни гасни коридор и повезује се са Азербјеџаном, објаснила је Михајловић.

-Дошло је време када би они који су са српске стране преговарали о гасу кажу шта је била економска рачуница оваквог пројекта какав су они потписали, каже потпредседница владе.

Уговор с НИС-ом, додаје, не може да се мења. Сам Међудржавни споразум с Русијом је лоше написан по Србију и премијер је поправљао шта је могао, али бивши председник Борис Тадић и његов бивши ДС треба да објасне шта су радили, јер су продавали српске интресе.

-Србији треба Јужни ток и нико то не спори, само није јасно зашто у овом пројекту нисмо имали третман као и све друге земље преко којих је овај гасовод требало да прође, него смо у целом послу били мањински власник, закључила је Михајловић.

На питање „Политике” да ли одлука Москве да одустане од градње „Јужног тока” нешто мења у политичким односима Србије и Русије, Зорана Михајловић, истиче да је Србија, ако је реч конкретно о санкцијама Русији, и даље на ставу да их – не уводи.

„Не уводимо никакве санкције. Ми јесмо, и хоћемо да будемо, мост повезивања, а не камен спотицања између Русије и ЕУ”, каже Зорана Михајловић за „Политику”.

Ј.П.С и Б. Б.

Руси и Турци потписали меморандум за гасовод до Турске

Председник Управног одбора Гаспрома Алексеј Милер и председник борда директора турске нафтно-гасне корпорације Ботас Мехмет Кону потписали су у Анкари Меморандум о разумевању за изградњу подморског гасовода по дну Црног мора до Турске, саопштила је данас компанија Гаспром.

Меморандум је потписан јуче у присуству председника Русије Владимира Путина и председника Турске Реџепа Ердогана, наводи се у саопштењу Гаспрома.

Нови гасовод ће бити капацитета 63 милијарде кубика, а 14 милијарди кубика ће бити намењено турским потрошачима (иста количина се испоручује преко Балканског коридора), док ће скоро 50 милијарди кубика бити транспортовано до границе између Турске и Грчке, где ће бити организована испорука, наводи се у саопштењу.

Компресорска станица „Рускаја”, која се гради у региону Краснодарска, биће почетна тачка овог гасовода.

Турска је тренутно друго по величини тржиште продаје за Гаспром, одмах иза Немачке.

Гаспром је 2013.године Турској испоручио 26,7 милијарди кубика природног гаса.

Турска добија природни гас преко „Плавог тока” и трансбалканских гасовода.

Гасовод „Плави ток”, који се протеже по дну Црног мора, од 2003. године обезбедује директну годишњу испоруку око 16 милијарди кубика руског природног гаса до турских потрошача.

Танјуг

(Политика, 2. 12. 2014)

РТС: Сви меандри “Јужног тока”

Земље на планираној траси “Јужног тока”, међу којима је и Србија, изненађене су потезом Москве да обустави изградњу тог гасовода. Руско одустајање од пројекта ЕУ оцењује као потврду неопходности да се обезбеди више извора снабдевања. Ипак, поручују да ће 9. децембра наставити разговоре о “Јужном току”, упркос саопштењу Русије да је пројекат затворен.

Европа не жели “Јужни ток” – тиме је Русија образложила затварање тог пројекта. У Европској унији су категорични, кажу да сви пројекти морају бити по законима Брисела.

“Када кажем да се позиција Европске уније није променила о ‘Јужном току’, то значи да све што се догађа на територији Уније и у земљама партнерима Европске уније мора да поштује правила Уније. То очигледно важи и за ‘Јужни ток'”, каже комесарка ЕУ за спољне послове Федерика Могерини.

Као главног кочничара градње гасовода Руси су означили Бугарску, која је и прва земља на његовој траси. Званична Софија одбацује оптужбе подсећајући да су обављени веома озбиљни припремни радови на том пројекту, а Европска комисија овлашћена да са Русијом преговара о пројекту.

“Коначна одлука о гасоводу је у рукама Русије и Европске уније. Желим да скренем пажњу на чињеницу да ако Русија поштује европске законе, нико неће бити против тог пројекта. Истовремено, нема показатеља из Русије да ће Москва то урадити”, каже председник Бугарске Росен Плевнелијев.

Најава обустављања тог пројекта за Србију није добра вест, поручује премијер Александар Вучић. Србија је у гасовод уложила доста и радило се седам година, па најављује да ће разговарати и са председником Владимиром Путином и другим руским званичницима.

“Ми мислимо да је то био добар пројекат за Србију, нисмо га се одрицали ни под највећим притисцима. Плаћамо цену великих сукоба, али грађани не морају да брину ни ове зиме, ни следећих зима. Ми ћемо то успети да решимо у најбољем интересу наших грађана, али свакако да би било боље да имамо ‘Јужни ток'”, рекао је Вучић.

Додао је да би Србија била енергетски безбеднија земља.

Из Мађарске поручују да је Русија имала право на такву одлуку, али су и забринути јер ће, кажу, морати да траже нове снабдеваче како би осигурали енергетску стабилност земље.

За компанију ОМВ, која је носилац посла градње деонице “Јужног тока” кроз Аустрију, изградња гасовода још није обустављена и траже од Брисела да не користи гас као геополитичко питање.

У Словенији сматрају да ће одустајање од тог посла имати озбиљне последице. Из Кремља поручују да су они који су срушили “Јужни ток” то морали унапред да сагледају.

“Председник Путин је веома јасно рекао да љубави не може бити на силу. Русија ће наћи друге начине за реализацију својих планова за снабдевање других региона гасом”, рекао је Александар Лукашевич, портпарол руског министарства.

Алтернативу је “Гаспром” брзо нашао. Одмах после објаве да одустају од “Јужног тока”, у Анкари су већ потписали Меморандум о разумевању за изградњу гасовода до Турске, који ће бити истог капацитета као планирани “Јужни ток” – 63 милијарде кубика гаса годишње.

(РТС, 2. 12. 2014)

Радио Београд: Италија запрепашћена најавом одустајања од „Јужног тока“

Италија је запрепашћена најавом, коју је јуче обелоданио руски председник Владимир Путин, да ће Русија одустати од изградње гасовода Јужни ток због несагласности у ЕУ о том великом послу. О томе, као и о српско – италијанским односима и политичким дешавањима у Италији, разговарамо са нашим сталним дописником у Риму, Маринелом Ражнатовић.

Кликните за АУДИО ПРИЛОГ.

(Радио Београд 1, 2. 12. 2014)

Центар за евроатланске студије: Из руског загрљаја искорачити на Запад

БЕОГРАД – Центар за евроатланске студије данас је саопштио да је најава одустајања Русије од градње гасовода Јужни ток “кјучни тренутак да Србија искорачи из руског загрљаја и стратешки искорачи ка породици стабилних демократија политичког запада”, при чему би, сматра Центар, први корак требало да буде прикључење Србије ЕУ санкцијама Русији .”Обелодањивање истине да Русија нема новца да финансира гасовод Јужни ток, који никада није ни имао економско упориште, те да не жели или не може да игра на уређеном тржишту какво је ЕУ, кјучни је тренутак да Србија искорачи из руског загрљаја и стратешки искорачи ка породици стабилних демократија политичког запада”, наводи у саопштењу Центар за евроатланске студије.

Као први корак овог отклона од “руског загрљаја”, Србија би, наводи Центар, “из моралних а онда и из политичких разлога, очувања свог примарног циља – чланства у ЕУ, требало да се придружи ЕУ санкцијама према Русији”.

Свесни тежине те одлуке по економију и буџет Србије у Центру сматрају да је “та тежина је додатни обавезујући фактор за актуелну и све будуће владе Србије, али и грађанство, да се убудуће стратешке одлуке, било финансијске, било политичке природе, доносе из стратешких разлога и у интересу државе и грађана, а не због дневно политичких циљева у интересу уског круга елите на власти”.

Србија, из искуства са нетранспарентим уговорима о пословању са Русијом у сектору енергетике, у коме је намерно, под притиском или не, пристала да Русију не обавеже на репарације у случају неиспуњења њеног дела уговора, мора научити много – и тај наук сматрати колатералном добити, наведено је у саопштењу.

Центар за евроатланске студије сматра да Србија мора већ сада престати да своју енергетску политику додатно даље везује за судбину Русије, “која економски посрће услед деловања санкција политичког запада, пада цене енергената на светском тржишту, неконкурентности своје привреде, те неконтролисаног трошења средстава на политичко – туристичке пројекте и интервенцију у Украјини”.

Ово се, пре свега, односи на Меморандум о разумевању у области енергетске ефикасности, уштеде енергије и обновљивих извора енергије, који су министар рударства и енергетике Србије Александар Антић и генерални директор Руске енергетске агенције Министарства енергетике Русије Анатолиј Тихонов потписали током Путинове недавне посете Београду, додаје Центар.

Уместо тога, Србија, сматра он, треба да се суштински окрене политичком западу, коначно усвоји нову националну стратегију спољне политике, у складу са својим опредељењем за чланство у ЕУ и Бриселским спорзумом, ” после чијег потписивања нема потребе за руском “подршком”, очито “скупо плаћеном, у било ком међународном форуму”.

(Танјуг, 2. 12. 2014)

Categories: Вести над вестима