Ознаке

, , ,

Приказ књиге Георгије Вернадски, Кијевска Русија, Утопија, Београд 2013.

kijevska-rusijaСрпска наклоњеност Русији је готово пословична ствар. С друге стране, готово подједнако пословичан одговор на ову једноставну констатацију је да су Срби врло мало упућени у руске прилике. Наиме, они о Русији врло мало знају, а она Русија којој су наклоњени само је конструкт, погодан за политичку употребу (или злоупотребу) али који са Русијом има мало везе.

Књига која је пред читаоцима, Кијевска Русија Георгија Вернадског, даје прилику да се са периодом руске историје од пре једног миленијума упознамо на научно утемељен али ипак приступачан начин. Реч је о опширној научној монографији, први пут објављеној на енглеском језику у САД 1948. године, а која је у потоњим деценијама постала стандардан приручник за овај период руске историје. Заснована на широком корпусу извора и литературе ова књига даје панорамски поглед на историју и цивилизацију Кијевске Русије – политичка историја запрема централни простор али је велика пажња посвећена тематском разматрању економије, друштвеног и државног уређења, права, уметности и књижевности, религији, односу са спољашњим светом и другим темама.

Георгије Вернадски

За разлику од неких других руских историчара који су стварали у емиграцији, попут Дмитрија Оболенског и Михаила Ростовцева, дела Георгија Владимировича Вернадског (1887–1973) нису до сада била доступна на српском језику. Вернадски је потицао из угледне породице која је припадала крему руске интелигенције и његова рана каријера је била обележена брзим напредовањем у академском свету. Његов рани рад био је посвећен руској колонизацији Сибира да би потом промишљао татарски утицај на успон Московске кнежевине док се у докторској дисертацији коју је одбранио 1917. бавио утицајем слободних зидара на руску историју у доба царице Катарине II у 18. веку. Већ је његов рани рад указивао да је реч о интелектуалцу ванредно широког истраживачког интересовања.

Нажалост, политичке прилике су омеле редован ток његове академске каријере – због Грађанског рата избегао је из Русије као противник бољшевика. Предавао је једно време на Карловом универзитету у Прагу да би се, по позиву својих угледних колега, 1927. године преселио у САД, где је постао предавач на престижном Универзитету Јејл.

vernadski-2

Георгије Вернадски

У Америци његова каријера цвета – до почетка Другог светског рата објавио је неколико књига и велики број краћих радова. Вернадски је пред рат, заједно са историчарем Михаилом Карповичем, предавачем на Кембриџу у Масачусетсу, смишљао серију од десет књига које би у целости обрадиле дотадашњу руску историју. Била је то замисао о најзамашнијем делу о руској историји до тада написаном на Западу. Вернадски је објавио пет књига из ове едиције, али она никада није завршена –јер је Карпович преминуо 1959. године. Књиге које је Вернадски написао за ову едицију сведоче о његовој широкој ерудицији  и огромној радној енергији.

Структура и садржај књиге

Кијевска Русија друга је у споменутој серији. У свом раном раду Вернадски је био склон да пренагласи евроазијску компоненту руске историје док је у Кијевској Русији његов приступ одмеренији. Ипак евроазијско извориште Кијевске Русије може се најсликовитије пронаћи у писању Вернадског о њеном пореклу: Може се рећи да је кијевска држава делимично наставила ова номадска и полуномадска царства која су, свако у своје време, владала облашћу понтијских степа још од скитског доба. Као што је пулсирање бескрајне степе условило настанак ове државе оно је условило и њен крај у вихору монголске инвазије у 13. веку.

Иако степа можда делује вечно и непромењиво, током кијевског доба десиле су се знатне промене које су пренете на потоњу руску цивилизацију. Вернадски у својој књизи мајсторски реконструише динамичан живот Кијевске Русије и богатство промена које је она донела истоку Европе. Излагање политичке историје од Олега, преко Владимира, Јарослава Мудрог, Владимира Мономаха до нестанка јединства кијевске државе у 12. и 13. веку и битке на Калки 1223. године прекида се опсежним одељцима о христијанизацији, државној управи, друштвеном уређењу, свакодневном животу и култури. Комбинација хронолошког и тематског излагања неизбежно доводи до неких понављања али далеко више доприноси прегледности материјала и динамици излагања.

Вернадски уочава значај византијског утицаја на историју Кијевске Русије, који је приметнији можда само у јужној Италији и свакако у балканским државама. Вернадски не само да коментарише бројне и разноврсне историјске изворе већ отворено полемише са другим историчарима и посебно издваја најтежа историјска питања о Кијевској Русији (на пример питање о карактеру њене економије). О овим контроверзама он увек даје зналачки одмерено, али и смело, мишљење. Очекивано, неке његове закључке оспорили су потоњи историчари, али то нимало не умањује вредност књиге.

Србија и Кијевска Русија. Евроазијство

За српског читаоца можда ће посебно бити интересантан одељак невелик али садржајан одељак о везама Кијевске Русије са другим Словенима, међу њима и Србима. Подаци о овим везама су малобројне и у сфери политике оне по свој прилици нису биле нарочито разгранате. Могу се свести на ране контакте преко Свете Горе, неколико забележених међукњижевних утицаја и један династичан брак. „Повест минулих лета“ даје неколико кратких али прецизних обавештења о Србији и Хрватској. Српски рукописи пристизали су у Русију а учени Срби су познавали дела ондашње руске књижевности – монах Доментијан користио је дела кијевског митрополита Илариона приликом писања житија св. Симеона и св. Саве. Позната је једна српско–руска династичка веза. Наиме, ћерка великог жупана Белоша, бана Хрватске и Далмације, била је удата за Владимира, кнеза Дорогобужа и сина Мистислава I. Иако се политичке везе могу свести на једну интересантну анегдоту, у култури су оне биле много дубље и далекосежније. Ипак, иако о њима мало знамо ови контакти представљају најранији историју руско–српских односа и самим тим завређују немалу пажњу.

Извор: Википедија

Извор: Википедија

За политичке теме данашњице значајно је промишљање Вернадског о евроазијству. Размишљајући о евроазијском карактеру руске цивилизације Вернадски је стварао под утицајем историчара Карамзина. Овом темом он отвара излагање у Кијевској Русији. Вернадски се може сматрати једним од претеча евроазијства и у време када ова политичка идеја постаје проминентна потребно је са посебном пажњом ишчитавати дела њених претеча и раних заступника.

Упознавање с раном руском историјом

Објављивање Кијевске Русије Георгија Вернадског, класика историографске литературе, представља важан догађај на нашој издавачкој сцени. Читаоци који желе да се упознају са раном руском историјом не би смели да је пропусте. На уму треба да имају да је реч о опсежној и темељној књизи, о тешком штиву за ишчитавање. Надамо се да ће ускоро бити објављена књига Монголи и Русија, у којој је Вернадски обрадио татарску владавину Русијом и успон Московије, која је у припреми.

Advertisements