Прочитам, још онако бунован, вест: „Човека који је упао у седиште СНС-а одвели у лудницу“, размишљам – да се нису мало огрешили о човека, само је пола сата провео тамо, није то довољно за „Лазу“, па тек на друго читање схватим: одведен је после разговора, односно, преговора са Небојшом Стефановићем.
Јасно, ко после тога не би завршио у лудници, мислим се, па тако замишљен, тек на треће читање сконтам читаву причу: неки мученик је наоружан упао у просторије свемогућих, тражио да разговара са неким од руководилаца, а мангупи из председништва послали доктора Небојшу, као да човеку није мало муке која га је натерала на тај очајнички чин?!
Можда је кукавник пре тога свратио и до ДС-а, није нарочито далеко, где су га дотукли визијом будућности Србије кад се врате на власт, па је бежећи од Пајтића, Ђиласа и Мићуна завршио у СНС-у, ко зна, тек драма је почела тек када је министар унутрашњих послова стао пред наоружаног невољника…
Драма за тог невољника, дабоме, јер према речима др Стефановића: човек је предао оружје чим се он појавио!
Па, ко не би предао пред таквим ауторитетом?!
Разоружава шармом, харизмом и што је најважније – знањем!
Могу да замислим тог несрећника: недеља, сабајле, очекујеш да у најбољем случају на преговоре дође неки апсолвент, или тек дипломирани, а оно доктор наука, па још министар, па још Небојша!
Е, сад би душмани рекли да се човек заценио од смеха видевши ко долази на разговор, што је искоришћено да га разоружају, или да је Стефановић др Небојша потегао неке тезе из доктората, што је начисто збунило овог невољника, али не, човек је једноставно устукнуо пред величином и ауторитетом!
Поразговарао је, онако људски, с њим. Објаснио му ситуацију у држави, намере, идеје, циљеве, пројекције и таман кад је почео да му елаборира о реформи МУП-а и Космајцу човек је пукао, бацио пиштољ и поставио ултиматум: „Људи, ил’ ме приводите, или нека доктор ућути“, што је резултирало поменутим епилогом: несрећник је одведен у „Лазу“.
И, може ли после свега ико добронамеран да постави питање стручности министра полиције и његових квалификација, односно, посумња у научни рад, који је, ево, одбранио и пред најзахтевнијом комисијом: народом?!
Не може, бре! Ево ја не дам да се каже или напише реч против доктора Небојше!
Не дам трунка прашине и сумње да падне на тог Стивена Сигала напредњачке мисли и дела (зна се ко је Чак Норис у странци)!
Нећу, бре, више да чујем ове блејаче из опозиционог табора, нарочито из Крунске где више ни Александра Јерков не зна је л’ пошла, ил’ дошла, како паметују на рачун министра за пендрек и Вучићев ехо!
За вашег вакта јесте онај несрећник ушао с бомбом у Председништво, али се Тадић мајао по шталама и смарао крупну стоку „селфијима“, а и да је био на послу тешко да би стао пред незваног „госта“.
Небојша Стефановић јесте, уливши невољнику наду у живот: ако си ти министар, доктор наука и један од најмоћнијих људи у држави, па онда има наде за све…
И заиста има – име јој је Јагодинка Симоновић, пардон, Стефановић, др Небојша Стефановић.
Categories: Преносимо
Оставите коментар