Дејана Ивановић: Све се мења сем Шешеља

Dejana-Ivanovic-Војислав Шешељ вратио се после скоро 12 година робијања без пресуде и казне из Хашког трибунала. У том периоду, док се четничком војводи судило у Хагу, у Србији је измењена комплетна политичка сцена: дошла је нова власт, распала се велика коалиција ДОС, лидер ДС и премијер Зоран Ђинђић је убијен, лидери неких странака попут Војислава Коштунице или Млађана Динкића повукли су се из политике, а некада моћна Шешељева Српска радикална странка остала је ван парламента, потпуно маргинализована.

Али није се у Србији променила само политичка сцена: променио се дух времена, речник, редослед наших циљева и страхова. Новинари „Булевара”, емисије на ТВ Б92, тако често критиковане због „лаког” садржаја, поставили су питање шта би неко ко долази после 12 година у Београд могао да види на путу од Сурчина до центра града – ту су улице којих није било 2003, нове зграде, читава насеља, „Комбанк арена”, обновљена „Газела”, Мост на Ади… И то је само један мали део српског мозаика који је некако неприметно склопљен, а да нисмо тога били ни свесни.

Читавих 12 година, међутим, судећи по изјавама које је дао у последња два дана од када је стигао у Србију, као да није нимало променило лидера радикала. Слушајући га, имамо утисак да је само наставио говор који је нека виша сила прекинула када је у фебруару 2003. године добровољно отишао у Хаг.

seselj-skrin-rts

И док поново слушају приче о „великој Србији”, освети, претњама, многи грађани, који и сами мисле да се у Србији ништа не мења, изненада схвате шта се све променило. Променили смо се и ми. Дух времена неумитно је утицао на нас, наш начин размишљања, понашања. За нас је постала давна, мрачна прошлост време у којем су политичари својим противницима желели да се нађу испод земље. Или изјаве да се радују зато што је неко убијен. Још мање можемо да прихватимо да човек који је тешко болестан, због чега су га, бар како кажу у Хашком трибуналу, пустили на привремену слободу, метастазама даје имена политичких противника.

Док је седео у тамници у Хагу последњих 12 година, али и док је сам себе бранио на суђењу у Хашком трибуналу, четнички војвода представљао је симбол отпора –  и за његове присталице, али и за оне који се нису слагали са његовим идејама и политичким ставовима. Много људи је са симпатијама гледало на Војислава Шешеља и навијало за њега да победи у дугогодишњој судској бици. Али када је одржао први говор после повратка у Србију, лидер радикала је већ могао да схвати како ће симпатије због хашке неправде веома лако нестати. Јер Шешељ у Хагу био је нека врста сведока неправедности великих сила према малом народу, али Шешељ у Београду постаје сведок наше трагичне прошлости. Која је, ипак, за нама.

Опрема: Стање ствари

(Политика, 14. 11. 2014)



Categories: Преносимо

Оставите коментар