Отац Николај Црноречки: Беседа на гробу мале Вере

o-nikolaj-veraАрхимандрит Николај, духовник манастира светог Николаја у Лозници код Чачка, беседио је на гробу мале Вере о Васкрсењу, о хришћанском животу…

Белина ангелска и златна слова, тако су украшени ангели Божји, тако је украшен и овај крст овде, као да је с Неба овде спуштен. Овде је икона васкрсења Господа Исуса Христа, да, да – чекамо васкрсење мртвих и живот будућега века, то ми сви хришћани чекамо. 

Свети апостол Павле каже „нећу прећутати да не би били у незнању у вези са онима који су уснули, да не би били као они који немају наде“. Да не би били као они који немају наде, ми нисмо такви, ми нисмо незнабошци, ми смо православни хришћани, ми смо духовна деца Светог Саве и Светог Симеона и верујемо у Господа Исуса Христа и чекамо васкрсење мртвих и живот будућега века, и не тугујемо као они који немају наде, надамо се на Господа Исуса Христа, надамо се у речи Његове. Он је рекао: „Ако послуша речи моје, и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.“ Још је Господ рекао: „Ко верује у мене, и ако умре живеће.“ Још је у Светом писму речено за зрно пшеничино, кад падне у земљу, каже „ако не иструли – једно остаје, ако иструли – клица проклија и многи род донесе“.

Сахранити, сохранити – значи сачувати. Ми телесне остатке, тело покојника, враћамо земљи од које је створено, дух иде Богу који га је дао. И тако треба. Гробља су света места, благословена и освећена, велика је светиња овде, ту почивају покојни преци наши, и ми са великим поштовањем и страхом Божјим прилазимо гробљу и ту је све освећено и све благословено, то су крштени људи, крштена бића која чекају васкрсење мртвих и живот будућега века. Да, због тога не тугујемо. Ми тугујемо због растанка, али не тугујемо као они који немају наде, и уопште знамо да је Бог – Бог живих а не Бог мртвих. Јер и ови сви покојни су живи у Господу Христу. Жива је и мала Вера, жива је и душа њена у Царству Небеском. Није она имала препреке, није могла имати препреке, ђаво није могао ни да погледа на њу – ништа није могао наћи код ње, дете је крштено, непуне две године, причешћено светим причешћем, путовало је без икаквих проблема и прошло та ваздушна митарства. Ето, плачемо, пустимо по неку сузу, али никако не очајавамо, не очајавамо јер верујемо у речи Господа Исуса Христа – јер он је рекао „ко верује у мене, и ако умре живеће“.

Ето, тако ми, православни хришћани, приступамо и гледамо и на живот и на смрт, и уопште на све гледамо – јер вером у Господа Исуса Христа ми живимо овде и пролазимо, уз Божју помоћ и благодат Божју, савлађујемо многе препреке животне и сва искушења, и верујемо у Господа Исуса Христа и надамо се да ће и нас Господ благословити и да ћемо се и ми удостојити Царства Небескога, за које се целога века овде припремамо. Да, Бог је створио човека и превео га из небића у биће, и украсио га свим својим даровима, украсио га даром разума, слободе и даром бесмртности. Како је само дивно створење човек!

Овде ово што се догодило, тело иде у земљу које га је створило, дух иде Богу који га је дао. То нас теши, то нам даје снаге да и ми живимо овде, да будемо прави православни хришћани, да испуњавамо свете заповести Божје, да живимо по светој вољи Божјој и да се ми удостојимо овога благослова – благослова Божјега, јер каже Господ „пустите децу нека долазе к мени, јер је таквих Царство Небеско“. И још је рекао „ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско“. У ком смислу да се повратимо и да будемо као деца? Да се повратимо и будемо као деца – да будемо незлобиви и чисти као деца, невини и незлобиви као деца, такви да будемо, таквих је Царство Небеско. Имамо шта да научимо од деце, деца су чиста и невина. Зато је Господ овако и благословио. Да то постигнемо, да се трудимо и да нас Господ благослови и да нас препозна као праве православне хришћане, слуге своје. И кад пођемо одавде, да нас Господ призове и прими у Царство своје, у Царство своје у које је примио и малу Веру, невино дете Веру. Тако нека Господ и нас призове и прими у Царство своје Небеско, где ћемо и ми заједно са свима светима и свима анђелима  славити једнога Бога у Светој Тројици – Оца, Сина и Светога Духа, кроз све векове и сву вечност. Амин.

Транскрипт: Стање ствари

(Срби на окуп, 13. 7. 2014)

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Advertisements


Категорије:Српско православно стање

Ознаке:, ,

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s