Слободан Антонић: У Србији на делу дискретна антихришћанска пропаганда

antonic-240Један од најистакнутијих српских зналаца и стваралаца у области социологије др Слободан Антонић, професор београдског Философског факултета, ваљевској јавности представио се излагањем о „Дехристијанизацији Србије“.

На трибини коју је, благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Милутина, у Ваљевској гимназији приредило сестринство манастира Ћелије Дехристијанизација је сродна социолошки фреквентнијем и блажем појму – секуларизацији, илити процесу ослобађања друштва и његове културе од религијских симбола, односно повлачења религије из јавне у приватну сферу. Секуларизација је спонтан, „природан“ процес, док дехристијанизација подразумева да постоји план групе људи, најчешће носилаца политичке власти, која ради на протеривању хришћанске вере из јавног живота.

Историја бележи два случаја дехристијанизације – Француску револуцију (1789-1799. год.) и социјалистичку револуцију у Совјетском савезу, где је од 1925. до 1941. године деловао Савез милитантних безбожника са циљем уништења свега што је имало везе са Хришћанством. Примера ради, ова организација забрањивала је извођење духовне музике познатих композитора (Чајковског, Баха, Хендла…), рушила богомоље (Храм Христа Спаситеља у Москви и др.), палила иконе и богослужбене књиге, прогонила монаштво… Од акције се одустало услед отпочињања Другог светског рата, а и очекиваних резултата није било. Данас, оцењује проф. др Слободан Антонић, нема отворене борбе, али друштво је у целом свету свакако све секуларније.

– Постоји део друштвене елите тзв „нормативни естаблишмент“, који одређује оно што је по друштво добро. У Сједињеним америчким државама, где не постоји традиционална државна религија, имамо примера утицаја нормативног естаблишмента на судске пресуде у случајевима тужби нехришћана (обично атеиста или агностика) против установа у којима су постојали хришћански симболи. Рецимо, године 1962. забрањене су молитве у школама на захтеве атеиста. Потом су уследила уклањања икона и слика религијске тематике са јавних простора и низ других акција са циљем затварања Хришћанства у домове верника. С друге стране, сексуалност је све више заузимала простор у јавној сфери. Дакле, у Америци, а потом и у Европи, долази до инверзије-религијско постаје тајно и приватно, а сексуално јавно и опште- сматра угледни научник.

Код нас у Србији такође је уочљива антихришћанска пропаганда. Спроводе је посредством медија разни (псевдо)интелектуалци, личности којима је јавна реч доступна… За сада, нема неких нарочитих резултата. Штавише, судећи по подацима пописа, број религиозних људи је у порасту, а нерелигиозних је свега 5,8 одсто, што је изузетно мало спрам рецимо Швајцарске, где је њихов удео чак 65 одсто у укупном броју становништва. Мада, имајући у виду проевропске тежње српских власти и дела народа, за очекивати је да Србија једног дана наликује европским земљама, закључује проф. др Слободан Антонић.

Ј. Ј.

Извор: Епархија ваљевска

(Исток православни, 5. 10. 2014)



Categories: Преносимо

5 replies

  1. “…Историја бележи два случаја дехристијанизације – Француску револуцију (1789-1799. год.) и социјалистичку револуцију у Совјетском савезу, где је од 1925. до 1941. године деловао Савез милитантних безбожника са циљем уништења свега што је имало везе са Хришћанством…”. Врло мало знам о револуцији у Француској, али зато много о РУСИЈИ – у којој никада није било никакве “социјалистичке револуције“ (а оно о “социјалистичкој револуцији у Совјетском Савезу…“ иде на рачун незнања аутора Ј.Ј. Надам се да г. Антонић ипак није тако казао?). У Русији је после бољшевичког пуча 1917 г. дошло до дуготрајног грађанског рата у коме су победили бољшевици. Онај “Савез милитантних безбожника“ је био марионетско позориште у рукама бољшевика – властодржаца, а прогон РПЦ није трајао само од 1925-1941 г., него током целог грађанског рата са безбројним неописивим зверствима. Онај “Савез…“ је само дао форму и организациони кадар наставку тог прогона од 1925 г., а тај је имао краће затишје само за време Другог светског рата, јер су бољшевици “напунили гаће“ у страху од свог могућег пораза и дозволили активацију других – супротних марионета (са њихове стране одавно темељно “прочишћене“) Московске Патријаршије – другог, али опет марионетског позоришта, да би се подгрејао и пробудио руски традиционални патриотизам, у чему су прилично успели. После рата, било је мање-више “Јово наново“ са дехристијанизацијом, практично све до распада СССР-а. Руско православље је остало организационо очувано само у Руској Заграничној Цркви и суштински, у микроскопско малим , стравично прогањаним огњиштима катакомбне цркве у самом СССР-у.

  2. @Иоанн Дубињину
    После тврдње „којој никада није било никакве “социјалистичке револуције“ (а оно о “социјалистичкој револуцији у Совјетском Савезу…“ иде на рачун незнања аутора Ј.Ј. Надам се да г. Антонић ипак није тако казао?)“, имало би смисла, рећи, како то није било СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ револуције и шта је то онда било? Без тог објашњења се не види, у чему је Антонић или Ј.Ј. погрешио или показао „незнање“.

  3. @слободан млинаревић @Иоанн Дубињину: “После тврдње „којој никада није било никакве “социјалистичке револуције“….имало би смисла, рећи, како то није било СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ револуције и шта је то онда било? Без тог објашњења се не види, у чему је Антонић или Ј.Ј. погрешио или показао „незнање“.
    Па – ево, не улазећи у много детаља: Моја генерација и многе после ње су као папагај морале да науче и понављају тоталну лаж: “Велика Октобарска Социјалистичка Револуција“ (и ја сам то морао, јер сам желео “петицу“ из историје – али сам и као дете јако добро знао у ком грму лежи зец). Свака од 4 речи у тој дефиницији је ЛАЖ:
    1. “Велика“- У тренутку извођења тог класичног војног пуча, то су приметили само извођачи (чета морнара са “Ауроре“, чета женских добровољки које су чувале Привремену Владу, и сами министри те владе, који су били похапшени). Последице – са извесном задршком, је приметио, наравно, цео свет, а све се облио о главу становника Русије;
    2. “Октобарска“ – Тај пуч је заиста обављен 25 октобра 1917 г. по Јулијанском календару – АЛИ – већ тада је важио Грегоријански, који је увела Привремена Влада још у фебруару 1917 г. Та реформа још није била ухватила корена, па су бољшевици користили назив “Октобарска“, а ипак славили у новембру, не мењајући назив.
    3. “Социјалистичка“ – Бољшевици су били све, само не социјалисти – они су били максималисти – екстремисти (больше) у оквиру своје партије која се поцепала на њих, максималисте који су заступали екстремне захтеве (а били су уствари у почетку мањина) и мењшевике, који су били умеренији (меньше) и ближи социјалистима (а били су и у већини). Уз бољшевике су у почетку били и мењшевици, социјал-револуционари (есери), анархисти, итд., итд. Али, после своје победе у грађанском рату, бољшевици су их све потаманили (оне који нису избегли – потаманили су и у буквалном смислу).
    4. “Револуција“ – Ако се прихвати да је сваки војни пуч/преврат револуција – онда, у реду… Иначе, појам револуција захтева учешће народа у темељном друштвеном преокрету – а у случају бољшевичког пуча, народ није ни знао да је до њега дошло. Касније је, на своју погибељ, то добро искусио – јер, бољшевици су са својим (привременим) савезницима завели крвав терор, што је и довело до грађанског рата. У Русији су биле само две револуције са учешћем маса: 1905 г., и Фебруарска, 1917 г.
    Ево зашто тврдим да није било социјалистичке револуције.

    А сада, на оно из чланка Ј.Ј. који каже: “…и социјалистичку револуцију у Совјетском савезу…“. Дакле, овако: СССР (Совјетски Савез) је формиран 1922 г. (после бољшевичке војне победе у руском грађанском рату) и постојао је до 1991 г. Током његовог битисања, у њему није дошло, а није ни могло доћи, узимајући у обзир унутрашњи апсолутни терор, ни до какве револуције! Он је, једноставно трунуо, трунуо, и распао се 1991 године.
    Ја нисам бацио сумњу на излагање г. Антонића, јер мислим да он све то јако добро зна – него на неуки текст аутора “ЈЈ“.

  4. Пример дехристијанизације код нас је много више социјалистичка револуција, као наставак грађанског рата и тзв „борбе за слободу“, од „проевропских тежњи српских власти…“. Овако испада да је хришћанин у Србији – а то ће рећи православац, самим тим и традиционалиста, патриота, итд… само онај ко није на (проевропској)линијји садашњих власти, односно само је онај хришћанин ко је против власти. Не спорим ни то, али то је на репу приче о дехристијанизацији Србије. Сумњам у две ствари: 1. да аутор није сигуран да зна о чему прича, 2. да су му намере овако изложене дневно-политичке, опозитне садашњој власти. Дехристијанизација почиње Титом и КПЈ: то је државна политика која је обавезна у школама, на факултетима, у медијима, у култури. Колико данашњих професора Београдског универзитета – рецимо – је црквено, у смислу да не само да се изјашњавају као верујући, већ и да редовно присуствују богослужењима, примају свештеника, посте, причешћују се и сл? Да ли је професор хришћанин, црквен, православац, или само навија за Цркву, јер је то максимум патриотског комформизма?

  5. @Иоанн Дубињин
    Ваше изузетно опште образовање никако није спорно. Нажалост, дозвољавате себи, да, рекао бих произвољно ТУМАЧИТЕ историјске догађаје. Ваше личне успомене претварате у неоспорну истину. И једину!

    Нешто сам касније учио исте школе и исте предмете. Обојица после Информбироа. Волео сам историју и ја се НЕ СЕЋАМ, да је било толиког инсистирања на „Велика Октобарска Социјалистичка Револуција“. Ни Вас, ни мене нико није терао да то учимо као папагаји. Кажете, као дете, да сте то знали? Многи млађи малолетници мисле о себи, да нису ДЕЦА. У то ни Ви нисте веровали и сигурно, као и ја, нисте волели, да Вас неко гледа као дете. Данас, седимо и причамо, друштво из одељења и сви се различито сећамо школских дана, а Ви постављате ствари, као, да се Ви једини тачно свега сећате!!?
    Кажете, да сте учили појам, који је у стварности четворострука лаж.
    1. Велика. Сигурно, да је била велика, ако је обухватила петину планете и рецимо сто милиона људи. Како би ту појаву Ви назвали? И зашто би то сметало?
    2. Октобарска. Мислите ли, да је нешто посебно важно, да ли је био октобар, или новембар? Сами кажете, да се календар мењао.
    3. Социјалистичка. Очигледно је, да покушавате, да овај појам вежете и чувате, за ондашњу социјал-демократију. Чини ми се, да се у она времена, ниједан покрет или странка није означавао/а, искључиво, као социјалистички/а. Уосталом, та ознака је уведена знатно касније, као што и Ви кажете. Сигурно је, да бољшевици нису били социјалисти. Зар би се звали бољшевици? Опет ми се чини, да су се мењшевицима прикључивали остали, а не обрнуто. И заборављате, да у почетку ни једни ни други нису имали подршку РУСКОГ НАРОДА, јер су престављали, буржоазију, на овај или онај начин, при чему можемо узети у обзир и теорију о слању Лењина са ондашњег запада и задатке које је „добио“.
    4. Револуција. И то тумачите, на јединствен и сопствени начин. Кажете, да су једине револуције у Русији биле 1905 и 1917. И још тврдите, да су биле уз учешће „маса“!!
    Ваша дефиниција револуције није ни на ниво Википедије, где подразумева радикалну промену друштвених односа. У Русији је нека „мањина“, бољшевици, успела, да покрене НАРОД, за разлику од неке „већине“, племство и буржоазија, које нису успеле, да обезбеде неопходну већину. Разумљиво је, да није лако губитницима, али претерана искључивост, остаје само искључивост. Сигуран сам, да знате, како су се у историји непријатељи обрачунавали међусобно, па чак и у породици. Крви је вазда било до колена и то није специфичност „бољшевика“ И да су и остале револуције биле „крваве“. Нажалост усмеравате пажњу само и једино на Русију и СССР. Kажете „појам револуција захтева учешће народа у темељном друштвеном преокрету“. Наравно, али то није био случај 1905 и фебруара 1917. Колико и данас има револуција по свету и нико не каже, да је реч о ЛАЖИ.

    Кажете, “ У тренутку извођења тог класичног војног пуча“. Па која је то „војска“ и официри, ког чина су направили класичан војни пуч? Није ваљда посада Ауроре? Не постоји могућност, да се сваки војни пуч прихвати као револуција, јер су то потпуно различити појмови. Мислите ли, да је 27.март био војни пуч, или револуција? То још нико није прогласио за револуцију! Из Вашег текста би могло и да се подразумева.
    А можда је била револуција и 1991, када је Јељцин послао војску на депутате, те се СССР, који је „трунуо, трунуо и сам се распао“.

Оставите коментар