Надбискуп Хочевар: Држава Србија жели да папа дође, док од СПЦ тако нешто нисам чуо

hocevar-fvБЕОГРАД – Београдски надбискуп Станислав Хочевар изјавио је данас да је убеђен да ће Србија постати чланица Европске уније, рекавши да би све другачије била велика штета за државу, Европу и свет.

“Као што је нама потребна Европа, Европа треба нас. Ако не би дошло до европеизације Србије пореметио би се однос Европе у читавом глобалном свету и то би била велика штета за све – Србију, Европу и читав свет”, рекао је Хочевар у божићном интервјуу Танјугу.

Оцењујући да би све цркве у Србији биле једнако на добитку од прикључења државе ЕУ, београдски надбискуп је истакао да то пре свега значи стабилно друштво у коме се чини све да нема ратова и да не избијају велики немири, већ да се “синергијом свих чланова европске заједнице ради на миру”.

Говорећи о доласку папе у Србију, Хочевар је рекао да је то питање дијалога и концензуса, истакавши да је то, такође, важно питање и за Србију и Европу.

У Ватикану као и код представника власти у Србији, поновио је, постоји воља за реализацију те посете, што није случај и са Српском православном црквом (СПЦ).

“У контактима са државом често се помиње да желе да папа дође, са друге стране то нисам чуо”, рекао је Хочевар подсетивши да су представници Католичке цркве у Београду позвали папу јер на то имају право.

Ипак, сматра Хочевар, да би посета поглавара Римокатоличке цркве била и реализована, неопходно је да “сви учине све” да то буде што пре. Истиче и да је посета папе Београду питање дијалога, да ли већинска црква жели дијалог са мањинским црквама. СПЦ је, каже, већинска црква, а већинска црква у једној држави би требало да промовише дијалог.

Међурелигијски дијалог је могућ само онолико колико већинска црква то жели и хоће, објашњава Хочевар истакавши да он постоји, али да је потребно да буде “органски, континуирани и да не буде везан само за једну личност”.

“Србија са својом специфичном историјом и географском позицијом стоји између Истока и Запада. Она има историјски задатак да прва и најјаче промовише тај дијалог у Европи”, рекао је Хочевар.

Упитан да ли је обележавање Миланског едикта допринело унапређењу дијалога међу хришћанима, Хочевар је рекао да је та манифестација била од општег културног и цивилизацијског значаја.

“Свакако смо се боље међусобно упознали и више међусобно комуницирали него у прошлости”, рекао је Хочевар који, међутим, замера да тај јубилеј важан за читаво друштво, ипак није довољно заједнички обележен.

Када је у питању постављање ћириличних табли у Хрватској, он је навео да сама та реч изазива емоције. У свакој земљи, додаје, мањине имају посебну улогу и да им зато треба посвећивати посебну пажњу било да је реч о Хрватској или Србији.

Стога, сматра, питање ћирилице у Хрватској не треба посматрати емотивно тим пре јер, како је рекао, Хрвати знају да је ћирилица и њихово писмо.

А што се тиче односа већине и мањине, Хочевар каже да они треба да буду решени према европским стандардима.

“Свако треба добро да размисли шта је задатак државе, а шта цркве. Сви из историје знамо да није добро када црквени људи улазе на подручје онога што треба да држава реши”, рекао је Хочевар реагујући на опаске да се и црква у Хрватској противи ћирилици.

Београдски надбискуп је поновио да је став Ватикана, по питању независности Косова јасан и непромењен, додавши да Света столица “будно прати” дешавања и “веома жели да Србија целовита буде део Европе”.

Поводом божићних празника, Хочевар је рекао да ће у његовој посланици посебну улогу имати породица, као место љубави и разумевања.

“Зато је важно да ове празничне дане славимо читавим својим бићем… Желим свима да пожуре у своје породице и тамо пронађу место љубави и разумевања”, рекао је Хочевар честитајући предстојећи Божић.

(Танјуг/Срби на окуп)

Advertisements


Категорије:Вести над вестима

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s