Власи, Хоџај, Данај: „Велика Албанија“ је етничка Албанија, жеља која превазилази границе

Азем Власи: Великосрпске амбиције и идеје нису угушене

Саветник Владе Косова за спољне послове, аналитичар и некадашњи југословенски политичар Азем Власи каже у разговору за „Дневни аваз“ да се подручје Балкана још налази „између привидног мира и трајне стабилности“.

Фото: „Танјуг“

Фото: „Танјуг“

Европа без граница

Коментаришући прилике на Балкану, па и најновија упозорења са заседања британског Дома лордова да БиХ прети нови рат, Власи истиче да је све то везано уз пројект јединствене стабилне Европе.

– Ако пројект уједињење Европе, Европе без граница, Европе са заједничком сигурношћу буде доведен у питање, онда ће бити нових невоља, не само у Босни и поводом Босне него у целом региону. На једној страни јер је Босна остала у проблемима, а на другој страни због тога што великосрпске амбиције и идеје још нису угашене. Наравно, и због односа Срба и Албанаца. Куда ће ствари ићи, умногоме зависи и од тога колико ће и други у Европи помоћи да се цело ово подручје, дакле и Босна и Косово, али и друге државе које још нису у ЕУ, приближи и брже уђе у европску породицу – казао је Власи за „Аваз“.

Инциденти на утакмици Србија – Албанија озбиљно су узнемирили духове на Балкану. То је било много више од утакмице, што показују и реакције на одлуку УЕФА-е. Колико је све то озбиљно?

– Прича о фудбалској утакмици између Албаније и Србије била је прилика да на површину избију српски шовинизам и албанофобија, за коју се претпостављало да је потиснута откад Србија хита ка европским интеграцијама. Но, реакције званичника Србије показале су да се веома мало искорачило из времена Милошевићевог режима што се тиче односа Срба према Албанцима.

Штавише, српски званичници говоре да је идеја о „великој Албанији“ ноћна мора. Прво, појам „велике Албаније“ измишљен је у српским кухињама да би застрашивали албанско окружење, али, уствари, ријеч је о идеји етничке Албаније. Она је рефлексија неправди које су почињене 1912. и 1913. године када су, после пада Османског царства, повучене границе посред етничких средина Албанаца, а да Албанце нико за то није питао. Србија може допринети и да сама себи скине ноћну мору тако што ће признати Косово као државу и с Косовом почети нормализацију добросуседских међудржавних односа.

Србија – руска губернија

Како се на Косову гледају блиски односи Србије и Русије и колико то може бити узроком проблема?

– Србија је у великим економским и другим проблемима. Она је окренута европским интеграцијама због наде да ће добити нешто од приступних фондова, да ће се од европских интеграција окористити. Али, интимно људима који су на власти у Србији много је више стало до добрих односа с Русијом него до ЕУ. С онаквим помпезним дочеком Путина, који граничи с политичком карикатуром, види се да је Србији много више стало до Русије и антиевропски оријентисаног Путина, који не поштује међународно право.

Ово руководство Србије диви се Путину због његове политике у контексту Украјине. Србија се налази у тешком процепу између интереса да приступа ЕУ и интимне жеље да буде толико блиска Русији да то граничи са жељом да то буде обична руска губернија.

Закована држава

Јавност је у последње вријеме узнемирена и догађајима у Санџаку, где је ове седмице спречено четничко марширање. Ти догађаји изазвали су реакције тамошњих грађана. Колико озбиљни могу бити проблеми у том делу Србије?

– У Санџаку може бити још тензија због старе политике Србије према бошњачком народу на том подручју. Четничке претње у Санџаку, одлазак четничких добровољаца на кризна подручја Украјине да се боре на страни Руса, подсећају нас на деведесете године прошлог столећа, када су четници ишли у Босну и Хрватску да се боре за српство, али у ствари да чине злочине. У Србији имају проблем да им пукне и Санџак, али и Војводина због економских проблема.

У Србији, по инерцији старе политике из Милошевићевог режима, нису спремни да нађу права решења за средине које имају специфичне потребе као што су Санџак и Војводина. У Србији желе централистичком, унитаристичком, заправо великосрпском политиком, под контролом држати и Санџак и Војводину. То је инерција старе Милошевићеве политике која је угушила аутономију Војводине.

Истовремено, проблем БиХ и даље стоји. Како као дугогодишњи политичар и политички аналитичар видите позицију наше земље након последњих избора.

– Нажалост, БиХ остаје једна закована држава. БиХ устројену по дејтонским аранжманима злоупотребљавају они који раде на њеном рушењу, а то су те радикалне, националистичке, тачније четничке снаге у РС. Након ових избора БиХ је остала дупло закована. Осим дејтонским аранжманима, сада је закована и превлашћу националистичких снага у сва три сегмента. Али, немалу одговорност има и сама Европа, која се прави луда као да не види да у Босни с оваквом уставном конструкцијом нема напретка.

Само констатују да је стање лоше и лицемерно поручују да се договоре политичке снаге унутар Босне, а не виде да су у једном ентитету, српском, на власти снаге којима није до договора да Босна буде функционална на добробит сва три народа, већ упорно раде да Босне не буде као државе, па макар и људи у том ентитету осетили последице. А све у нади да, када не буде Босне, или када се Бошњацима остави парче земље, могу пола Босне припојити „великој Србији“.

Сарајево много шути

– Моје је виђење да, нажалост, пробосанске политичке снаге, мислим на Бошњаке, али и Србе и Хрвате који БиХ држе својом државом, мало алармирају, мало дижу глас пред институцијама, које су, усвајајући дејтонске аранжмане, прихватиле одговорност да међународна заједница одигра одређену улогу у стабилизовању Босне. У Босни мало дижу глас против дезинтеграцијских тенденција… У Сарајеву се много ћути пред проблемима Босне, из страха и обзира да се не иритирају много они који раде на рушењу Босне. А они који раде на рушењу Босне, настављају посао. И то раде у релативном миру.

Аутор: Фарук Веле

(„Дневни аваз“, 25. 10. 2014)

Енвер Хоџај: Хоћемо мировни споразум са Србијом за три до пет година

Ко је пре седам година могао да замисли да ће 2014. године шеф дипломатије Косова доћи у Београд и бити прихваћен с поштовањем као и други – каже шеф косовске дипломатије Енвер Хоџај за „Блиц“.

Фото: „Блиц“

Фото: „Блиц“

Од проглашења независности Косова, ако се изузме да су невладине организације једном на кратко прошверцовале у Београд министраку за ЕУ из Приштине Фљору Читаку, шеф косовске дипломатије Енвер Хоџај први је пробио лед као први званичник Приштине у Србији.

Пред заказани интервју за “Блиц” у Хотелу Метропол, где се у четвртак одржавала конференција ЕУ-западни Балкан у којој је учествовао Хоџај, присуствовали смо његовом изузетно пријатељском сусрету са амбасадором Израела у Београду.

Израел није признао Косово. Значи, ипак су могући пријатељски односи и са неким ко вас не признаје?

– Могући су. Ми смо дуго добри пријатељи и од како сам министар спољних послова, амбасадор је два, три пута био на Косову у оквиру културне сарадње и обележавања историјских датума. На Косову, у Призрену, има малих, али веома важних јеврејских заједница. Велики сам пријатељ Израела иако нису признали Косово, између осталог и зато што су током деведесетих многи Јевреји подржавали Косово на путу ка слободи и независности.

Какав је значај ваше посете Београду?

– По мени је то велики корак. Регион се током последњих 20 година мењао од веома нестабилног, ка мирним и стабилним односима. Ово је веома добар знак стабилности региона, а најбољи пример те промене између Косова и Србије је моје присуство у Београду. Ко је пре седам, девет година могао да замисли да ће 2014. године министар спољних послова Косова доћи у Београд и учествовати у скупу заједно са другим министрима из региона, имати нормалан састанак са првим потпредседником Владе Ивицом Дачићем, да ће бити прихваћен са поштовањем као и други министри спољних послова. То показује да се много променило у нашим односима, а то је омогућено кроз дијалог између Косова и Србије. Моје присуство је показатељ релаксације тих односа.

 Запањујуће је да је све прошло без провокација, а ваше изјаве су биле умерене. Откуд то?

– Наше две државе су у процесу дијалога, а то није ситуација у којој неко побеђује, а неко други губи. Да није било дијалога Србија не би добија статус кандидата за приступање ЕУ а то је велики успех за Србију. Косову је дијалог омогућио да консолидује своју државност у међународним односима и да крене путем европских интеграција иницирањем Споразума о стабилизацији и придруживању, који 2011. године није био могућ. Наши односи не треба да буду талац прошлости. Не можемо да променимо географију. Србија је наш највећи сусед и желимо да будемо партнери Србији у многим стварима. Истовремено, Србија не може да промени да смо ми независна држава и за обе државе ће бити боље да што пре постигнемо пуну нормализацију односа. Исте ставове заступам и овде и у Приштини.

Заложили сте се да Србија и Косово потпишу мировни споразум на крају процеса. То је велика разлика у односу на захтеве да Србија одмах призна Косово?

– Дијалог између две државе не би требало да траје у недоглед, годинама. Ми смо спремни да за три до пет година седнемо са премијером Вучићем, министром Дачићем и српским лидерима и разговарамо о свим најзначајнијим питањима између Србије и Косова и да истовремено потпишемо мировни споразум. Европска комисија је у преговарачки оквир за Србију ставила услов да Београд треба да потпише правно обавезујући споразум пре приступања ЕУ. Тај споразум није ништа друго него мировни уговор којим треба затворити ово поглавље у односима две државе. Сматрамо да у том споразуму треба да стоји да Србија не блокира чланство Косова у УН. Блокирањем се губи време, не губи га само Косово, већ и Србија блокира будућност својих грађана на путу ка ЕУ. Сматрам да би требало да потпишемо и споразум о дипломатским односима између две земље. Србија би за то требало да буде награђена чланством у ЕУ, ако жели и у НАТО. У том процесу би обе стране дугорочно биле на добитку, не би било поражених. Замислите да смо деведесетих успели да избегнемо рат и да је бивша Југославија имала мирни разлаз као Чешка и Словачка, данас би Србија, Косово, Црна Гора, Македонија биле део ЕУ. А ми смо изгубили 25 година. О томе би требало да размислимо.

Заборављате да у том случају Косово не би било независно?

-Сетите се да је деведесетих било нација и елита које су промовисале мирно решење за Косово, али кад су Словенија, Хрватска и БиХ, у Дејтону, добили независност, видели смо да нема друге могућности ни за нас и сигурност наших људи, да не можемо другачије да заштитимо наше куће, породице. Косовари су прво реаговали мирним отпором. Али не можемо сад да судимо историји, требало би да се фокусирамо на будућност. У супротном нећемо моћи да уверимо ЕУ да смо важни. Због велике кризе у Украјини, у центрима одлучивања у ЕУ много су више заинтересовани за то шта се тамо догађа, него шта се догађа код нас и процес проширења ЕУ би могао да се пребаци на исток. Због свега тога би требало да будемо паметни и да одржимо добар тренутак дијалога. У региону имамо велике историјске изазове које треба решити: први је Босна и односи између ентитета, други је однос између Атине и Скопља, а трећи су односи између Косова и Србије.

Недавно смо видели какве све последице у целом региону може да изазове застава такозване велике Албаније. Да ли подржавате ту идеју?

– Ни најмање. Бићу веома искрен, у историји албанског народа на Балкану не можете да нађете ни један писани документ о томе да постоји пројекат велике Албаније. Ако би га неко пронашао…

Нисте у праву, има пуно књига, а да и не помињемо покрет “Природне Албаније” који је актуелан.

-Колико ја знам, то је много више перцепција која долази изван Албанаца о нечему што никад није постојало у писаним документима. Косово, Албанија и све друге земље у региону желе велику Европу и потребан нам је добар процес проширења ЕУ. Велика Албанија није на агенди људи у Приштини, ни политичара у Тирани, то не постоји, то је више прича, перцепција и измишљена тема. Као косовски министар промовишем идеју независности и суверенитета Косова и да су наше границе утврђене и неће се мењати.

Због те заставе било је много напада на радње Албанаца у Србији, као и на Србе на Косову, а на манастиру Високи Дечани исписани су увредљиви графити. Министар Реџепи је оптужио монахе да су сами себе напали. Како то коментаришете?

-Стабилност на Косову је поправљена и, најискреније, ми снажно верујемо у мултиетничност. Жао нам је и осудили смо писање графита на зидове манастира. Колико ми је познато министар Реџепи није оптужио монахе него децу, припаднике једног локалног удружења.

Предложили сте да се следећа оваква министарска конференција одржи у Приштини?

-Предлог су подржали сви министри, укључујући првог потпредседника Владе Дачића. На Косову ћемо разговарати о побољшању економског управљања у региону, борби против корупције, владавини права и о томе како да приближимо људе, елите, идеје и робу. Пут од Приштине до Ниша је стар, исти као и пре 25 година. Косово је на скупу предложило да се изгради ауто-пут између Приштине и Ниша, железница која би повезивала Србију са Косовом и Косово са Македонијом требало би да се модернизује. Србија на Косово извози робу у вредности од пола милијарде, а то је много пара. Ми смо важни партнери и требало би да имамо заједничке пројекте.

Аутор: Тамара Спаић

(„Блиц“, 25. 10. 2014)

Енвер Хоџај: „Велика Албанија“ жеља која прелази границе

Приштина, Београд – Одушевљен сам што сам био у Београду после отприлике 25 година. То довољно показује колико је био тежак пут у превазилажењу наших разлика и тешкоћа у комуникацији и међусобном разумевању.

Моје присуство овде је прави резултат дијалога који је вођен на високом нивоу о нормализацији односа Косова и Србије, а очекујемо и да се исти формат састанка одржи и у Приштини, каже за Данас Енвер Хоџај, министар спољних послова Косова, коментаришући састанак министара Западног Балкана који је одржан прошле седмице у Београду. 

– Пре три године, ова посета је била незамислива, те присуство министра спољних послова сведочи о суверенитету Косова и да се оно третира равноправно у регионалној и међународној димензији, као што је то било на састанку прошле недеље. Као министар иностраних послова, заговорник сам и промотер дијалога као основног инструмента ка добросуседским односима – наводи Хоџај.

До када ће грађани Србије и Косова чекати нормализацију односа? Да ли постоји рок који је дат косовској дипломатији да пронађе решење, или ће се стално чекати притисак ЕУ?

– Први споразум постигнут у априлу 2013. је заиста историјски, али то је само почетак историјског процеса који ће трајати неколико година. Договор као такав је увео нова правила игре, у погледу релаксације политичких односа, иако преостају још многи изазови на том путу, пре него што нормализујемо односе. Косово жели да настави дијалог са Србијом и у потпуности примени споразуме постигнуте у Бриселу, као и да настави с отварањем билатералних питања која треба Косово и Србија да реше у наредним годинама. Док ЕУ буде усмерена на своја унутрашња питања пре проширења на овај регион, Косово, Србија и читав регион треба да буду фокусирани на консолидацију. За Косово и Србију консолидација значи пуну нормализацију односа у наредне четири године и решавање свих отворених питања. Оно што је важно јесте да дијалог не треба да траје бескрајно и без јасног крајњег циља. За Косово, циљ је постизање правно обавезујућег споразума на крају процеса који значи мир и успостављање дипломатских односа између Косова и Србије.

У којој мери ће инцидент током утакмице репрезентација Србије и Албаније утицати на нормализацију односа Београда и Приштине?

– Обично не коментаришем фудбалске утакмице, јер није на политичарима да коментаришу фудбал из „политичке перспективе“ и сви морамо да будемо опрезни какве поруке шаљемо у таквим околностима. Догађаји који су се десили за време и после утакмице су несретни и сви морају да науче лекције из њих. Заиста, фудбалски меч између Србије и Албаније је потврдио потребу за помирењем међу нашим друштвима. Као резултат реакција које углавном долазе из Србије, на пример, видели смо веома узнемирујуће догађаје, а то су спаљивања албанских пекара у Србији, пребијање Албанаца на југу Србије и нападе на џамије у Србији. Сви знамо да одржавање легитимитета у очима сопствених грађана често гура руководства да претерано реагују, али када је реч о национализму, идентитету и симболима, важно је да политичке елите буду опрезне у својим реакцијама. Дакле, недавни догађаји показују да не би требало да се концентришемо само на нормализацији политичких односа, већ да морамо да радимо на систематском и ефикасном процесу помирења међу нашим друштвима. 

Застава са картом „велике Албаније“ прикачена на дрон на фудбалској утакмици Србија-Албанија, фото: „Факти.орг“

Застава са картом „велике Албаније“ прикачена на дрон на фудбалској утакмици Србија-Албанија, извор: „Факти.орг“

Који је ваш став према идеји „велике Албаније“?

– Верујем да Албанци, као и сви остали народи у региону имају једну тежњу, а то је да живе у праведном, поштеном и богатијем окружењу како на домаћем тако и на регионалном нивоу. То је жеља која прелази државне границе, на којој лидери у региону раде како би наше земље приближили ЕУ. Косово је независна, мултиетничка и секуларна држава и што пре Србија призна Косово, биће мање полемике и дискусије о осетљивим питањима која су одјек из прошлости.

Неки званичници у Србији инсистирају на томе да се Албанија извини. Мислите ли да би требало?

– Мислим да су српски политичари, медији, и други субјекти радили проактивно на одбрани окривљујући дрона и нашу реакцију за главни узрок невоља током утакмице. Свако ко критички оцењује ланац догађаја пре утакмице, а пре појављивања дрона на терену, схвата да је албанска страна била ускраћена око много тога, укључујући и присуство навијача и притиске пре утакмице. Најважније од свега су бројни инциденти и провокације који су се дешавали током меча и које су уништиле меч и указују на неуспех контролисања хулиганизма и мржње према гостима. Мислим да нема потребе за извињењем албанске стране, јер они нису одговорни за оно што се десило на терену. То би требало да буде одговорност српских власти да изведу пред лице правде она девијантна лица који су ушла на терен и напала албанске играче.

Колика је важност доласка албанског премијера у Београд?

– Постоји велика потреба да се повећа ниво билатералних односа на високом нивоу у свим земљама Западног Балкана, укључујући и Србију и Албанију. Косово зато охрабрује и подржава ову посету. Верујемо да ће она потврдити да је наш регион на правом путу и да смо у стању да остваримо нормалне односе без потребе да се састајемо само на маргинама регионалних и међународних форума.

Аутор: Лидија Валтнер

(„Данас“, 27. 10. 2014)

Кочо Данај: Албанци у Црној Гори желе “Природну Албанију”

“Уколико Влада Црне Горе сматра да су милиони Албанаца маргинална група, то је њено право, али и њен проблем”, поручио је челник Листе за Природну Албанију Кочо Данај у интервјуу за „Дан“.

Кочо Данај је у разговору за подгорички дневник рекао да он није на челу странке, него националног покрета те да Албанци већински желе „Природну Албанију” и знају како да заштите своје симболе.

Ово желе Албанци!

svet-prirodna-albanija

Карта „Велике Албаније“, извор: Вести/Срби на окуп

На оптужбу посланика Дритана Абазовића да „покушава да повампири албански национализам”, Данај је одговорио „да га не занимају албански политичари, мада поштује политички плурализам”.

“Све што ме занима јесте албански народ. Политичари су привремени, народ је вечан”, рекао је Данај за „Дан“.

На реакцију Владе Црне Горе у којој је наведено да он и његова Листа за Природну Албанију представљају маргиналну политичку структуру у Албанији Данај каже:

“Право је Владе Црне Горе да мисли шта год хоће. Не представљам никакву политичку странку, већ национални покрет. Такође, написао сам платформу за „Природну Албанију“ која је послата црногорској влади, јер је платформа преведена на пет језика. Моја мисија, као и оних који ме подржавају, јесте да едукујемо Албанце, где год да су и колико год да су раздвојени, били у долини Прешева, у Црној Гори или Македонији, о њиховим грађанским правима, и мислим да смо постигли наш циљ. Такође, мислим да је Влада Црне Горе видела шта се десило после утакмице Србија-Албанија”, одговорио је Данај.

Он је подсетио да је “од Прешева, Бујановца, Тетова, Скопља, Приштине, Пећи, Митровице, до Валоне, Вашингтона, Брисела, Женеве, Беча, Лондона и других, било више од два милиона Албанаца који су осудили дешавања на стадиону, то јест српски национализам, и прихватили заставу „Природне Албаније”, која се појавила на стадиону”.

“Верујем да смо сви видели коментаре албанских играча из Прешева, Приштине, Тиране и Скадра колико су били спремни да заштите ову заставу. То је национална свест, то значи да Албанци већински желе „Природну Албанију” и знају како да заштите своје симболе. Уколико Влада Црне Горе сматра да су милиони Албанаца маргинална група, то је њено право. Али је такође то и њен проблем”, оценио је Данај.

Он је упитао да ли је црногорски премијер добио позив од стране српског колеге после утакмице Србија-Албанија и шта су разговарали телефоном?

“То је веома важно. Да ли се господин Ђукановић придружио „линији“ коју је тражио Вучић, а против Албанаца и Албаније? Сада долазимо до друге тачке коју ви помињете недостатак званичне подршке албанске владе у вези са уједињењем Албанаца”, додао је Данај.

Он је подсетио да је три дана прије пада Берлинског зида њемачка влада изјавила да не подржава идеју уједињења две Њемачке, али после три дана, када је немачки народ срушио зид, немачка влада је подржала уједињење и то записала у немачком Уставу.

“Да ли сте знали да чак албански Устав признаје албанско уједињење у једну државу као легитимно право? Да ли „званично“ није једнако „стварно”, упитао је Данај у разговору за „Дан“.

“Имам контакте са многим албанским политичарима у Црној Гори. Ја слушам шта они говоре, а они слушају шта ја говорим. Њима сам говорио и стално им понављам да морају да се боре да Албанци у Црној Гори буду равноправни са црногорским и српским народом. Али, Албанци у Црној Гори су подржали идеју „Природне Албаније“, јер нису равноправни са црногроским и српским народом”, рекао је Данај.

Лидер покрета за “Природну Албанију” додао је и да је његова идеја кључ за мир у региону.

“Желимо да живимо у миру са суседима, али не као у басни „Вук и јагње”. Желимо да живимо у миру са својим суседима, али да ми будемо у нашој кући. Коначно, желимо да живимо у миру са својим суседима, али не са оним суседима који узвикују „Убиј Албанце”, као што се догодило у Београду”, закључио је Данај.

(Вести/Срби на окуп, 27. 10. 2014)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ

Овај чланак измењен је 29. 10. 2014. у 13:59 – додата је секција ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ.



Categories: Преносимо

1 reply

  1. Ништа друго и није могуће очекивати кад са српске стране нема политичара релевантног да постави питање права Срба, и то на начин исти који се допушта овој тројици „бораца за права Албанаца“.

Оставите коментар