Гост емисије „Црква и свијет“ 26. априла 2014. године , коју води на телевизији „Вести-24“ митрополит Волоколамски Иларион, био је поглавар Новонахичеванске епархије Јерменске Апостолске Цркве архиепископ Езрас (Нерсисјан).

Разговор је прилагођен широком телевизијском аудиторијуму, а овдје га доносимо у незнатно скраћеној верзији. Контакти Православне са дохалкидонским црквама били су интензивни на иницијативу Васељенске патријаршије до средине 90-их година када су неуспјешно завршени, уз протесте Светогораца (о чему је својвремено писао часопис Свети Кнез Лазар) и уз неповољан одјек код неких православних теолога (видјети написе Жан Клод Ларшеа у Видослову). Интеркомунија између православних и дохалкидонаца успостављена је само у Сирији, без противљења осталих православних цркава. У међувремену, као и у доба раскола у византијско вријеме, политичке околности не иду на руку богословском дијалогу. Окружени агресивним исламом дохалкидонци се више надају помоћи западних хришћана, него ближих православаца. Руска црква наставила је дијалог са дохалкидонцима, прије свега Јерменима.

Митрополит Иларион: Поздрав, драга браћо и сестре! Христос воскресе! Гледате емисију „Црква и свијет“. Данас говоримо о узајамним односима између Руске Цркве и Јерменске Цркве. Мој гост јесте архијереј Новонахичеванске епархије Јерменске Апостолске Цркве архиепископ Езрас (Нерсисјан), рођени брат Католикоса свих Јермена Гарегина II. Христос воскресе!

Архиепископ Езрас: Воистину воскресе! Прије него што претворим своје мисли у ријечи, желим да изразим безграничну благодарност за могућност да општим с Вама, и разговорамо о историји међусобних односа наших једновјерних народа и сестринских Цркава. Као што знате, Јерменска Црква јесте једна од најдревнијих Цркава хришћанског света.  301. године, с Божјом помоћу и трудом Светог равноапостолног Григорија Просветитеља, јерменски цар је примио хришћанство и прогласио га државном религијом. Наша Црква назива се Апостолском: још у I веку по Рождеству Христовом у Јерменију су дошла два апостола –Тадеј и Вартоломеј, – који су проповједали у нашој земљи спаситељну Ријеч Господњу и постали утемељивачи наше свете Цркве. На путу свог многовјековног, 1700-годишњег битија Јерменска Црква неодустајно се придржавала таквих хришћанских и општечовечанских вриједности, као што су мир међу људима, међу народима, међу државама, као и трпељивост у одношењу према другима. Она и данас иде тим путем.

Митрополит Иларион: Владико, замолићу Вас да одговорите на нека питања, која често постављају наши гледаоци. На примјер: зашто Јерменску Цркву називају Григоријанском? Мислим, да се она назива тако по имену Светог Григорија Просветитеља, који је проповједао у почетку IV века и благодарећи коме је крштена Јерменија. Хришћанство је била државна религија Јерменије још 301. године, дакле 12 година прије Миланског едикта равноапостолног императора Константина. Григорије Просветитељ поштује се као свет и у Православној Цркви. И то, као и много друго, нас обједињује.

Архиепископ Езрас: Ви сте апсолутно у праву, владико. Интересовао сам се за питање откуда долази назив „Григоријанска Црква“, када је њено официјално име – „Јерменска Апостолска Православна Црква“. Историја јерменског народа била је сложена. 1828. године Источна Јерменија присајединила се Русији, што је, природно, помогло јерменском народу и Цркви да се у том делу државе препороди. А западни део Јерменије остао је под влашћу Турске. 1836. године, када је руска држава утврдила положај Јерменске Цркве, у њега је био укључен назив „Јермено-Григоријанска Црква“. До 1836. године такав назив никада није употребљаван. Ми њега никада не користимо.

Митрополит Иларион: Ове године имали смо заједнички датум празновања Пасхе (Васкрса), што не бива увијек. То је повезано с тим што ми празнујемо Васкрс по јулијанском календару, а ви, као и католици – по григоријанском. Но овде ријеч „григоријански“ има потпуно други смисао, зато што указује на римског папу Григорија XIII, који је у Западној Цркви увео нови календар. Хтио бих да прозвучи јерменски језик. На јерменском Пасха звучи као „Сурб Затик“.

Архиепископ Езрас: Потпуно тачно.

Митрополит Иларион: Чуо сам да то проистиче од ријечи „азат“, што означава „слободу“.

Архиепископ Езрас: Потпуно тачно. Хоћу да приметим, да Јерменска Црква живи по два календара: по новому стилу и по старом. Тако се наш Јерусалимски Патријархат руководи јулијанским календарем. Али Првопрестолни свети Ечмиадзин живи по григоријанском календару, чији назив, какао сте већ рекли, није повезан с именом Григорија Просветитеља. Пошто Васкрс представља покретни празник, често се  празновање по григоријанском календару поклапа с празновањем по календару јулијанском. Тако се десило и ове године, када смо сви једног дана , 20. априла, празновали Воскресеније Христово. Но и у годинама у којима се наше пасхалије не поклапају, то стање ниуколико не смета да заједно хвалимо Васкрслог Бога и молимо Његову милост и благодат за све наше вјерујуће. Као последица многих историјских узрока данас ми немамо могућност причешћивања из једне Чаше, но то никако не омета да осјећамо духовну блискост, духовно јединство, у којем живе наши народи, наше земље. То представља велики Божји дар нашим народима.

Митрополит Иларион: Хтио бих да појасним гледаоцима, да наше Цркве немају евхаристијско општење од V века, то јест то представља једну веома-веома давну историју. То је повезано с Халкидонским Сабором, који ми поштујемо као IV Васељенски Сабор и који Јерменска Црква није признала. И не само Јерменска. Постоји још неколико цркава, које припадају породици древноисточних, или оријенталних, или, како их некада називамо дохалкидонских цркви, које признају само три прва Васељенска сабора и не признају каснија четири. Хтио бих веома кратко да појасним нашим гледаоцима суштину наших богословских размимоилажења. Ми говоримо да су у Исусу Христу двије природе — божаствена и људска, да је Христос једносуштан нама по човејштву, то јест Он је такав човјек, као ми, и Он је једносуштан Оцу по Божанству. Ви говорите да је у Исусу Христу једна природа. Но то није једна божанствена природа или једна људска природа, како често погријешно мисле наши вјерници, већ једна Богочовјечанска природа, односно једна природа, која се састоји из двије — божанске и човјечанске.

Архиепископ Езрас: Апсолутно тачно. Управо тако поима јединство Оваплоћене Ријечи у Исусу Христу наша Црква, сљедујући учење Светога Кирила Александријског. Ако би Јерменска Црква била монофизитска, она не би предала анатеми само Несторија, већ је то учинила и са оснивачем монофизитства Евтихијем.

Митрополит Иларион: Поменули сте људе о којима наши гледаоци, могуће је, нијесу чули. Свети Кирил Александријски живио је у V вијеку. Он је био главно дјелајуће лице на III Васељенском Сабору. А поменути од Вас јеретици — Евтихије и Несторије — представљали су двије противничке крајности. Евтихије је говорио да је у Исусу Христу човјечанска природа била потпуно испуњена божанственом, и Он није био потпуни човјек. И ми, и ви осуђујемо то као јерес монофизитства. Но када термин „монофизити“ примјењују према Јерменској Цркви – или према Етиопској или Коптској, – то је неправилно, зато што у вашим Црквама нико не сумња у то да је Христос био пуновриједан Бог и пуновриједан човјек. Несторије је упадао у другу крајност. Он је говорио као да је у Исусу Христу било два субјекта – Бог Логос и човјек Исус. И Бог Ријеч се уселио у човјека као у дом. И ми, и ви оповргавамо ово као јерес, зато што ми говоримо како је Бог Логос и Исус Христос – једно исто лице.

Архиепископ Езрас: Ми признајемо: једна воља, једно лице, једно Божанство у Исусу Христу.

Митрополит Иларион: Ви говорите – једна воља. Ми говоримо – двије воље. Говоримо – воља божанска и воља човјечанска, но одмах додајемо да то нијесу двије супротстављене воље, не двије воље које су у конфликту, јер се свагда у Христу Његова људска воља налазила у пуној хармонији и пуној сагласности с вољом божанственом.

Архиепископ Езрас: Јерменска Црква није монофизитска. Јерменска Црква јесте Апостолска и Православна Црква. Нажалост, многи вјерујући, не знајући учење Православне Цркве и Јерменске Цркве, обраћају пажњу на спољашње форме и говоре: ви се неправилно крстите – слијева надесно, а ми сдесна налијево. Крсно знамење – то је најкраћа форма изражавања наше хришћанске вјере, а хришћанска вјера, како је рекао још у V вијеку историк наше Цркве Свети Егише, представља боју коже јерменског народа.

Митрополит Иларион: И управо је хришћанство током вијекова сачувало јерменски народ. Управо за вјеру у Христа страдали су Јермени: у вријеме геноцида, заспочетог 1915. године, погинуло их је више од милион. Уништавали су их, истребљивали, изгонили из своје земље ни за што друго, већ за хришћанску вјеру. Јерменска Црква је за своју вјеру пострадала. Данас немамо евхаристијско општење, немамо јединство Цркве, зато што постоје временом сакупљена разногласја, али ми водимо богословски дијалог. Разматрамо, оно што нас раздјељује. Објашњавамо једни другима наше позиције. А најважније – код нас постоји љубав. Јермени живе у Русији и осјећају се као код куће. Руси живе у Јерменији, и недавно је у Јеревану изграђен храм за руску заједницу. Ми осјећамо себе једновјерним народима, зато што ми вјерујемо у Христа. Та вјера прослављена је подвигом мученика.

Архиепископ Езрас: Молим се за то, да би Господ Бог укрјепио јединство, братство међу нашим народима, међу нашим сестринским Црквама, како би богоугодним дјелима свагда славили нашег Спаситеља.

Посрбио: А. Ж.

Напомена преводиоца: У тексту је поштован код нас присутан облик Јерменија, јерменски, који у нашем контексту нема погрдно значење, али би требало да језикословци, иначе доброхотни према разним новоторијама, у част 100. годишњице геноцида над нама братским народом, уведу исправан облик Арменија, арменски.

Categories: Васељенско стање