Ванредно заседање парламента у Кијеву. Премијер Микола Азаров поднео оставку коју је председник Јанукович прихватио. Парламент укинуо закон против демонстрација који је прошле недеље изазвао талас сукоба између демонстраната и полиције 

Премијер Украјине Микола Азаров поднео је оставку како би се политичка криза у земљи, која траје већ два месеца, лакше разрешила.

“Како би се створиле додатне могућности за политички компромис, ради мирног решавања сукоба, донео сам одлуку да замолим председника Украјине да прихвати моју оставку”, наводи се у саопштењу објављеном на сајту кабинета премијера, преноси руска агенција РИА Новости.

Председник Јанукович је прихватио оставку Азарова, али је затражио од њега да врши дужност премијера до образовања нове владе.

Ипак, портпарол Азарова је у међувремену рекао да ће место премијера привремено преузети потпредседник владе Серхиј Арбузов, док ће остали министри у влади остати на својим положајима док не буде формиран нови кабинет.

Такав потез се, вероватно, неће допасти опозицији, пошто Арбузов у широким круговима важи за још једног чврстог савезника председника Виктора Јануковича, преноси АП.

Лидер опозиционе партије УДАР Виталиј Кличко оценио је да је Азаровљева оставка само “корак ка победи”.

“Већ неколико месеци говоримо да је оно што се збива на улицама такође резултат политике актуелне владе. Ово није победа, али је корак ка победи”, рекао је Кличко, а пренео АФП.

У међувремену је почело и ванредно заседање парламента на којем ће се дискутовати о начинима окончања двомесечне кризе у земљи након што је председник Виктор Јанукович попустио пред кључним захтевом опозиције да се укину драконски антипротестни закони.

Ванредна седница се доживљава као прекретница у тренутку када има извештаја да влада размишља о увођењу неких оштријих мера, па чак и ванредног стања ако преговори са опозицијом пропадну, навела је агенција АФП.

Посланици украјинског парламента изгласали су укидање закона којим су од прошлог понедељка забрањена масовна окупљања демонстраната, после чега су двомесечне мирне демонстрације ескалирале у сукобе грађана и полиције.

Лидер опозиционе украјинске парламентарне посланичке групе “Отаџбина” Арсениј Јацењук поново је одбио понуду да буде на челу владе.

Представница ОЕБС-а за слободу медија Дуња Мијатовић поздравила је договор Јануковича и опозиционих лидера о укидању недавно усвојеног контроверзног закона о протестима, укључујући и одредбе које ограничавају слободу медија, објављено је на сајту ОЕБС-а.

Путин: Споразум с Украјином остаје

Руски председник Владимир Путин каже да Москва неће ревидирати своје економске споразуме са Украјином ако на власт у тој земљи дође опозиција, већ је нагласио да Кијев треба да Русији врати позајмљени новац.

Путин сматра Русија са Украјином “нема политичких разлика”, већ је “доминантан економски интерес”.

Руски председник је осудио било какво страно “мешање” у Украјини и имплицитно критиковао посету шефице дипломатије ЕУ Кетрин Ештон Кијеву.

“Сматрам да је украјински народ у стању да то реши и то својим снагама”, рекао је Путин, истичући да се “Русија никада неће мешати” у кризу.

(РТС)

Самит ЕУ-Русија: без договора око Украјине и енергетике

БРИСEЛ – Бриселски самит EУ-Русиjа завршен jе данас доношењем заjедничке декларациjе о борби против тероризма, али озбиљна размимоилажења у вези са Украjином и енергетиком нису превазиђена.

Руски председник Владимир Путин и његови домаћини из Eвропске униjе сложили су се на заjедничкоj конференциjи за штампу да jе самит протекао у отвореноj атмосфери и да jе сузбиjање тероризма поље на коме jе могуће знатно поjачати сарадњу.

Са друге стране, различита гледања на украjинску кризу била су више него видљива, а председник Eвропске комисиjе Жозе Mануел Барозо jе цитирао мисао Фjодора Достоjевског да “многе несреће долазе због оног што ниjе речено” и заложио се да се проблеми изнесу на чистац.

“Дубоко смо забринути због ескалациjе насиља над демонстранатима и новинарима у Украjини”, рекао jе Барозо и затражио да се украjинском народу дозволи да сам одлучуjе о своjоj судбини.

Путин jе узвратио оптужуjући EУ да своjим посредовањем поjачава кризу и нескривено подржава опозициjу.

“На шта би личило да се руски министар спољних послова поjави међу антиевропским демонстрантима у Aтини?”, упита jе он, алудираjући на поjављивање комесара за проширење Штефана Филеа и високе представнице EУ за спољну политику Kетрин Eштон међу демонстрантима у Kиjеву.

Oн се сложио да jе насиље последња мера, али jе истакао да и опозициjа мора да се понаша “цивилизовано”.

“Имамо свештеника у западноj Украjини коjи позива народ да на jуриш заузме владу и истреби Русе и Jевреjе”, навео jе Путин и констатовао да jе реч о опасном екстремном национализму.

Већи део заjедничке конференциjе за штампу ипак jе протекао у помирљивиjем тону, а Путин jе обећао да у случаjу доласка опозициjе на власт Русиjа неће укинути олакшице на увоз гаса коjе су уведене након што jе украjински председник Виктор Jанукович окренуо леђа EУ и наjавио приближавање Русиjи.

“Не желимо да украjински народ пати због сукоба интереса”, рекао jе Путин И додао да Русиjа жели опоравак украjинске привреде како би Украjина била у стању да врати 2,7 милиjарди евра дуга за испоручени гас из Русиjе.

Са друге стране, руски председник jе наговестио да би обећани руски заjам од 15 милиjарди евра могао бити обустављен уколико нове украjинске власти одлуче да потпишу Споразум о стабилизациjи и придруживању са Бриселом.

“Mи поштуjемо суверенитет сваког међународног субjекта, па и Украjине, али овде jе реч о заштити нашег привредног система”, истакао jе Путин и оптужио EУ да преко Украjине “на мала врата” жели да пласира своjе производе, пре свега аутомобиле, на руско тржиште.

Барозо и председник Eвропског савета Херман Ван Ромпеj су узвратили да jе ССП сасвим у складу са тренутно важећим трговинским споразумима Украjине и Русиjе, а да би чак и улазак Украjине у царинску униjу са Русиjом, Jермениjом и Kазахстаном био прихватљив за EУ уколико би се на ту униjу применила правила Светске трговинске организациjе.

Други камен спотицања на данашњем самиту била jе енергетска политика, а Путин jе одбацио оптужбе да Русиjа не поступа фер у трговини гасом.

“За нас jе Tрећи енергетски пакет неприхватљив”, истакао jе Путин, говорећи о сету европских прописа о енергетици коjи доводи у питање послове руског гиганта Газпрома у EУ.

Са друге стране, Путин се заложио да се разговори о постоjећим проблемима, укључуjући и размимоилажења око Сириjе и Ирана, наставе на експерртском нивоу како би се евентуално решили на следећем самиту EУ-Русиjа, коjи ће се у jуну одржати у Сочиjу.

Oн jе захвалио EУ на помоћи око организовања Зимских олимпиjских игара у том граду.

На краjу, учесници самита су заjеднички констатовали да треба интензивирати економску сарадњу, а Путин jе подсетио да jе трговинска размена са EУ прошле године премашила цифру од 400 милиjарди евра.

“Надам се да ће таj рекорд ускоро бити пробиjен”, истакао jе он.

Данашњи, 32. по реду самит EУ-Русиjа jе, на захтев домаћина, протекао у нешто ужем формату него што jе уобичаjено, што jе одраз захладнелих односа између Mоскве и Брисела.

(Танјуг)

Categories: Вести над вестима