Владимир Полујев: Украјинска игра евроинтеграција

(Регнум.ру, 25. 11. 2013)

regnom-ru-240Игра са зове „евроинтеграција“. То је постала кључна тема украјинске политике претходне недеље, а вероватно ће то и остати још недељу дана.

Прво је Парламент (Верховная рада Украины) одбацио нацрте закона о лечењу бившег премијера Украјине Јулије Тимошенко (Юлии Тимошенко) у иностранству. Како су “регионалци“ [партија председника Јануковича] објаснили – евроинтеграција јесте потребна, али не и по сваку цену. Једноставније речено, није им одговарала цена коју је понудила ЕУ (Европейский союз). Затим – 21. новембра, украјински кабинет повлачи шаховски потез – коњички скок – и доноси одлуку о прекиду припрема за потписивање уговора о украјинској асоцијацији са ЕУ. То је изазвало олују емоција на Интернету и мрежама, као и информационим изворима. Противници евроинтеграција су се одушевили и почели су већ да отварају флаше шампањца, а присталице интеграције су оптужиле кабинет и захтевали изгласавање опозива Јануковича. Дошло је и до реакције из ЕУ. Шеф мисије Европарламента (Европарламента) за Украјину, Александар Квашњевски (Александр Квасьневски), изјавио је: „Неће бити потписивања договора на самиту у Виљнусу“, а комесар ЕУ за проширење и политику добросуседства, Штефан Филе (Штефан Фюле), отказао је своју ванредну посету Украјини. Тумачено дипломатским језиком – то је изузетна реакција. Међутим, истог дана, иступајући у Аустрији, председник Украјине, Виктор Јанукович (Виктор Янукович), подвукао је непроменљивост европског пута Украјине: „Ми данас настављамо тим путем. Што даље, што више препрека – то нас не плаши. Уверени смо да идемо правим путем.“ Такво размимоилажење у изјавама кабинета и председника републике је омогућило претпоставку да је прекид евроинтеграција само један од елемената у цењкању за потписивање, или непотписивање уговора о асоцијацији, да је то још један од блефова ради постизања подизања улагања. Ту цену је навео и један од представника [Јануковичеве] Партије Региона (Партии регионов), народни посланик Михаил Чечетов (Михаил Чечетов): „Укупни губици су нам 160 милијарди долара – а они нам ни цент не дају. То је једноставно уништавајуће по државу. То ће затворити на десетине предузећа, милиони људи ће бити избачени на улицу, а Русија у ствари још и није започела са применом својих мера“.

ukrajina-protest-reuters
Затим су Украјинци поново 21. новембра изашли на Мајдан [трг у Кијеву] – у почетку чак и без подршке политичара. Опозиција једноставно и није стигла да реагује, јер пре тога су [њене вође] Јацењук, Кличко и Тјанибок најављивали револуцију за 24. новембар. У друштвеним мрежама се терала шега: ма, тек тада ће стићи и паре. И – заиста, 24. новембра је дошло до најмасовније акције. По разним проценама, изашло је од 20 хиљада (по Министарству унутрашњих послова – МВД) и до 100 хиљада (како  опозиција тврди). Али – стоји чињеница – трг је био препун.

Демонстранти су поставили неколико захтева: потписивање споразума о асоцијацији у Виљнусу, оставка владе – а уколико Парламент не ослободи Тимошенко – онда и распуштање Парламента [Раде]. Међутим, ти “евромајданшчици“ су предузели и радикалније акције – пробали су да изврше јуриш на седиште кабинета, али ту су се сударили са “Беркутом“ [јастребови: специјалци Министарства унутрашњих послова], па је почео да тече и сузавац. Али – политичари, који су се ставили на чело “евромајданшчика“, удаљили су их од седишта кабинета.

Уопште посматрано, власт се и није нарочито опирала протестима – највише у минималном обиму – тек толико да загреју атмосферу, јер такво револуционарно подизање температуре може добро да дође за даље цењкање. Тако је и сам Александар Квашњевски, који је непосредно пре тога казао да je украјинска евроинтеграција пропала, само после неколико дана изјавио: „Влада је рекла да није спремна, али до Виљнуса је остало још неколико дана. Ми не губимо наду, јер нада умире последња.“

После тога, украјински премијер Николај Азаров (Николай Азаров) сугерисао је да је Русија спремна да снизи цене гаса Украјини. Иначе – очигледно је да је њему намењена улога оног “злог полицајца“. Зауставио је евроинтеграцију, обећао да ће растурити демонстрације са Мајдана, па је скоро то и почео да ради – не толико у самом Кијеву, колико у другим градовима – органи реда су порушили шаторе демонстраната. У Одеси су и ухапсили неколицину. Чак је и у Кијеву те ноћи дошло до судара са “Беркутом“. А, за то време, Виктор Јанукович ћути… Зато је у потпуности могућ чак и сценарио да би после неколико дана протеста, а дан-два пре самита у Виљнусу, Јанукович објавио да је рад владе био незаконит, да распусти кабинет и окићен ловоровим венцем “спасиоца будућности Украјине“ допутује у Виљнус. То би омогућило да се једним ударцем убије неколико мува. На првом месту – сви негативни аспекти око колебања овамо-онамо би пали само на премијера – Николаја Азарова. На другом – остајући неколико дана на хладном Мајдану – народ би издувао велику дозу својих протестних расположења и наставио да буде имун на масовна окупљања. Па – уколико се ипак потпише споразум о асоцијацији са ЕУ – онда ће се разићи још и задовољен. На трећем месту – то би омогућило да се са дневног реда скине и питање Јулије Тимошенко, јер тада политичари ЕУ неће ни помињати њену судбину – задовољиће се само потписом споразума.

tim-reuters

А сама Јулија Тимошенко се узбудила. Њене изјаве једна другу сустижу. Мада је у почетку изјавила да је спремна да се обрати европејцима апелом да одустану од захтева за њено ослобођење, убрзо је прешла на позиве за свргавање председника републике уколико он не потпише споразум.

Затим – чак и ако не дође до потписивања споразума са ЕУ, демонстрације на “Евромајдану“ ће Виктору Јануковичу постати згодна одступница од Русије. То ће му пружити шансу да одржава своју мултилатералну политику и да изврдава улазак Украјине у Царински савез (Таможенный союз), јер – ето, у том би се случају “Мајдан “поновио у још далеко већем обиму и могло би чак доћи и до свргавања председника… Али, ако узмемо у обзир да Украјина има 45,5 милиона становника и да је на протестне акције изашло у целој земљи једва свега 200 хиљада – то и није баш толико много. Чак и у Кијеву, са 3 милиона становника, 100 хиљада демонстраната је једва 3% становништва.

Онај могући сценарио са оставком кабинета је веома вероватан – ујутро 25. новембра демонстранти су се упутили на седиште кабинета и покушали да организују блокаду те зграде, уз захтеве за оставку владе. Дошло је до нове гужве и опет је потекао сузавац. Ипак, људи вероватно неће неће баш дуго “мајданисати“. На првом месту – почела је радна недеља, а на другом, метеоролози прогнозирају да ће падати снег. Осим тога, потпуно је могуће да ће доћи до нових и још снажнијих акција растурања демонстраната – тим пре што је у низу градова већ дошло до судских забрана за организацију локалних “Евромајдана“.
eu-rus-ukrajina-reuterrs

Али – ови протести су у суштини већ извршили своју улогу. Дошло је до скоро јавног цењакања. И – мада Америка још није изнела свој веома важан суд, већ је само државни секретар Џон Кери отказао своју децембарску посету Украјини – ЕУ и Русија су решиле да отворе своје карте. Прво је немачки канцелар Ангела Меркел (Ангела Меркель) објавила своју намеру да судбину држава Источног партнерства продискутује са Владимиром Путином (Владимиром Путиным): “Позивамо ЕУ – а Немачка ће у томе такође дати свој допринос –да на ту тему води интензивни дијалог са Русијом.“ После тога, и секретар за штампу еврокомесара за питања проширења и суседства Штефана Филеа, Петер Стано, изјавио је да “уколико суседи Украјине имају нека питања, ми смо спремни да их на билатералној основи разрешимо“.

У сваком случају – до расплета ће доћи унутар неколико следећих дана. Јер – већ у четвртак, 28. новембра, у Виљнусу почиње самит држава “Источног партнерства“, па ће се онда политичке позиције и ситуација коначно разјаснити.

Аутор је дописник агенције Регнум из Кијева

Са руског посрбио: Василије Клефтакис

Наслов и опрема: Стање ствари, фотографије: Reuters

Advertisements


Категорије:Посрбљено

1 reply

  1. I Viktoru su očito ugradili isti čip kao i našoj čuvenoj trojci!
    Ako krene Ma Budalina proizvodnja čipova i mi, obični smrtnici, smo obrali zelen bostan: ima javno da nas čipuju na Zvezdinom stadionu udeljujući nam mobilne telefone!
    Čipom će nam modelovati (ne)svest, a mobilnim će za svaki slučaj, nepogrešivo locirati našu trenutnu poziciju.
    I Indijci su se pre nekoliko decenija, u vreme Indire, svojevoljno lišavali svojih jaja zarad tranzistorskog radio prijemnika!
    Jedan naš velikan, inače Indirin veliki prijatelj, svoja jaja nije dao ni po cenu noge!
    Motiv za čuvanje m… bila mu je Gertruda!
    No, šta su jaja naspram mozga?!
    Imaju li Srbi uopšte motiv da ne daju mozak za čip i mobilni, ključno je pitanje?!

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s