Виши суд у Београду недавно је одбацио захтев за рехабилитацију генерала Милана Недића, председника квислиншке марионетске владе Србије током Другог светског рата, сазнаје „Политика”. Захтев који су поднели Српска либерална странка, то јест њен правни наследник Српски либерални савет, затим Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, и Александар Недић, праунук Милана Недића, решењем Вишег суда одбачен је – као неуредан. Против овог решења дозвољена је жалба пред Апелационим судом.
Наводи се да предлагачи нису доставили доказ из кога „произлази да су наведени предлагачи заинтересована правна лица за подношење захтева за рехабилитацију”, а да правни заступник Удружења политичких затвореника и жртава комунистичког режима Војислав Кромпић није приступио рочишту 27. септембра прошле године. Кромпић је иначе раније прошле године преминуо, док је Слободан Мавреновић, некадашњи правни заступник СЛС-а, напустио адвокатску делатност, да би га званично наследио београдски адвокат Зоран Живановић.
Александар Недић, праунук Милана Недића и генерални секретар Српског либералног савета, објашњава да су, као подносиоци захтева за рехабилитацију, веома непријатно изненађени одлуком Вишег суда у Београду.
– Веома нас је изненадило што је одбијен наш захтев за рехабилитацију генерала Милана Недића, под образложењем да је правно неуредан. Подсећам да је захтев писао искусни правник, адвокат Зоран Живановић, који је између осталог правни заступник у Хагу, а у Србији ради на рехабилитацији генерала Драже Михаиловића. Чуди нас, такође, што је надлежни суд тек сада увидео да је захтев правно неуредан, иако је он поднет још 2007. У јануару 2009, суд нам је наложио да му прибавимо попис списа материјала Милана Недића. То су документи, наслови књига, новински чланци, које је требало приложити суду ради рехабилитације. Суд је највећи део тога одавно од нас добио, али упркос томе процес практично није ни започео – каже Недић.
Део траженог материјала односио се на досије Милана Недића, који је преузет од Безбедносно-информативне агенције (БИА), а сада се налази у Архиву Србије и има 1.645 страна, додаје генералов праунук. Ова обимна документација неопходна је у процесу рехабилитације, али још у мају 2009, Архив Србије је саопштио да због великих трошкова није у стању да достави суду фотокопију овог досијеа, наводи Недић.
– Лично сам уверен да одуговлачење није правне природе, већ да иза свега стоји нешто друго. Ми ћемо уложити жалбу, а наш правни заступник ју је већ припремио и очекујемо да ће суд коначно да приступи рехабилитацији. Лично не могу ни да помислим да је правно могуће одбити рехабилитацију мог прадеде, пре свега имајући у виду да он никада није осуђен, нити је против њега подигнута било каква оптужница – поручује Александар Недић.
Подсетимо, Милан Недић био је одликовани официр српске војске у балканским ратовима, а као пуковник у Првом светском рату командовао је бригадом у пробоју Солунског фронта. Између два рата био је начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Југославије, а од 1939. и министар војске и морнарице. Због залагања за сврставање уз Адолфа Хитлера, услед неспремности Југославије за рат, смењен је 1940, а реактивиран годину дана касније, уочи Априлског рата.
Прихватио је место председника квислиншке владе 29. августа 1941, спроводећи немачку политику и идеологију. Приписују му се заслуге за спасавање стотина хиљада српских и других избеглица из НДХ. У октобру 1944. бежи у Аустрију, да би га британске снаге испоручиле Београду у јануару 1946. године. Београдске новине објавиле су 5. фебруара 1946. да је Недић извршио самоубиство у затвору, скочивши кроз прозор. Место где је сахрањен званично никада није саопштено.
—————————————————————————————
Досије у архивској грађи БИА
Марија Ненадић, овлашћено лице за архивску грађу БИА у Архиву Србије, потврђује за наш лист да је захтев за прибављање доказа у вези са поступком за рехабилитацију Милана Недића примљен од Окружног суда у Београду 30. марта 2009. године. „Одговорили смо 4. маја и обавестили суд да се у Архиву Србије налази досије за покојног Милана Недића и да се састоји од 1.645 страна. Међутим, управо у том периоду Архив није имао материјалних могућности за копирање тако обимних досијеа, што је потрајало неколико месеци. Због тога смо доставили такозвани попис списа материјала, односно садржај Недићевог досијеа на 14 страна. Замолили смо суд да нас обавести која документа из наведеног досијеа су им потребна, како бисмо им те материјале доставили и напоменули да је неопходно да Окружни суд сноси трошкове копирања. Од Окружног суда никада нисмо добили одговор, нити нови захтев. Ми смо, наравно, увек отворени за сарадњу са свим државним органима”, објашњава Марија Ненадић.
Бојан Билбија
Рехабилитован академик Радослав М. Грујић
Судски је рехабилитован академик и професор Теолошког факултета у Београду Радослав М. Грујић, који је 1945. године удаљен са Универзитета у Београду, лишен српске националне части и стављен на листу ратних злочинаца
Виши суд у Београду усвојио је захтев за рехабилитацију академика и професора Теолошког факултета Радослава М. Грујића.
Суд је одредио да су ништаве одлуке суда Београдског универзитета од 3. априла 1945. године када је одлучено да се доктор Радослав М. Грујић, професор Теолошког факултета, казни удаљавањем са факултета, као и Одбора IV насеља Народноослободилачког рејона од 1. септембра 1945. године, којом је лишен српске националне части и стављен на листу ратних злочинаца.
Ништава је и одлука Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача на основу којих је Грујић квалификован као злочинац који је радио на фашизирању српског народа, a Виши суд одлучио да се Радослав М. Грујић сматра неосуђиваним.
Суд је утврдио да је академик био жртва из политичких, верских, националних и идеолошких разлога, наводи се у саопштењу.
Суд је такође утврдио и да је чињеница да је овим одлукама претходио поступак, али да у њему није примењено начело контрадикторности и непосредности, да нису поштована сва грађанска права, права на одбрану, право на коришћење правног лека, а што јe све учињено из идеолошких и политичких разлога.
Радослав М. Грујић био је редован професор на Катедри за историју Српске православне цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду и управник Музеја Српске православне цркве, као и члан Српске академије наука и уметности, редован члан Матице српске, хрватске и словеначке и почасни члан Студентског историјског друштва у Београду.
Током Другог светског рата био је истакнути активиста у збрињавању српских избеглица из ратних подручја, а његова најзначајнија историјска заслуга је спасавање моштију кнеза Лазара, цара Душана и деспота Стевана Штиљановића, којима је претила опасност уништења приликом скрнављења манастира Раванице, Јаска и Шишатовца 1943. године.
Categories: Вести над вестима
Оставите коментар