Политика: Путин до краја године у Београду
БЕОГРАД – Компаније Јужни ток Србија и Центар гас из Русије потписали су вечерас Уговор о изградњи деонице магистралног гасовода Јужни ток кроз Србију, вредан око 2,1 милијарди евра.
Уговор су потписали директори Јужног тока Србија Душан Бајатовић и Александар Сиромјатин, са генералним директором Центар гаса Станиславом Аникејевим.
Они су поручили да је ово историјски дан за српску енергетику и да ће први гас потећи Јужним током кроз Србију до краја 2016. године, како је и планирано.
„Данас је завршен велики посао”, рекао је Бајатовић и поручио да потписивањем овог уговора почињу радове на Јужном току у нашој земљи.
Бајатовић је после церемоније потписивања Уговора посебно захвалио председнику Руске Фередације Владимиру Путину и премијеру Србије Александру Вучићу, који су, како је рекао, помогли да се реше нека отворена питања, што је омогућило потписивање овог уговора.
Он је најавио да ће ускоро бити потписан и уговор о кредиту за српску деоницу Јужног тока, поручивши да су обезбеђена финансијска средства и да ће компанија Јужни ток Србија тај кредит од око 700 милиона евра добити од Гаспрома.
Према његовим речима, реч је о најповољнијим финансијским условима за кредит, који ће бити одобрен по каматној стопи од 4,25 одсто годишње, а како је рекао, „на рочност која нам буде потребна”.
Реч је о почетном капиталу, а остатак средстава биће обезбеђен кроз пројектно финансирање, рекао је Бајатовић и додао да тај зајам неће оптеретити буџет Србије, нити допринети додатном задуживању Србијагаса.
То значи да ће сав финансијски ризик за деоницу Јужни ток кроз Србију сносити Гаспром, објаснио је Бајатовић.
Он је навео да је за српску деоницу гасовода урађен идејни пројекат, издата локацијска дозвола, а наредних недеља се очекује и грађевинска дозвола зе целу деоницу, а потом следи експропријација земљишта и на крају потписавање великих уговора о испоруци цеви и компресорских станица за српску деоницу гасовода.
У данас потисаном Уговору постоји заштитна клаузула за српске компаније, што ће омогућити да оне у што већем обиму учествују у радовима на изградњи гасовода кроз нашу земљу, пренео је Бајатовић.
Он је указао да неће бити никаквих промена у управљачким правима у заједничком руско-српском предузећу Јужни ток Србија, истакавши да се ради о партнерском односу.
Центар гас је победио на тендеру, који је компанија Јужни ток Србија расписала за извођачца радова на српској деоници тог гасовода.
Уговор је вредан 2,1 милијарду евра, а деница српског гасовода биће рађена по најбољим међународним стандардима и по систему „кључ у руке”, речено је приликом потписивања уговора у згради компаније Србијагас у Београду.
Аникејев је истакао да је ово историијски дан за Србију, али и за Центар гас који је победио на тендеру за извођача радова, чиме је окончан захтеван посао који је трајао две године.
„Учинићемо све да максимално испоштујемо рокове које је поставио наручилац радова и рачунамо да ће српске компаније, посебно грађевинске, које су признате у тој области, моћи да учествују на пословима изградње Јужног тока”, рекао је Аникејев.
Сиромјатин је истакао да је на тендеру изабрана највреднија компанија, Центар гас, која може да реализује овај захтеван пројекат, напомињући да Центар гас постоји већ 40 година и да има „феноменално искуство у изградњи гасовода”.
Он је изразио очекивање да ће главни извођач радова испоштовати строге рокове изградње гасовода и поручио да ће и Србијагас и Гаспром учинити све да Србија постане важно енергетско чвориште у Европи.
Деоница Јужног тока кроз Србију дугачка је 422 километра и очекује се да ће на том пројекту бити запослено више хиљада радника из Србије, а када буде изграђен пуни капаците тог гасовода биће око 41 милијарду метара кубних гаса годишње.
Танјуг
————————————————————–
Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да су у разговору са руским председником Владимиром Путином отклоњене све препреке потписивању уговора о „Јужном току”, да се потписивање кључног документа може очекивати данас, сутра и најавио долазак шефа руске државе у Београд до краја године.
Вучић је после двочасовног разговора са Путином иза затворених врата у његовој подмосковској радној резиденцији Ново Огарјово рекао окупљеним новинарима да је веома задовољан резултатима посете и срдачношћу коју су домаћини показали, а „посебно председник Путин”.
Како је пренео Танјуг, српски премијер навео је да је са Путином разговарао о економској, политичкој и свакој другој сарадњи две државе. Вучић је истакао: „Путин је прихватио мој позив за посету и веома брзо, пре краја године, биће у Београду. То, чини ми се, довољно говори о међусобном уважавању и сарадњи коју Србија има са Русијом. Такође желим да кажем да смо све што је било на путу потписивању уговора о ’Јужном току’ завршили и све дилеме отклонили.”
Како је пренела Бета, Вучић је навео да је договорено да српске фирме као подизвођачи изводе око 50 одсто радова на гасоводу, тако да ће имати око 350 милиона евра зараде. Премијер је додао: „Надамо се да ће наше фирме бити способне за тај посао.” Према Вучићевим речима, договорено је да камата на кредит за изградњу „Јужног тока” од 4,25 одсто буде исплаћена не новцем, већ од дивиденди од транзита гаса, чиме је руска страна изашла Србији у сусрет. Вучић је казао да је српска страна успела да се избори да фирме ангажоване на пројекту „Јужни ток” немају само једног директора, већ да постоје кодиректори, са српске и руске стране. Он навео и да се очекује да ће до краја године почети изградња гасовода.
Вучић је оценио да су резултати разговора с руским државним врхом добри за Србију и њене грађане.
Наш премијер је рекао да је Путин више пута поновио да је мир у Украјини интерес за све. На питање да ли Русија од Србије као председавајућег ОЕБС-у очекује неку помоћ када је у питању Украјина, Вучић је одговорио: „Русија доживљава Србију као пријатељску земљу и Русија ни на који начин, било чиме, није ни опомињала Србију, а камоли је уцењивала.” Према Вучићевим речима, у разговору ОЕБС није помињан. Једна од тема је било и Косово, а Вучић је рекао да је изразио захвалност за руску подршку територијалном интегритету Србије.
Путин је на почетку састанка потврдио да Русија намерава да ојача односе са Србијом, пре свега у економско-трговинској сфери. Вучић је, на руском језику, захвалио Путину на подршци и сарадњи Русије са нашом земљом и изразио очекивање да ће кључно питање – уговор о „Јужном току” – бити реализовано после њиховог јучерашњег сусрета. „Пратимо политичку ситуацију у Србији, а што је најважније, очекујемо да заједно развијамо најбоље могуће економске односе”, рекао је Путин, додавши да зна да је Вучић јуче имао значајне разговоре са руским колегом Дмитријем Медведевом. Како је рекао, Србија и Русија имају много тога што су већ урадиле, али имају још више могућности.
Вучић се претходног дана срео са руским премијером Дмитријем Медведевом, с којим је разговарао најпре сат времена у четири ока, да би им потом придружиле делегације. У нашој делегацији су били министри за енергетику и за привреду Александар Антић и Душан Вујовић и градоначелник Београда Синиша Мали. Разговором са руским председником Путином завршио је дводневну посету Москви.
М. Ч.
———————————————————–
Митровић: Не продајем Пинк „Гаспрому”
У Москву је са премијером Вучићем путовао и Жељко Митровић, власник ТВ Пинк, а поједини медији објавили су да он своју медијску кућу продаје „Гаспрому”. Митровић је ту вест демантовао. Он је рекао да „Пинк није на продају, али је добро знати да је процењен на преко 307 милиона евра”. Митровић је казао и да се никада до сада није разговарало са „Гаспромом” о томе, али да је тачно да су понуде стизале са других страна, и то у претходних неколико дана, нагласивши опет да Пинк у овом тренутку није на продају.
———————————————————–
Градоначелници Београда и Москве о сарадњи
Москва – Градоначелници Београда и Москве Синиша Мали и Сергеј Собјанин разговарали су јуче о неколико изузетно важних тема за развој српске престонице и договорили се да у наредна три месеца буде потписан уговор о сарадњи два града, пренео је Танјуг.
Састанку два градоначелника, на коме је Мали руском колеги представио план за развој Београда у неколико наредних година, присуствовао је и премијер Србије Александар Вучић. „Имали смо изузетно плодотворан и конструктиван разговор. Постигнут је договор да се у наредна три месеца потпише уговор о сарадњи два града како би се конкретизовали пројекти на којима ће Београд и Москва заједнички радити у наредном периоду, а о којима је данас било речи”, рекао је Мали Танјугу.
Он је додао да су разговарали и о искуствима Москве на пројектима јавно-приватног партнерства, с обзиром на то да тај град највеће инвестиције реализује кроз тај модел финансирања, а да Београд планира да пројекат управљања отпадом и сређивања депоније у Винчи, као и изградњу четири подземне гараже, реализује управо на тај начин. Зато ће, оценио је Мали, искуство Москве бити од непроцењивог значаја за реализацију важних пројеката у Београду.
Наводећи да је Москва један од најбрже растућих градова на свету и финансијски, културни, спортски и економски центар света, Мали је рекао да је њихово искуство у планирању развоја града од великог значаја за српску престоницу, не само када је у питању пројекат „Београд” на води већ и за развој инфраструктуре, привредних зона и плана ширења града који нас очекује у наредним годинама.
Градоначелник Београда рекао је да је, с обзиром на то да Москва има један од најразвијенијих система јавног превоза на свету, договорена сарадња дирекција за јавни превоз два града како би Београд повећао ефикасност и оптимизовао јавни превоз. Два градоначелника су разговарала и о побољшању културне и туристичке сарадње и о могућностима да српски студенти добију прилику да кроз студентске размене посете Москву. Градоначелник Београда искористио је прилику да позове Собјанина да буде гост Београда на прослави 70. годишњице његовог ослобођења, у октобру.
———————————————————–
Шта је Вучић договорио у Москви
– Српске фирме као подизвођачи изводиће око 50 одсто радова на гасоводу и зарадиће око 350 милиона евра
– Камата на кредит за изградњу „Јужног тока” од 4,25 одсто биће исплаћена од дивиденди од транзита гаса
– Фирме ангажоване на пројекту „Јужни ток” неће имати само једног директора, већ кодиректоре, са српске и руске стране
Александар Вучић: Наши руски домаћини поштују Србију
Председник Владе Србије Александар Вучић рекао је за РТС да је српска делегација у Москви постигла много и најавио потписивање уговора о изградњи “Јужног тока”. Премијер је истакао да је Србија добила најбоље услове око изградње гасовода.
Гостујући у Дневнику РТС-а, српски премијер је у Москви рекао да ће уговор о изградњи “Јужног тока” потписати три стране – Душан Бајатовић и копредседници.
Премијер је истакао и да је Србија међу последњим земљама које потписују тај уговор, нагласивши да је изразио захвалност руској страни јер, како је оценио, “имамо можда и најбоље услове у односу на све друге земље”.
“Дао сам све од себе и борили смо за Србију и њене интересе. Мислим да смо постигли доста. Да ли је могло више, можда неко други јесте, ја нисам”, рекао је Вучић, који се раније састао са председником Русије Владимиром Путином.
На питање какву реакцију очекује у Бриселу због потписивања уговора, премијер је одговорио: “Нормалну, најнормалнију.”
“Као што у Бриселу кажем да смо за ЕУ, а да Русији нећемо да уводимо санкције, тако и овде кажем да немамо две политике, поносни смо на своју политику. За такву политику се залаже највећи број људи у Србији. И такву чисту политику водимо”, поручио је премијер.
Коментаришући питање да ли постоји нека препрека на путу изградње “Јужног тока” кроз Србију, Вучић је рекао да то зависи од Руса и Европљана и њиховог односа, не од нас.
Он је подсетио да су и друге земље попут Аустрије потписале уговор и да спор око “Јужног тока” Брисел треба да реши са својим чланицама.
Премијер је нагласио и да Србија не сноси никакав ризик у новцу када је питању градња “Јужног тока”.
“Оно што грађани Србије треба да знају јесте да ми не сносимо никакав ризик. Ми дајемо деветнаест милиона евра, а Руси две милијарде и сто милиона. И да изградимо све и да неко не дозволи да гасовод ради, наша штета није никаква јер ћемо ми много више зарадити на грађевинским радовима”, рекао је премијер.
Руска страна преузела комплетан ризик
Вучић је упозорио да, ипак, на много места можемо да “забрљамо” када се ради о “нашој озбиљности и марљивости”.
“У сваком случају, руска страна је преузела комплетан ризик и хвала им на томе. Кредит не враћамо у новцу, него кроз вредност када гас потече, кроз транзитну цену гаса га исплаћујемо. У томе је наш део најповољнији”, рекао је Вучић.
Премијер је прецизирао да је првобитно било предвиђено да Србија тих 765.000.000 евра кредита плати на другачији начин и да је каматна стопа била већа од предвиђених 4,25 одсто.
“Успели смо да променимо начин плаћања и оставимо каматну стопу од 4,25 одсто и за то дугујемо велику захвалност руској страни, која нам је дала и 50 одсто од грађевинских радова и 40 одсто од укупних радова”, рекао је Вучић.
Пројекат “Јужни ток” је у интересу Србије јер тиме гарантујемо енергетску безбедност, каже Вучић и наглашава да је то велики инвестициони захтев јер ће се упослити домаћи капацитети.
“Наше компаније ће зарадити 350.000.000 евра, а добићемо нешто што остаје у нашој земљи, и да наплаћујемо транзит, а нећемо зависити – као што ове зиме треба да стрепимо и дрхтимо да ли ће нам Украјина пустити гас или не, у зависности од политичких односа”, нагласио је Вучић.
Председник Владе Србије рекао је да је у Москви било речи и о рудној ренти и додао да је договорено формирање радних група, како би тај проблем био решен. На питање хоће ли Русима остати рудна рента од три одсто, Вучић је одговорио да би он на то “гледао мало комплексније”.
“Разговараћемо о свему томе и договорили смо се о формирању одређених радних група, и то ћемо на такав начин решавати. Ми ћемо и тако лош аранжман успети да направимо колико-толико бољим”, рекао је премијер.
Наши домаћини поштују Србију
Упитан да ли је током разговора у Москви било потезања “руске крагне”, премијер је одговорио да тако нечег није било.
“Не. Са Србијом се не разговара на такав начин… Наши домаћини поштују Србију и знају да руководство Србије штити интересе свог народа и својих грађана. Србија није земља без угледа у свету са којом било ко жели или може на такав начин да разговара”, рекао је премијер.
Упитан да ли је он иницирао неку тему о којој није сагласан са ставом Русије, премијер је одговорио да јесте, те да се плашио реакције на две теме.
“Али ту смо успели да се договоримо. Не могу да кажем о чему је реч. То ћемо решити”, навео је Вучић.
Председник српске владе је, коментаришући изјаве да се Русима поклања “Петрохемија”, рекао да је она у огромном минусу.
“Капитал је негативан, дужни смо 790.000.000 евра. Дакле, то је негативан капитал, и ми бога молимо да неко ко може да спусти цену гаса и примарног бензина, узме ‘Петрохемију’ и сачува нам 1.750 запослених и да може да прави профит и посао у будућности, јер је ‘Петрохемија’ један од носилаца бруто друштвеног производа и један од највећих извозника у нашој земљи”, поручио је Вучић.
“Платићемо да неко узме. Ми нисмо у стању да то направимо профитабилним”, рекао је Вучић.
Једна од тема разговора у Москви била је и Зона слободне трговине. Вучић је рекао да је добио обећање да ће руска страна разматрати проширење Зоне на још неке производе, уз оцену да то неће бити лако.
“Разговарали смо и о многим другим стварима и о великом трговинском центру овде у Москви и о раду наших грађевинских компанија. Међутим, морамо пре тога да направимо овде озбиљне грађевинске компаније, да направимо некакав конзорцијум, да се не срамотимо више на сваком месту”, рекао је Вучић.
Када је реч о односима са Москвом, премијер је уверен да ће српске компаније имати много боље услове у Русији, али и да ће нама врата те земље у економском смислу бити отворена.
“У то нема никакве сумње. Наишли смо на искрен, пријатељски однос и ја сам захвалан нашем руском домаћину на томе и захвалан сам на томе што разумеју нашу политичку позицију и то што идемо у Европску унију”, поручио је премијер.
Председник Владе Србије подвукао је да су политички односи са Русијом пријатељски, а економски рационални и озбиљни, и закључио да Русија постаје све значајнији партнер Србије.
(РТС/НСПМ, 9. 7. 2014)
Разрешена сва питања око „Јужног тока”
Првог дана посете Москви премијер Србије Александар Вучић изјавио је да Србија жели да постане део ЕУ, али да не жели да нарушава односе са Русијом, као и да су сва питања око „Јужног тока” разрешена и да се ускоро може очекивати потписивање једног документа који ће то и озваничити.
„Никад нисам скривао да Србија жели да постане део ЕУ, али Србија не жели да у тешком тренутку нарушава добре, најбоље пријатељске односе са Русијом”, рекао је јуче Вучић после састанка са премијером Русије Дмитријем Медведевом у Москви.
Руски премијер је рекао да је „Јужни ток” приоритетан пројекат за Европу и за Србију и да ће реализација тог пројекта означавати и подизање нивоа сарадње Русије са Србијом на нови ниво. Додао је и да не сме бити политизован. Како је навео, то означава и партнерски приступ две земље у том послу.
Вучић је, према Танјугу, прецизирао да „смо ми имали четири молбе и да нам се на све четири изашло у сусрет” и да остају само неки технички детаљи да се још уреде тако да се може очекивати да у наредним данима све буде завршено.
Дугачки и конструктивни разговори били су око „Јужног тока” током којих су сва питања решена, подвукао је премијер Србије. „Суштинска питања више не постоје јер су решена и остају само технички детаљи који се усаглашавају”, нагласио је Вучић. Премијер Србије је захвалио свима који су саслушали ставове и молбе Србије и на томе што смо као пријатељи успели све да решимо.
Ни Медведев ни Вучић, како је јавила Бета, нису желели да кажу о каквим проблемима или молбама Србије је реч.
Оба премијера су нагласила да међусобна робна размена стално расте и да је прошле године порасла за 15 одсто, а у овој за девет одсто, а руски премијер је прецизирао да се то дешава у време када и у светској економији има доста проблема. Медведев је прецизирао и да су директне инвестиције фирми из Русије у Србију 1,3 милијарде долара и да је то кроз друга партнерства износ и до три милијарди, истакавши да је веома важан рад руских банака у Србији. Он је навео да се разговарало о НИС-у и нагласио да је та фирма од губиташа стигла до регионалног лидера и да сада ствара приход који се инвестира у привреду Србије.
Разговарало се и о модернизацији инфраструктуре српских железница, што би значило и повећавање извозног потенцијала Србије, навео је Медведев, истичући истовремено дубоке пријатељске, историјске и културне везе две земље.
Он је још једном изјавио саучешће поводом катастрофалних поплава које су погодиле Србију, указавши на ангажман хуманитарног руско-српског центра у Нишу, који је потврђен и током поплава.
И премијер Србије је, према Танјугу, назначио повећање робне размене и додао да је Русија, уз Немачку и Италију, трећи спољонтрговински партнер Србије. Разговарало се и о евентуалном проширењу зоне слободне трговине и о потреби разумевања интереса Русије у стварању Евроазијског савеза, али и Србије која хоће европски савез, навео је Вучић и поновио да никада није крио да жели да Србија буде део ЕУ, али да не жели ни у најтежим тренуцима да урушава пријатељске односе са Русијом. Србија је то и показала, рекао је Вучић, истакавши подршку мировним иницијативама Путина у вези са Украјином. „Србија је подржала и став Немачке о том питању. Србија жели мирно решење украјинског проблема. Србија је мала земља, ми смо на својој кожи осетили како то изгледа”, нагласио је.
Медведев је додао да је са Вучићем дуго и отворено разговарао о ситуацији у Украјини, о „томе шта се догодило, ко је крив и шта радити”.
Разговори двојице премијера почели су питањем Дмитрија Медведева Александру Вучићу како је расположен, на шта је председник српске владе одговорио на руском: „Веома добро, као и увек у Русији”. Руски премијер је такође изразио задовољство због доласка Вучића у Москву и могућности да се упознају.
Премијери су прво разговарали сат времена у четири ока, а потом су им се придружиле и делегације. Са српске стране састанку су присуствовали министар енергетике Александар Антић, министар привреде Душан Вујовић и градоначелник Београда Синиша Мали.
Како је најављено из Кремља, Вучић ће данас разговарати с руским председником Владимиром Путином о низу питања из области билатералних односа, економске сарадње и о другим.
Б. Ч.
Србија може постати главно чвориште „Јужног тока“
Регионално чвориште из кога ће се „Јужни ток“ даље гранати може бити смештено на територији Србије, јавља „Интерфакс“.
„Планирано је да се са територије Србије одвајају два огранка гасовода: један у Републику Српску и други у Хрватску. Разматра се могућност да и огранак према Македонији иде из Србије, уместо из Бугарске“, наводи се у материјалима за сусрет председника РФ Владимира Путина са премијером Србије Александром Вучићем.
Александар Павић: Јужни ток у српском току
Колику год антипатију осећали према Вучићу, Николићу, Дачићу и целој политичкој класи која тренутно управља Србијом, вероватно ће већина национално, патриотски опредељених у Србији бити задовољна главним резултатом посете председника Владе Србији Москви – потписивањем уговора о Јужном току. Чак и без знања о свим детаљима. Јер, инстинкт говори, чак и мимо размишљања најпре о српском националном интересу: што је добро за руски државни интерес тешко да може да буде лоше за Србију.
И није ту само у питању „русофилија“, некритична љубав према свему руском – мада за неке јесте, и то је сасвим легитимно. Ради се о томе што је очигледно Русија данас на, како су многи коментатори већ приметили, „правој страни историје“. Не бомбардује друге земље под разним, више него провидним изговорима. Не извргава руглу међународни поредак. Не говори језиком претњи и силе на међународној сцени. Генерално избегава језик условљавања. Не предводи никакав војни блок који се агресивно шири. Не користи санкције као офанзивно већ као дефанзивно оружје. Није бастион предаторског капитализма и финансијских шпекулација које су у стању да опустоше читаве националне привреде у кратком року. Не покушава да држи предавања другима о томе како и зашто треба да живе и како да уређују своја друштва и породице, а на крај памети јој није да још и прети државама и друштвима који би да задрже неке сопствене друштвене и моралне стандарде. Труди се да не практикује двоструке стандарде, а поготово да их не представља као парагоне моралности и чистунства, или као свестан, куперовски инструмент новог, умивеног колонијализма. Додатно, када се склапају споразуми са њом, они више делују као споразуми у којима чак и друга, углавном слабија страна, може да извуче неку легитимну, општу корист за себе – док, с друге стране, споразуми са западним државама делују већином као капитулације, или као аранжмани склопљени између газде и локалног представника, коме иде и гро оног малог процента користи резервисаног за страну коју локалац формално заступа.
Да ли то сад значи да, због склапања уговора о Јужном току, треба аутоматски променити негативно мишљење о садашњој Влади, или га бар ублажити? То зависи. Када би, макар и као резултат осећаја да имају већу подршку у Кремљу, представници власти унели више достојанства у односе са западним државама. Када би престали да покушавају да Србе јавно „преваспитавају“ у маниру вашингтонских и бриселских бирократа и њихове ароганције без покрића. Када би престали са покушајима да народу наметну комплекс инфериорности. Када би престали да непријатеље приказују као пријатеље или, још горе, као узор. Када би престали да покушавају да продуже век погубног модела пљачкачке привреде (великодушно и погрешно названим „неолибералним“) преко службеника ММФ-а и Светске банке који тренутно седе у Влади и институцијама. Када би почели више да раде на развијању сопствене а не туђих привреда. Када би објавили тајне уговоре са Фиатом и Етихадом. Када би престали са покушајима да продају преостало „породично сребро“ попут ЕПС-а и Телекома. Када би престали са покушајима да пројекат „Београд на води“ наметну по сваку цену, мимо истински стручне јавности и транспарентне јавне расправе. Када би престали да се ругају Косовском завету. Или када би бар, за почетак, престали да гурају Србе са севера Косова и Метохије у раље Тачистана и макар почели да залечују поделе које су тамо сами посејали.
Другим речима, споразум о Јужном току са Русијом је велика ствар – ту нема говора, и за то треба одати признање. Као и за чињеницу да се званична Србија и даље чврсто држи у погледу одупирања западној политици увођења санкција Русији и осуде њеног става према украјинској кризи. Но, да не идемо у тој хвали предалеко. То је нешто што би требало да се очекује од било које владе у Србији. Такво понашање треба да буде нормално. И, још нешто – да не ускратимо заслуге тамо где истински припадају: потцењеној, скоро презреној српској јавности. Оној суптилној вибрацији која зрачи из самог народа, из дубине његове душе, чак и кад је у стањима збуњености, резигнације, благог очаја или, пак, пуке неодлучности. Као што је народ Републике Српске на својеврстан начин успео да комуницира сопственој отуђеној политичкој класи да се не усуди да дирне у само постојање Републике Српске, тако је и народ Србије сличне поруке преноси сопственим политичарима.
Има пуно ствари у савременој политици и економији које народ не разуме до краја па и не зна како да им се адекватно супротстави. Има пуно ствари које је спреман да истрпи. Постоји цела генерација политичара у које се народ разочарао и који више не могу да га покрену на велика дела. Али, чињеница је – чак ни они политичари који су се очигледно продали или подредили некој спољној сили или интересу се не усуђују да отворено иступе против онога што сматрају да је неки дубоки народни осећај. А један од тих осећаја је да се не сме пристати на саучешће у непријатељству према Русији.
Штавише, свака власт у Србији, па била она и у потпуно вазалном положају према некој спољној сили или интересу, мора да хода по јајима по овом питању. Једноставно не сме да води јавну антируску политику. Зато је увек важно таквој врсти домаћих политичара да се што чешће сликају са неким битним Русима, званичним или незваничним. Да бар одрже привид проруске оријентације.
Зато, заслуге за потписивање уговора о Јужном току на првом месту припадају већинском српском народу у Србији, који, чак и у садашњим околностима скоро потпуног економског, политичког и државног банкрота, медијске блокаде, индуковане апатије и друштвено-националне дезоријентисаности, једноставно не дозвољава својој отуђеној политичкој класи да направи заокрет од Русије и придружи се антируској хистерији која се систематски и плански потпирује из главних центра западне моћи. Све то, нажалост, још увек не значи да ће Јужни ток и потећи кроз Србију крајем 2016. Дотад ће они који данас управљају главним западним престоницама учинити све, на разним светским неуралгичним тачкама, да до тога не дође. Али, Србија је учинила своје. Она Србија која кроз векове стоји и опстаје као велика тајна. Без тог српског тока, тешко да би било и оног Јужног.
(Фонд стратешке културе, 9. 7. 2014)
Франкфуртске „Вести“: Русима Петрохемија и Азотара?
Београд – Разговори делегације предвођене премијером Александром Вучићем у Москви нису имали никакав заслађивач с каквим би се обично враћали српски државници из Русије. Све теме, политичке и економске су проблематичне.
У првом реду, Москву је занимало како ће Србија вратити дугове за испоручени гас у висини од око 300 милиона евра. Како Србија те паре нема, пронела се гласина да ће Русима за узврат бити понуђене некада велике државне фирме, у првом реду панчевачке Азотара и Петрохемија на које отпада око 80 одсто дугова.
Обе компаније које би држава на име дугова да „прода“ Русима биле су годинама у великим проблемима. Дугови Азотаре су до 2012. износили 130 милиона евра, а онда су конвертовани у власништво, па је тако Србијагас постао власник Азотаре. Код Петрохемије је дуг био око 104 милиона евра, међутим, испреплетеност имовинских односа НИС-а, Азотаре, Србијагаса, Петрохемије и државе као власника, директног или посредног, учинили су да рачуница буде практично неизводљива.
Није тајна да је руска страна веома незадовољна како се Србија понаша у погледу кредита које је Русија одобрила. Реч је о милијарду долара које су још 2009. договорили тадашњи српски премијер Мирко Цветковић и руски председник Дмитриј Медведев.
Од тога је 200 милиона отишло на крпљење буџета, а остатак је требало да се утроши на модернизацију српске железнице. Како Србија никад није завршила пројекте, руска страна је кивна јер јој новац стоји „мртав“, те га сада тражи назад, уколико Србија није у стању да га наменски потроши.
Чија је добит НИС
Да ли је Вучић у Москви тражио и да се другачије дели добит НИС-а у којем држава Србија има 29 одсто акција, али расподелу профита диктира руска страна?! Српски премијер је не тако давно прилично оштрим тоном рекао како то више „неће моћи тако, јер је Србија сувласник успешне компаније и жели свој део добити у буџету“.
„Шкрипи“ на железници
Вучић је признао да на неким пројектима „шкрипи“ и да има пропуста који су настали српском кривицом.
„Нисам крио пред Медведевим да смо ми у Србији својом кривицом направили проблеме у области железничких пруга и уопште у области сарадње са Руском железницом. Ми ћемо те последице носити са собом, али и проблеме решавати“, рекао је Вучић.
Љ. Ивановић
Глас Русије: Да ли ће Србија постати мост за Русију и ЕУ?
Завршена дводневна посета Москви премијера Александра Вучића била је пробојна. Странама је пошло за руком да уcагласе сва спорна питања која се тичу учешћа Србије у пројекту Јужни ток, а српски премијер је подвукао заинтересованост за развој сарадње са Русијом. Тему наставља наш аналитичар Петер Искендеров.
Међународну позадину на којој су се одвијали руско-српски преговори на врху (а спрског премијера је примио не само његов руски колега Дмитриј Медведев, већ и председник Владимир Путин), тешко је назвати повољном. Последњих недеља Запад је ојачао пристиак на Београд како би га натерао да се придружи заједничком антируском хору снакција.
Ипак објективна ситуација како у Србији, тако и у ЕУ (где је она званични кандидат) објективно захтева не уцену, већ сарадњу. Није случајно Србија у последње време показала спремност и могућност да постане ”мост” у односима Москве и Брисела. И са ове тачке гледишта речи премијера Вучића о томе да је он ”веома задовољан” посетом Русији не делују као претеривање.
Несумњиво, главни резултат преговора Вучића у Москви је било регулисање свих спорних питања која се тичу учешћа Србије у пројекту опремања гасовода Јужни ток. На крају већ 8. јула увече компанија South Stream Serbia AG и руска ОАО Центргаз потписале су у Београду уговор за изградњу магистралне деонице гасовода на територији Србије у вредности од око 2,1 милијарде евра. Компанија Центргаз која је члан групе Гаспрома, раније је освојила одговарајући тендер. Како је објаснио Александар Вучић, 50% грађевинских и 40% осталих радова у оквиру реализације пројекта на територији Србије ће реализовати српске компаније, што ће им омогућити да зараде око 350 милиона евра. Тако да у руско-српским односима тесно се преплићу политички и економски интереси — исткла је у разговору за Росију севодња експерт Центра за савремену балканску кризу Института за славистику РАН Ана Филимонова:
Економски интереси Русије и Србије ће бити заштићени. Реч је о пројектима заиста глобалног значаја. Они не само да су економски значајни за српску страну, већ и у широком погледу означавају јачање позиција Русије.
Руско-српска срадња има општеевропску димензију не само у енергетици. Министар за ванредне ситуације Русије Владимир Пучков је позвао ЕУ да формира глобални систем супротстављања ванредним ситуацијама на основу руског искуства и шире искористи могућности руско-српског хуманитарног центра у граду Нишу.
Разуме се, учесници српско-руских преговора нису могли да заобиђу за Београд болан проблем Косова. Јер многи у Србији су посумњали у доследност руског става после придруживања Крима Русији. Ипак тачка гледишта Русије о непризнавању самопроглашене косовске независности остаје непромењена. ”Веома сам вам захвалан за помоћ по питању Косова и Метохији коју од вас добијамо, и веома сам вам захвалан за то што желите да наставите да развијате са нама економске односе” – ове речи премијера Вучића упућене председнику Путину служе као најпрецизнији резиме руско-српских преговора.
Џејмс Кер-Линдзи: Поједини у ЕУ ће се питати да ли се Србија понаша као тројански коњ Кремља
Београд би требало да увери поједине земље Европске уније да неће бити представник руских интереса у Унији, рекао је за лист “Данас” аналитичар Џејмс Кер-Линдзи.
“Званичници у Београду би требало да пронађу начин да увере неке скептичније чланице Европске уније да Србија у будућности неће бити представник руских интереса у ЕУ”, каже за “Данас” Џејмс Кер-Линдзи, истраживач из Лондонске школе економије и политичких наука (ЛСЕЕ), коментаришући посету премијера Србије Александра Вучића Русији.
Линдзи истиче да је Русија свесна какав би био одговор уколико би рекла Србији да бира између европске интеграције и ближих економских и политичких односа са Москвом.
“Руси, заправо, виде корист јер ће имати пријатељску државу унутар ЕУ. То представља проблем за Србију, јер ће се поједини у ЕУ питати може ли се јој се веровати и да ли се она понаша као тројански коњ Кремља”, упозорио је британски аналитичар.
(Данас/Вести, 10. 7. 2014)
Тријумф карактера над духом Или E-novine о састанку Путин-Вучић
Како потопити Путина, а да Вучић не буде мокар
… Иако су Вучића у Москви дочекали уз одговарајуће државне почасти, није била потребна посебна моћ дедукције да би се прво приметило, а убрзо и закључило да је догађај у Кремљу, за разлику од недавног сусрета србијанског председника владе са немачком канцеларком у Берлину, деловао суморно са економских позиција и из политичке перспективе обе стране.
Бесмислена захвалност србијанског премијера због непризнавања Републике Косово, неутемељени оптимизам око крајње неизвесног пројекта Јужни ток и позив владару Русије да посети Србију моменти су који су обележили сусрет Александра Вучића и Владимира Путина у Москви. Укратко, ово беше непотребан корак уназад на европском путу Србије…
Ко хоће још Е-новине, 09. 07. 2014.
Categories: Вести над вестима
Кажу: “Нема џабе ни у старе бабе”… У принципу Јужни ток је користан и за Русију и за Србију,па чак и за оне из ЕУ који му се тренутно противе због туђих интереса.Боље је имати два правца у снабдијевању гасом, него један. А да је камата 4,25 % нека јефтиноћа, баш и није…