Увек сам био збуњен – зашто би требало да идемо у Европу или зашто да идемо у Русију? Украјина је велика земља са одличним ресурсима, како природним, тако и људским, са оригиналном културом, књижевношћу, музиком итд. Можемо имати свој пут. Међутим, део становништва жели у Европу, део – у Русију… 

Али у чему је разлика, само у начину како изгубити слободу?

Украјина има лош географски положај. Иако ово звучи понижавајуће, Украјина је постала заптивка између Запада и Русије.

Бивша влада била најгора од када је Украјина постала независна, јер је била криминална, бандитска, злочиначка. И ја разумем народни отпор властима. Отпор је био потребан да би се лакше дисало, чак и да није било тако страшно.

Међутим, жеља за Европом, рекао бих, то је борба за комфор (fight the conveniences). Вероватно, и нечија жеља за Русијом такође је жеља за комфором. Али, зашто не можемо бити сами (и имати добре односе са суседима)? Испоставило се да је то, нажалост, немогуће.

Што се данашње власти тиче, чини ми се да је беспомоћна. Па, шта може да уради? Део територије окупиран је без испаљеног метка, незаконит референдум, избеглице, крв, страх, киднаповања, пребијања, тортуре.

Проценат украјинске популације којој је руски језик матерњи (плаво, 2001)

И лажи руских медија.

И испирање мозга.

Такође и масовна хистерија, али људи заборављају да „сваки човек умире сам“ (on mourra seul, Паскал), и „брину се и труде за много, а само је једно потребно“ (Лк. 10: 41-42), без обзира како ко разуме ову истину.

Шта ће бити даље – не знам . Будућност је тајна. Видећемо.

Аутор је рускојезични Украјинац

Categories: Разномислије