„Манифест“ Андреја Авраменка из Харкова: Ја сам Рус!

Завидим Русима, завидим овим „кацапима“ и „Москаљима“[1]!

Завидим им на Олимпијади, и на војсци. Многи моји пријатељи и родбина су у Русији. Гледам како расту и мењају се. Верују у свог председника. Верују у своју војску. Поносе се својом великом историјом, успесима и победама.

p-info

Некада је то била наша заједничка историја, заједничке победе и успеси. Не тако давно. Они су се помирили са собом. Не маре за Запад који ми сматрамо божанством. Они иду даље, развијају се, о чему нама не говоре на телевизији и форумима. Мени је јасно да ми губимо, а не они. Ми смо све слабији, а они су све јачи.

Колико год гласно викали „Слава Украјини“, то се неће променити.

Не тако давно, злурадо смо гледали код њих Чеченију.

А данас су Чеченци ништа мање Руси од самих Руса. Спремни су да се боре за своју велику, обновљену земљу, чијим се делом сматрају. Данас се ми плашимо чеченских батаљона. Како је до тога дошло???

Они су се још колико јуче убијали међусобно. Али разлог је једноставан: Чеченци су успели да се сете да су и они Руси, да су и они део велике државе и великог народа.

Ми се злу радујемо кад њих задесе катастрофе и тероризам.

А они их сваки пут превазиђу и постају јачи! Иако је против њих цео свет! Падну и опет устану. Устану и смеју се. И испљуну крв кроз зубе.

Ми вриштимо како су они робови. Како ће ускоро пропасти, како ће нафте нестати, НАТО напасти, а њих задесити још једна казна. Али они су ми! Ми пљујемо на сопствени одраз. На себе.

Морамо схватити да смо једно. И кад то схватимо и разумемо, онда ће се вратити онај осећај наших предака – осећај унутрашње снаге, наде, вере, и поноса. Да смо и ми Руси.

Нема везе ко су нам преци: Украјинци, Татари, Јевреји, Бурјати или Узбеци. Нема везе шта смо по вери, католици, православни, муслимани или Јевреји. Није битно. Битно је да смо Руси! Да смо део великог народа и велике државе.

Јесте да наша велика држава и велики народ имају још проблема. Али ако се сетимо да смо Руси, све ћемо променити заувек! И тога се сви плаше.

Плаше се да ћемо се сетити. Да ћемо опет бити заједно.

Зато око нас плету паучину лажи и обмана. Те лажи онда одржавамо ми, али и у Русији.

Не дозвољавају нам да се пробудимо. А ако се не сетимо ко смо, никада се нећемо пробудити.

О овој ситуацији, окупацији, итд.

Ко највише виче да морамо да заштитимо „нашу“ независност, целовитост и слободу? Олигарси, функционери, парламентарци. Престрављени су од помисли да ће морати да одговарају за све што су током година учинили Отаџбини?

Можда ово није окупација – можда је ово ослобођење? Можда је наш народ дошао да нас спасе кад смо изгубили сву наду и поклекли?

Можда треба да станемо заједно и уништимо све ове лажљиве политичаре, олигархе, функционере и начелнике којима иде пена на уста док вриште како сви треба да одемо у смрт. Да гинемо за њихове виле, јахте и дворце, њихове банковне рачуне, њихову слободу да нас пљачкају, и да не одговарају за своје поступке.

Знам да ће овај Манифест да скидају са Мреже. Да ће хиљаде љутитих коментатора да ме оптужује како сам издајник, Путинова продана душа, кацап, москаљ. Не марим. Знам да је истина са мном.

Ја сам украјински родољуб – истински родољуб – и сада се одлучује о судбини моје Украјине и мог народа.

Или ћемо се сетити ко смо, или ће нас нестати.

Волим свој украјински народ, наше претке и нашу културу. Ја сам Украјинац. Али сам више од тога.

Ја сам Рус.

Андреј Авраменко, Харков
Извор: http://svetoven.pogled.info/news/57531/Andrei-Avramenko-Az-zavizhdam-na-rusnatsite

Посрбио: Небојша Малић

Наслов и опрема: Стање ствари


[1] Прим. ур: КАЦАП је реч која се употребљава за Русе. МОСКАЉ је реч која је прво настала као назив руских војника – које су тако називали у 17. и 18. веку, кад су се појавили на тим просторима. После је означавала све који раде за централну власт, без обзира на националност.



Categories: Посрбљено

5 replies

  1. Овај чланак би се могао тумачити и шире ако би ријечи Украјинац и Украјина замјенили са Србин и Србија, а Русију са Славенством ријечју коју је већина Словенских народа (уклјучујући и нас) готово заборавила.

  2. Прво пар – условно, техничких, примедби око посрбљавања:
    Сам почетак: “Я завидую Россиянам, я завидую этим…“ је посрбљено као: “Завидим Русима, завидим овим…“ Није добро посрбљено, мада је Србима тешко укратко објаснити политичко/емотивно значење појма “россиянин“ (то обухвата све становнике Русије – без обзира на етницитет – а не искључиво Русе, а таквих је огромна маса, и тај термин је изузетно добар и користан). Требало би за посрбљавање смислити неки термин – нешто као “Росијан(ц)и“ – пандан ономе: Срби – Србијанци. Дакле: “Завидим Росијан(ц)има, тим…“.
    Затим: “…И уже чеченскими батальонами пугают нас…” је посрбљено као:“Данас се ми плашимо чеченских батаљона…“. То уопште није тачно. Треба: “И већ нас ЗАСТРАШУЈУ чеченским батаљонима..“. Има још. Али – нека…
    Суштински, аутор је у том свом емотивном тексту у принципу потпуно у праву. Али… само у принципу…
    Монструм-држава Украјина постоји већ око 90 година. Она је творевина истинских монструма-бољшевика, који су после Грађанског рата у Русији (1918-1920-тих година) рашчеречили и убили јединствену Русију за коју су се борили моји преци – „Белогардејци“. На тој, садашњој, “украјинској“ територији је од самог почетка њеног настанка вршена насилна украјинизација већинског, рускојезичног становништва, дављено је све руско, што је после распада СССР-а попримило заиста монструозне пропорције, и то траје већ више од 20 година.
    За све то аутор и његови рускојезични сународници треба да “захвале“ својим прецима, који су својим чињењем/нечињењем током Грађанског рата олакшали војну победу бољшевичких зликоваца. И – сада њихови потомци имају оно што имају… Шта да кажем – искрено их сажаљевм, али: It’s too late to cry over the spilt milk.

  3. Исус је рекао за оне који су га разапињали: – Опрости им боже не знају шта раде-, а према Светом писму, колико га ја познајем, само је једанпут поступио љутито кад је трговцима у храму порушио тезге. А ми стално нешто љути …

    Чини се да је у Украјини духовно стање нације налик на стање Црној Гори. Или си Србин – Црногорац с дна каце (ја сам прије овог посљедњег рата, очигледно погрешно, мислио да су сви Црногорци Срби de luxe), или си само Црногорац, па по дефиницији мрзиш, или бар не волиш Србе…

  4. @Иоанн Дубињин
    Ако сте већ ставили примедбе на превод имало би смисла, да сте оргинални текст превели у потпуности. Кажете, да се „у принципу“, или суштински слажете са аутором? Зашто и Ви, не кажете, „Ја сам Рус“, као што каже аутор? Као и обично, претерујете са изливима Ваших емоција, када уз то иду и произвољна тумачења историјских чињеница. Беше ли у тој Русији, Ваших предака неки Керенски и зашто се он појавио и где је он погрешио? Како то, по Вашем, Украјина постоји „око 90. година)? Шта је МОНСТРУМ-ДРЖАВА и шта су монструм-бољшевици? Нови појмови у политици, историји?

  5. @ слободан млинаревић : Одговарам по реду:
    1. “Ако сте већ ставили примедбе на превод имало би смисла, да сте оргинални текст превели у потпуности (?)“. Само сам исправио пар кардиналних грешки у преводу, једино ради бољег разумевања текста. Не желим да преводим све.
    2. “Зашто и Ви, не кажете, „Ја сам Рус“, као што каже аутор? “. Зато што нисам, и не осећам се као Рус (имам само пар руских предака), мада добро познајем историју и тај језик . и заиста их жалим.
    3. “Беше ли у тој Русији, Ваших предака неки Керенски и зашто се он појавио и где је он погрешио? “. У Руској Империји, којој су неких 150 година служили моји преци, тај Керенски није био никакав политички фактор. Он је испливао на политичку површину у смути 1917 г. (као што у смути испливавају и многе друге ствари које непријатно миришу), њега нисам помињао и његове грешке ме се тотално не тичу.
    4. „Како то, по Вашем, Украјина постоји „око 90. година)?“. Формална државна творевина Украјинска ССР, чији је настављач ова садашња , постоји заиста само толико.
    5. “Шта је МОНСТРУМ-ДРЖАВА и шта су монструм-бољшевици? “. А. Монструм-држава је држава насилно скрпљена од делова који ни по чему природно не одговарају један другом. Б. Никакве “монструм-бољшевике“ нисам поменуо. Казао сам за ову Украјину само: “Она је творевина истинских монструма-бољшевика“. Дакле: истинских монструма – бољшевика, а то уопште није исто што и “монструм-бољшевици“, јер ово како Ви помињете би подразумевало да постоје и бољшевици који нису монструми – а нешто такво ми заиста није познато.
    Надам се да је то све? Ако није, увек сам вољан да одговорим на сва питања.

Оставите коментар