Писмо „Фајненшел тајмсу“ поводом уводника „Србија заслужује свој европски сан“
(Фајненшел тајмс, Лондон, 12. 3. 2014)
Господине,
Ваш цењени уводник „Србија заслужује свој европски сан“ (10. март), о стању српског приступања ЕУ, не спомиње политизацију приликом спровођења закона. Стотине српских мушкараца и жена (можда их има чак и 3 хиљаде) оптужени су на основу злогласног члана 234 (Article 234) Кривичног законика Србије[1] да си прибављали корист са позиција службеног лица. Стари закон имао је смисла у Титово време: ако је директор државне фарме продао јабуке и украо новац, дело „злоупотреба службеног положаја“ било је легитимно и разумљиво. Али, нема смисла дефинисати злоупотребу службеног положаја кад руководилац предузећа оствари профит законитим трансакцијама.
Знам за велики број легално послујућих људи и жена који су били ухапшени и притворени месецима са својом децом или запосленима, наводно због истраге а вероватније због застрашивања. У неким случајевима, жртве су биле криве ни за шта друго осим можда због приговора за лоше управљање (жалбе да су [неки] преварени у приватизацији, на пример), за узимање кредита или друга непостојећа кривична дела. Оптужнице могу остати без пресуде годинама.
Тамо где је тужилаштво злоупотребљено да нашкоди непријатељима или награди пријатеље, судство постаје пресудно. Али министри критикују судије, чак и Уставни суд, уколико донесу нежељене пресуде. Судије ризикују деградацију или назадовање у каријери, тако да је храбар онај судија који суди по закону.
Последица многобројних кривичних процеса јесте да је пословање у Србији узнемиравајуће неизвесно, не због корупције (која је могућа) већ због тога што држава присиљава судове да као злоупотребе службеног положаја третирају нормалне пословне операције селективно изабраних мета. Инвестиције ће бујати само тамо где је владавина права извесна. То је разлог зашто је Европска комисија мудро изабрала да преговоре [са Србијом] отвори поглављима које се односе на владавину права.
Србија има богате ресурсе, Београд је диван град који је природна регионална престоница. Пробој [у преговорима] са Косовом је огроман. Постоји доста разлога за оптимизам око приступања Србије [ЕУ]. Али, у демократији, влада мора да прихвати да не може увек да побеђује [у споровима] на својим судовима.
Ian S. Forrester је партнер у адвокатској фирми White & Case и професор европског права на Универзитету у Глазгову. Специјалиста је за европско законодавство везано за људска права, водио је многе случајеве пред Европским судом за људска права.
Са енглског посрбило: Стање ствари
[1] Злоупотреба положаја одговорног лица
Члан 234
(1) Одговорно лице које искоришћавањем свог положаја или овлашћења, прекорачењем граница свог овлашћења или невршењем своје дужности прибави себи или другом физичком или правном лицу противправну имовинску корист или другом нанесе имовинску штету, казниће се затвором од три месеца до три године.
(2) Ако је извршењем дела из става 1. овог члана прибављена имовинска корист у износу преко четиристо педесет хиљада динара,
учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
(3) Ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.
Categories: Посрбљено
Да је пословна клима у Србији добра – није, штавише катастрофална је. Свако ко чита овај коментар, боље од мене зна у шта се претворила Србија, земља институционалне партијске корупције. Ипак, све ствари које у негативном контексту помињући Србију апострофира господин Форестер, су увезене из истих оних земаља, за чије се новце поменути господин плаши. Чак бих могао да додам, да је пословна клима на Западу још гора него у Србији, једино што је цела ситуација мање ”транспарентна”.