Небојша Малић: „Српско“ ћутање о Степинцу

nebojsa-malicУ јучерашњој Политици се појавио текст новинара Александра Апостоловског о реакцијама на гласине о проглашењу усташког викара Алојзија Степинца за свеца римокатоличке цркве. Парафразирана је реакција Ефраима Зурофа, директора Центра Симон Визентал, да се нада како ће папа Франсиско ипак учинити праву ствар. Ален Будај, сарадник „Визентала“ у Загребу, био је кудикамо огорченији. Од званичног Београда и СПЦ – громогласна тишина. 

До које мере је званична српска јавност избезумљена и истерана из сопствене коже вишегодишњом (или вишедеценијском) сатанизацијом и лажима, види се не само из недостатка званичног одговора, већ и у тексту самог Апостоловског. Наиме, после разговора са историчаром др Мишином, који наводи документоване чињенице, он – можда зарад „равнотеже“ – цитира и др Радић, која наводи само општа места која морално изједначавају чињенице српских историчара са измишљотинама апологета НДХ. Да ли то др Радић ради у Институту за новију историју Србије, или пак Institutu za novu hrvatsku povijest? Из текста би се рекло ово друго.

zurof-pol

Апостоловски у закључку прибегава спекулацији да званични Београд можда ћути јер Ватикан није признао „Косово и Метохију“. Ватикан заиста не признаје Косово и Метохију – као покрајину у саставу Србије. Иако формално није признао „неовисну републику Косову“,  не чини апсолутно ништа да спречи своје свештенике, па чак и бискупе, да је подржавају, а српске светиње које су некако преживеле разарање под „миротворцима“ НАТО и „демократском“ УЧК прогласе за – католичке!

Притом су и врх СПЦ и власт у Београду имплицитно признали „неовисност“ окупиране српске покрајине, што тзв. Бриселским споразумом што отвореном подршком свештенства у нпр. Дечанима „властима Косова“ и НАТО. Тако да Косово нипошто не може да буде разлог што не желе да се замере Ватикану. А нигде у тексту се не спомиње да су премијер Дачић и патријарх Иринеј „Дан државности“ Србије – успомену на устанак у Орашју и први српски Устав – провели на католичкој миси, коју је служио надбискуп Хочевар.

misa-pat-dacic-ss

Није довољно што су стотине хиљада Срба, зверски уморених само зато што су били Срби, наново убијени затирањем успомене на њихово страдање.током владавине Јосипа Броза. Принесени су као жртва на олтар велике лажи „братства и јединства“ – лажи која је разобличена 1991-95, када су потомци Павелићевих бојовника покушали да понове злочин својих очева, и у томе делимично успели захваљујући (опет) иностраним спонзорима. Као и онда квислиншки режим Милана Недића, садашња власт у Београду окреће главу од српских мученика како би се приклонила „европској породици народа“ а Србима „променила свест“ да би их „ослободила терета прошлости“.

Хоће ли следећи захтев на „еуропском путу“ бити да СПЦ прогласи Степинца за свеца, а избрише Јасеновачке мученике, све у име „толеранције“ и људских права? Не би чудило. Јер је некима на овом свету свака Србија превелика, а једини добар Србин – бивши Србин.

(Рајсов институт за српске студије, 21. 2. 2014)



Categories: Сиви соко

7 replies

  1. „…Као и онда квислиншки режим Милана Недића, садашња власт у Београду окреће главу од српских мученика …“. Само мало загреби кожу савремених српских патриота млађих од 70-так година – мада ни они мало старији нису сасвим имуни (било да су у земљи, или у иностранству), кад оно: искаче Титов полетарац, или пионир, па и омладинац! КВИСЛИНШКИ РЕЖИМ Милана Недића??? Нико ко зна тачно значење речи “квислинг“ не сме то казати за Недића – осим из зле намере. Може се казати да је то била колаборантска влада – и ништа више! Уосталом – шта је, по г. Малићу, под немачком окупацијом и претњама даљег цепања оног што је остајало од Србије могао да уради генерал Недић? Да ли је у Србији после почетка комунистичке окупације крајем 1944г., (у којој је скоро цео српски народ постао колаборант нових окупатора) икада објављено шта су све по међународним законима из периода пре Другог светског рата биле обавезе локалних власти земље која је пала под страну окупацију (наравно – и обавезе окупаторске силе) – а све то ради колико-толике заштите цивилног становништва? Никада нису. Генерал Недић је свесно на себе натоварио крст колаборације башђ у том циљу, и уместо да га се бар остави да почива у миру, несвесни српски патриоти га и даље каљају блатом квислинштва! Докле?

  2. Уместо одговора на исхитрене закључке и летеће претпоставке, навео бих текст који објашњава мој однос према Милану Недићу: Страх животу каља образ често .

  3. @ Небојша Малић: Кажете: „Уместо одговора на исхитрене закључке и летеће претпоставке, навео бих текст који објашњава мој однос према Милану Недићу: Страх животу каља образ често “. Мени и даље смета Ваша оцена у овом садашњем тексту да је генерал Недић био “КВИСЛИНГ“. Прочитао сам сада Ваш ранији текст “Страх животу каља образ често“, и нигде у њему нисам нашао да сте за Недића употребили ту реч. Исправно сте га тада окарактерисали као колаборанта. Ја на то додајем “колаборанта из невоље, под уценом, под принудом“. У томе се не морамо слагати. Али – оно што сам Вам замерио, није био мој исхитрни закључак, ни претпоставка – а Ваше навођење Вашег претходног текста то само потврђује, јер – ако сте желели да ме тиме убедите да је Недић био квислинг (што у том тексту нигде ни сами не тврдите), онда сте у томе учинили заиста исхитрену претпоставку да ће Вам то поћи за руком. Зашто једноставно не признате да сте у овом садашњем тексту (о Степинцу), услед лапсуса назвали Недића квислингом уместо колаборантом – па мирна Бачка!

  4. Г. Јовановићу, одакле вам идеја да је Недић служио Немцима под принудом? Из цитираног реферата јасно је као дан да је Недић веровао у Немачку победу и власт (по праву јачег). Служио је не зато што је морао, већ зато што је хтео.

    Ако ћемо да цепидлачимо, па да кажемо да је „квислинг“ само онај ко – попут Видкуна – страствено верује у нацизам па зато служи Немцима, онда нам је потребан бољи термин од „колаборант“ да опишемо Недића. Можда „вучић“?

  5. Господине Малићу, пре доношења дефинитвиног суда о ђенералу Недићу (није ми ни род, ни помоз` Бог), требало би да сте прочитали и његову биографију коју је написао (исто тако – по Вама, ако сте икада за њега чули, један“квислинг“ Станислав Краков, књижевник, новинар, кога су комунисти, који су вас и Ваше покољење индоктринирали, потпуно избрисали из српске меморије). Тада би Вам, можда – мада сумњам, постало мало јасније кроз какав је пакао Недић прошао и шта је све жртвовао за Србе и Србију. Мада, ја мислим да је грешио – такве жртве ни овакви садашњи Срби, ни оваква садашња Србија нису достојни. Није требало ни морао да прихвати ту чашу жучи коју је са болом у души прихватио. Могао је да остави Србију да је под немачком окупацијом раздеру Хрвати, Мађари и Бугари и мирно оде у заробљеништво у Немачку, остане на Западу после рата, мирно живи и умре, и буде сахрањен поред последњих Срба који су достојни да носе то име – у Оснабрику (ако нисте чули шта је то – распитатјте се). Таквих више нема и више се неће рађати. Сва ваша кукњава и протести око овога што вам се сада догађа у земљи је сада бесмислена. Сва та поколења која су нешто вредела, збрисана су у Великом рату, њихови остаци у Другом светском рату (сигурно не на страни оног “НОБ“-а, него против њега) и непосредно после њега, углавном нису оставили потомство ни традицију. Играјте сви ви сада само козарачко коло – и ни брига да вас није!

  6. Господине Јовановићу, ја бих вама препоручио да мало прочитате шта сам ја писао и о комунистима, и о Брозу, и о Љотићу (на Кракова се нисам освртао, мада ми је позната његова несрећна судбина).

    За Србе – намерно не кажем „Србију“, јер оно што су Недићу на управљање дали Немци, а после рата комунисти претворили у УжаС, није никаква Србија него бедни патрљак – би било боље да је Недић поделио страдање својих колега (међу којима је био и мој деда) у неком логору, него да их је „чувао и бранио“ признавањем НДХ и испоруком талаца на стрељање Немцима. Не би онда могли бедни дефетисти да кукају како је „све давно пропало“ и да не вреди да се боримо ни за какву за будућност, већ – попут Недића и Љотића – само за мрвице са стола освајача.

    Ајде што паушално вређате мене, из незнања и лењости. На то нисам осетљив. Али одакле вам образ да пљујете честити народ Козаре, који су побили Немци само зато што су били Срби? Или то у праве Србе рачунате само салонски кружок госпође Влајковић цирка 1934?

  7. Један сам од ретких читалаца који не воли да коментарише ни текст, а посебно не и коментаре.Што се тиче вашег мишљења о појединим историјским дешавањима немам посебних примедби, јер свако има право да их разуме како жели или како може. Оно што ми се не свиђа у вашем коментару је неукус наметања свога мишљења читаоцима овога сајта.`Бедни дефетисти` по мом личном мишљењу не сматрају да је давно све пропало, већ сазнање о нестанку народа коме изгледа и ви и ја припадамо. Да се боримо за неку бољу будућност је неопходно, али никако на начин који су нам историјски тренуци и страни чиниоци наметали. Недић и Љотић нису убијали сто или педесет Срба за једног погинулог или рањеног Немца! Братоубилачки рат и погром српске младости у том сатирању младости у пуној репродуктивној снази, такође нису изазвали ни Недић, а ни Љотић. Немојте схватити да ово пишем да бих бранио г.дина Јовановића већ да вам као старији и искуснији по годинама барем укажем да уколико у нама још постоји жеља и снага да се боримо, онда тада свакако треба избегавати да историју погрешно тумачимо. У вашем коментару посебно сам изненађен вашом примедбом о `пљувању честитог народа Козаре` који сте упутили г.дину Јовановићу. Чему користити овај масакр од стране `великог немачког народа` са коментаром г.дина Јовановића осим ако нисте `козарачко коло` погрешно протумачили. Бар за овај погром козарачке деце и народа Козаре не можете оптужити Недића. И на крају да вас обавестим да је ово мој последњи коментар када сте ви у питању и посебно наглашавам да нисам имао намеру да вас вређам `из незнања и лености`. И поред мојих година г.ђу Влајковић нисам познавао па о поштованој је ред да ви нешто кажете.

Оставите коментар