У Београду постављен споменик цару Николају II Романову

БЕОГРАД – Споменик руском цару Николају II Романову постављен је данас у парку у центру Београда, поред Скупштине Србије у Улици краља Милана.

Споменик је постављен у средишту парка који се реконструише, а свечано отварање очекује се у новембру, када би Београд могао да посети и руски патријарх Кирил.

spomenik-nikolaj-0

„Ово место има историјски значај јер овде је била руска амбасада, али нажалост та зграда је уништена у Другом светском рату. Али ово место стоји као симбол чврсте везе Руиије и Србије“, рекао је Бети Генадиј Правотаров, коаутор споменика.

Он је рекао да је добро познаје место на којем је споменик постављен, јер је и раније боравио у Београду, као и да је одавно потекла идеја да се на том месту постави неки симбол „духовне и културне везе“ Русије и Србије.

Други коаутор споменика вајар Андреј Коваљчук рекао је Бети да је споменик рађен око пола године, као и да је скулптура рађења у класичном стилу и као таква доста ретка за данашњу Европу.

Споменик од бронзе на постаменту од гранита укупно је виши од осам метара, а тежак више од 40 тона, док је бронзана статуа тешка око три тоне.

Заменик градског секретара за културу Београда Александар Лукић рекао је Бети да ће свечано отварање споменка бити 11. новембра и да би споменик требало да открије руски патријарх Кирил.

spomenik-nikolaj-1

„Ово јесте донација државе Русије, трошкови Београда су минимални, али су сви ресурси Београда били укључени на припреми терена и постављању споменика“, рекао је Лукић.

Лукић је рекао да је постављање споменика руском цару Николају „историјски дан за Србију“ јер се одаје признање „великом руском цару, великом пријатељу српског народа који је у Првом светском рату много помогао Србији“.

(Бета, 13. 10. 2014)



Categories: Вести над вестима

7 replies

  1. Сматрам да је дивно што је тај споменик захвалности руском императору Николају II најзад постављен у Београду (оно “Романову“ је сувишно, јер Руска Империја је имала само једну династију: Романове). Жалосно је што је то учињено тек сада, деценијама после постављања велелепног споменика захвалности, у сваком погледу за то недостојној, Француској на Калемегдану. Али – политички утилитаризам је и тада, као што и сада игра, играо главну реч. Пре Другог светског рата, у Краљевини СХС/Југославији је било пар слабашних иницијатива за постављање неког спомена – али све се завршило само на иницијативама. Један од ретких штампаних трагова је из 1934 г. ( Мошин, В.А. – ред.: Руско Југословенски Алманах Одбора за подизање спомен-капеле Цару-мученику Николи II.Панчево, 1934, стр. 107). Ту књижицу нема чак ни Народна Библитека Србије, а – колико знам, има га у Србији једино библотека Матице Српске, у Новом Саду). И место на коме се споменик налази је врло адекватно – не само естетски, него и историјски – јер тачно на том месту се налазила зграда дипломатске Мисије Руске Империје у Краљевини Србији, што се скоро никада не помиње, а у овој прилици би баш требало (она је срушена тек негде крајем шездесетих година прошлог века и на том месту је до сада био само паркић). У тој згради је, непосредно по пријему аустроугарског ултиматума, 1914 г., њега са руским отправником послова, Василијем Николајевичем Штрандманом разматрао регент Александар, уз дискусију о потреби слања апела за помоћ Императору Николају II. Регент Александар је Штрандману казао да он жели да отац – краљ Петар I упути тај апел, али га је Штрандман, насупрот томе посаветовао да то учини он, Александар, износећи као аргумент да му је познато да је на почетку Александровог учења у Пажеском Корпусу у Санкт Петербургу, император Николај II управнику корпуса наложио да се према српском кнежевићу Александру (а он тада још није био ни престолонаследник) мора имати однос као према његовом – императоровом рођеном сину, и да он – Штрандман, поуздано зна да га Николај II заиста воли као сина, тако да би његов апел поред политичко-државничког, на императора сигурно имао и емоционални ефект. Регент Александар је тај савет прихватио….

  2. Jovan Kacaki, hvala na lepom i poucnom komentaru.
    I ja smatram da je spomenik na pravom, mozda najboljem mestu

    Desilo se, eto, da u Srbiju iznenada i skoro istovremeno stignu i ruski car, i ruski predsednik, i ruski patrijarh
    Mislim da se to nikad i nigde nije desilo.

  3. И тако, добијемо изузетан коментар, са пуно детаља, који нам нису познати, Деда ђоле све поквари и прогласи Путина и за цара и претседника, па чак и за патријарха!! Тражим цензуру глупости!

  4. @Јован Качаки
    Надам се, да можете разјаснити, како се то десило, да у Краљевини Југославији, није подигнут споменик Николају Другом, а истовремено Александар помаже руске избеглице и одбија да призна СССР. Чини ми се контрадикторно?

  5. Споменик је величанствен! Надајмо се, да неким будућим лудацима неће пасти на памет да га уклањају.

  6. Slobodane, ruski car (u granitu) je stigao pre dva dana, ruski predsednik stize prekosutra, a poseta ruskog patrijarha je predvidjena ove jeseni

  7. @Deda Djole
    Написали сте „Desilo se, eto, da u Srbiju iznenada i skoro istovremeno stignu i ruski car, i ruski predsednik, i ruski patrijarh“. Ако сте то написали, што новим коментаром потврђујете, изједначили сте двојицу живих са спомеником!!?? То сигурно није примерено према живима, а Ваши ранији коментари су ме упутили, да ово разумем, како сам разумео.

Оставите коментар