Руска реч: Историја Георгијевске ленте – симбола Дана победе

lenta-svdjordjaГеоргијевска лента је један од најпрепознатљивијих симбола прославе Дана победе. О овом симболу више погледајте на графикону РИА „Новости“ који је објављен на сајту „Руске речи“ 

Кликните да увећате слику, кад вам се отвори слика кликните на „зум“ да је још увећате

Текст је објављен уз званичну дозволу портала Руска реч. Било које друго коришћење текста без специјалне дозволе Руске речи није дозвољено.

(Руска реч, 9. 5. 2014)

 

Advertisements


Категорије:Преносимо

2 replies

  1. Извештачен је овај приказ историје тог ордена. Шта је било у периоду 1917-1992 г., – до онда када су се постсовјети досетили да “обнове“ тај орден? Ова “Руска реч“ каже да “су орден светог Георгија и Георгијевски крст укинути“ у том периоду … а шта је било са носиоцима тог ордена који су допали шака “црвених“? И они су у највећем броју били “укидани“! Тек током Другог светског рата, совјетски властодршци су се сетили руског патриотизма и киднаповали траку тог ордена за нека своја одликовања… Аутору чланка се омакло да каже нешто о руском официру Сергеју Андољенку, који је “сакупио најпотпунију збирку цртежа и описа ознака руске војске“, али истовремено “заборавља“ да каже: када? Где? Ко је био он? Да му “помогнем“: У избеглиштву – јер у СССР-у то није једноставно постојало – то није могло да се деси. Он (1907-1973) је био син руског официра, али сам је, у ствари, био француски официр, јер је у избеглиштву завршио француску војну академију Сен-Сир, и дослужио до чина француског бригадног генерала (носиоц француске Легије части и Војног крста 1939- 1945). Своја историјска истраживања и дело је обавио ван СССР-а, јер у том времену у СССР-у такав подухват не би баш био повољан по здравље…. Држим у рукама енглески превод његовог дела из 1972 г.: Serge Andolenko: Badges of Imperial Russia, Military, Civil and Religious (Limited First Edition of Five Hundred Copies), Quaker press, Washington, 1972. Руски оригинал: С.Андоленко: Нагрудные знаки русской армии је изашло у Паризу 1966 г. (Издательство Танаис). У тим временима, обичан човек у СССР-у није могао на да сања о нечем таквом, а сада се сви ките том орденском лентом…. Времена се мењају, а људи? Такви – сумњам!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s