Светозар Маровић, у уводном излагању на сједници Савјета за праћење реализације изборног програма ДПС-а, посвећене идентитетским питањима у Црној Гори, казао је да је потребна аутокефална православна црква као духовни стожер вјерујућег већинског становништва која не дијели, него сабира, која је дио Црне Горе, као што је била незаобилазно одлучујући фактор у њеној историји и очувању слободе.

У свом излагању Маровић се ослонио на податке Ипсос Стратеџик маркетинга,  које је за потребе владајуће партије радило ,,истраживање“ на тему идентитетских питања. Оно што је чинило окосницу његовог излагања јесте питање цркве, али и положај Срба и њихов однос према држави и државним симболима.

Маровић као представник ДПС партије коју махом предводе атеисти, укључио се у решавање црквених питања, коментаришући Митрополију црногорско-приморску и њену подијелу на епархије, те је тиме директно демантовао своја тврђења и ,,истраживања“ Ипсос Стратеџик маркетинга.

Подаци из ,,истраживања“ су показали да не значи да Црногорци нијесу дубоко свјесни коријена и да немају позитиван однос према традицији, поријеклу јер 51 одсто грађана Црне Горе тврди да је црногорска нација најстарија на Балкану, и да оно што разликује државу Црну Гору од осталих је што је била независна пет вјекова прије уласка у Југославију.

,,И поред толико у јавности експонираних тензичности на тему заставе и химне, „истраживачки“ подаци говоре да је очигледно интензитет политичке конфронтираности доминантнији на нивоу политичких елита и појединаца, него у широј јавности. На питање да ли вам се свиђа застава Црне Горе, у поменутом истраживању, 73 одсто је одговорило позитивно, а 27 одсто негативно. Чак 39 одсто грађана српског националног осјећања сматра да им се свиђа застава, као што постоји и девет одсто Црногораца којима се не свиђа. Чак 75 одсто грађана сматра да му се свиђа званична химна, без обзира што неки, на јавним мјестима, сједе или устају уз њу и што неки коментаришу одређене дјелове садржине химне, а чак 41 одсто Срба каже да им се свиђа”, казао је Маровић.

Према Маровићевим ријечима посебан проблем је чињеница да је Црна Гора, “као независна међународно призната држава је вољом цркве коју представља Митрополија црногорско-приморска подијељена на више епархија, па грађанин Пљеваља припада Милешевској епархији, а један дио грађана Херцег Новог херцеговачкој епархији које се налазе у другим, сусједним земљама, што може имплицирати недостатак разумијевања за јединственост Црне Горе као независне државе и показивање тенденције да црквена власт не жели пратити логику добрих односа са матичном државом на чијој територији пасторално дјелује, иако је то у историји и традицији православља доминантна карактеристика којом се потврђује искрена приврженост и лојалност цркве држави”.

,,На питање “да ли се црногорски језик разликује од осталих (српског, хрватског) језика” 49 одсто је одговорило ДА, а 48 одсто НЕ. За увођење нових слова 36 одсто грађана Црне Горе је одговорило ДА, а 59 одсто НЕ, односно 44 одсто Црногораца је рекло НЕ – што несумњиво даје за право да се размишља да је однос према језику одређен потребном одбраном црногорске посебности, одбране права државе на свој језик, права на равноправност са осталим државама које су то право искористиле, не фаворизујући потребу форсирања лингвистичког специфицирања.

(ИН4С)

Categories: Вести над вестима