(Регнум.ру, 26. 2. 2014)

И, ето – као резултат преврата, у Украјини је на власт дошла коалиција чији се политички спектар креће од баналних националиста до неприкривених нациста. По речима лидера Партије региона, упућеним шефу ЕУ дипломатије Кетрин Ештон, политички противници те коалиције раде „под цевима аутомата“. Претходне ноћи је запоседнута и спаљена кућа лидера комунистичке партије, Петра Симоњенка. Већина региона, укључујући и Југо-Исток је прешла на страну „народа“. Ефикасан отпор мајданским борцима је пружен једино у Луганској, Доњецкој, Одеској и Харковској области – и, наравно, на Криму. 

Уз све то, скоро свуда су, изјавивши лојалност Кијеву, капитулирали локални гаулајтери. Де-факто непокорни региони се одржавају једино захваљујући стихијном протесту – уз то, „законите“ власти те протесте вредно гасе, и то раде како локалне, тако и централне, и покрећу процедуре криминалне одговорности за оне који им се противе. То важи и за регионалне политичаре и крупни бизнис – такозвани „уважења достојни људи Доњецка“, који су били ослонац регионалцима – практично су положили заклетву верности „јединственој и недељивој Украјини“. На исти начин, и милијардер Коломојскиј је против „сепаратизма“ директно „упозорио“ градоначелника Харкова и губернатора Харковске области.

Уз то, јасно се види да су баш и Коломојскиј и Порошенко највише профитирали том „револуцијом“, док Ахметов практично није претрпео штету и сада се држи благонаклоне неутралности[1].

Органи реда су у знатној мери паралисани. У суштини, једина реална снага која регионе приморава на покорност остају „Десни сектор“ и формације нацистичке „Свободе“, који су сада прешли са бејзбол палица на калашњикове (АКМ) и специјалне пушке.

Стање економије је овакво: У државној благајни у ствари нема пара. Златна резерва Националне банке украјине (НБУ) износи $16 милијарди, док је за то норма ММФ-а $40 милијарди. Обим тзв. „живог новца“ је мањи од 1 милијарде.

Уз то, Украјина само у 2014. мора исплатити [даље све у америчким доларима] ММФ-у 3,7 милијарди, по државним облигацијама 0,79 милијарди, по еврооблигацијама 1,35 милијарди. Дуг Украјине за гас је 2,62 милијарди. Комунална енергетска предузећа су практично обуставила плаћања, а следеће године ће – чак и узимајући у обзир снижену цену за гас – Украјини бити потребно 9,4 милијарди за исплату испорука гаса. Њихова фирма „Нафтогаз“ сада црпи гас из резервоара, али та резерва ће до маја бити потрошена. Другим речима – без масивног спољног дотока новца, Украјину од банкрота деле само неколико недеља.

Последица тога је да НБУ нема средстава за подршку прихватљивог курса гривне, па је курс достигао већ до 9,4 гривне за долар, мада НБУ одржава административна ограничења за куповину девиза. Међутим, ни те мере се не могу дуго задржавати. По речима председника велике фирме “Украгрохимхолдинга” Сергеја Лисковског: „Све те мере су нам паралисале рад. Исплате трају по 3-5 дана. Под таквим условима чак и извршавање малог уговора постаје проблематично.“ Другим речима – избегавајући директну девалвацију, НБУ ствара економији проблеме за средњорочни период. Допунски негативни фактор за финансијску стабилност ће без сумње представљати и изборни трошкови (2 милијарде гривни).

По конзервативним прогнозама, украјинску валуту до краја године чека још додатна девалвација од 11%, али реалност ће вероватно превазићи прогнозе. Другим речима, курс је већ дошао до критичне црте за украјински банкарски сектор од 9,5 гривни за долар.

У суштини, проблеми су већ започели. Редови пред банкоматима су порасли још 20. фебруара. Онда су штедише направиле паузу, али нешто касније је започела нова навала. Банке су поново почеле да заводе нова ограничавања за скидање новца са рачуна. НБУ је 24. фебруара снизила обавезну норму резерве за банке са 40% на 20%. Допунске проблеме банкама чине особености украјинског политичког живота. Представник једне велике банке каже: „Цене за услуге обезбеђења рада и инкасације су нагло порасле – фирме за обезбеђења се плаше за животе својих радника. Већ је било случајева да су кола са новцем заустављале групе наоружане бејзбол палицама, уз тврдње да извозимо Јануковичево благо. Наш радник је успео да убеди `активисте` да се једноставно ради о готовини која се превози за банкомате. Други пут, ауто са новцем је налетео на гвоздене шипке које су на пут поставили они из `самоодбране`. Пошто новац за пуњење банкомата развозимо раним јутром, када је још мрак, шофер није приметио ту препреку. Са пробијеним гумама, успео је да се довуче до трговинског центра у који је био кренуо, и радио везом је позвао помоћ. Али – недостајало је само мало, и ауто натоварен готовином би се био заглавио на сред пута. Замислите само, какво искушење грађанима и какав ризик по људе чији задатак је да штите терет, било присуство тог терета са готовином“. Дезорганизација финансијског промета се овим примером јасно види.

Ни стање у привреди није много боље. Темпо опадања производње је у јануару био 5%, а ефекат добре жетве која је украјинској економији омогућила да изађе на „нулу“ у 2013. години се исцрпљује. Унутрашња потражња се смањује – за одећу и обућу је опала за 7-10%, а у целини за 15-20%. Међутим, трговина је, уз пољопривреду, била та која је украјинску привреду прошле године одржавала на површини. Даље перспективе не дају повода оптимизму. Инвестиције које су планиране за прво полугодиште су одложене, и то за дуг период. Спољна потражња остаје неповољна. Аналитичар фирме ИК Eavex Capital, Иван Дзвинка, каже: „Криза није имала директног утицаја на металургију, њено опадање у јануару је изазвано другим разлозима. Али, ако се смер развоја скрене према ЕУ, треба очекивати допунске проблеме у извозу у Руску Федерацију због [промена у том случају њихових] прописа за увоз, док се код закључивања споразума о асоцијацији са ЕУ не може очекивати укидање тамошњих антидампинг царина.“

А – могућа је и стрмоглава девалвација гривне и банковна криза, што све повлачи и нагло смањивање унутрашње потражње.

Другим речима, стање се свакодневно погоршава, а то чини да су у најкраћем времену огромни [страни] зајмови критички неопходни.

Још пре ове акутне кризе, претходна влада Николаја Азарова је сматрала да је током ове године неопходно узети зајмове од $19 милијарди – од тога 32% на спољним тржиштима. Од тада су потребе Кијева, очигледно, нарасле – а могућности добијања зајмова на отвореном тржишту су се смањиле. Кредитни рејтинг државе је поново опао. Сада Јацењукова влада рачуна на то да од САД и ЕУ добије $35 милијарди. Међутим, та цифра је на првом месту резултат неспоразума – у Кијеву су, једноставно, просто сабрали разна обећања која су се, с паузама, чула из Брисела и Вашингтона (у ствари ту се радило само о једном истом кредиту од ММФ-а). Уз то, у оба случаја су та обећања била веома магловита. Тако је јуче амерички званичник изјавио да „није спреман да говори о конкретном износу у доларима“.

Другим речима, онај ранији сценарио из 2008. године изгледа као најоптимистичкији за Украјину[2]. Као резултат тога, можда ћемо видети и експлозију насиља, чије ће основна жртва бити демилитаризован и незаштићен Југо-Исток [Украјине].

Треба на првом месту узети у обзир да све дипломатске врдаламе група у стилу „Десног сектора“ нису ништа друго него блеф, потребан да би се добило на времену. То су без даљњег нацисти, чија је идеологија изграђена на екстремној русофобији. Уз то, њихов стандардни борац се одавно претворио у живинче које вришти против „кацапа“[3]. Поред тога, нове власти већ предузимају напоре за стварање специјалних полицијских јединица које су лојалне новом режиму, и – потпуно у складу са преткризним плановима Јануковичеве владе, са вишекратно повећаним бројем људства. На крају, украјинска војска се, ево већ десету годину, оштри нарочито ради гушења могућих немира на Југо-Истоку; тако су најснажније по свом саставу украјинске војске западне јединице и команде, које су комплетиране превасходно људима пореклом из Западне Украјине. Насупрот томе, источне су – споредне.

Гледано у целини, Руска Федерација треба да буде спремна за директно мешање. [Сада] изабрана политика индиферентности може довести до изузетно тешких последица. Уз то – на првом месту, војска Украјине не представља озбиљну силу – ниво њеног финансирања, рачунајући по човеку, сада се практично не разликује од оног војске Грузије пред петодневни рат. Број њених сувоземних снага је 57.000 (У Грузији, 2008. био је 28.000). На другом месту, ефикасно спољно мешање је искључено, без обзира на претње из Беле куће – САД једноставно немају довољан број војника у Европи.

Балканизација и молдавизација Украјине непрекидно тече („Украјина је Европа!“), и највероватније да ће заћи много даље него што се то сада чини могућим.

Јевгениј Пожидајев (Евгений Пожидаев) је међународни аналитичар РЕГНУМ-а

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

Categories: Посрбљено