Јасеновац

Реаговање преживелих логораша на писмо загребачких бискупа

Сам Непоменик се радује њиховом писму, које ће остати заувек забележено у историји бешчашћа модерних времена, каже се у писму преживелих логораша објављеном у рубрици „Међу нама“ у листу Политика

Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке

Знате, господине мој, лако је убити човјека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић

Александар Тутуш: Не помињи Јасеновац узалуд…

Србији треба Резолуција којом се забрањује банална употреба ријечи Геноцид и Јасеновац. Јер их употребљавају срамотни политичари за дневно-политичке потребе и недостојне владике као послушни комесарчићи

Митар Радоњић: Истина о Јасеновцу је утврђена и зна се

Влада ФНРЈ одредила је делегацију да буде при Међународном суду у Нирнбергу, који је радио од 20. новембра 1945. до 1. октобра 1946. У пресуди тог суда констатована ликвидација 700.000 жртава у Логору Јасеновац

Влада Хрватске забранила Вучићу посету Јасеновцу

Сви функционери хрватске државе, сви носиоци службених или дипломатских пасоша мораће посебно да најаве и образложе своју посету или пролазак кроз Србију, рекао министар полиције Александар Вулин

Александар Вучић: Ако Запад не прихвати Путинову понуду за Украјину – одлазимо у пакао

Оног тренутка када Владимир Путин буде завршио ствари у Северску, Бахмуту и Соледару, после тога на другој линији Славјанск-Краматорск-Авдејевка, следиће његова понуда, рекао председник Србије 

Академик Радомир Н. Саичић: Страшно да у ревизији јасеновачког питања учествују и Срби

Свој „допринос“ ревизији јасеновачког питања даје и СПЦ, чији епископ Јован Ћулибрк изјављује да је тврдња о 700.000 убијених Срба неморална, доводећи при том у питање и званичан српски став о Алојзију Степинцу

Александра Стефановић Мировић: Филм

Неко би направио сценографију. Неко би нас обукао у црнину. Неко би укључио црну расвету. Неко би снимио филмску музику од мртве тишине. Само не знам ко би тај филм гледао

Жарко Видовић: Песма „Ђурђевдан“ настала у возу за Јасеновац

„Ђурђевдан“ је песма туге и бола, настала у људској немоћи и очају, али и поносу и пркосу сарајевских Срба који су возовима смрти на Ђурђевдан 1942. године транспортовани за Јасеновац

Милорад Додик: Сјећање на жртве Јасеновца – наша света дужност и одговорност

Поводом 77 година од пробоја логораша из усташког логора Јасеновац, Додик нагласио да је јасеновачко страдање уткано у темеље српског идентитета и страдалничке српске историје и да свака жртва мора да има своје мјесто у сјећању

Владика славонски Јован добио израелско признање за чување сећања на жртве холокауста

Један део награде се односи на то чување сећања, поготово на јеврејско страдање у Другом светском рату. Други део награде је због очувања културе шпанских Јевреја, сефардске културе које ми чувамо у нашој библиотеци у Пакрацу, каже владика славонски

Зашто се никада неће сазнати прецизан број брутално убијених јасеновачких жртава

Из књиге проф. др Гидеона Грајфа „Јасеновац – Аушвиц Балкана“ доносимо седам разлога зашто се не могу тачно и поименце набројати жртве „најбруталнијег од 8 логора за истребљење у Другом светском рату“

Милан Четник: „Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу

Можда и стотину хиљада људи трчало је преко поља избезумљено грцајући; саплитало се, посртало, падало уз продоран, ужасни крик, па продужено потмуло ридање све док маса није пристигла до самог подножја споменика и опколила га

Милан Четник: Живот после НДХ

Велики број унесрећених који су преживели покољ компензовали су своју трауму упадајући у ирационалне просторе ума, у асоцијалност и изолацију, у свет магијских обреда и мистичних ритуала

Анђелко Анушић: О „Посланици“ Смиље Тишме заглувелим и занемелим у Скупштини Србије

Како тумачити горку чињеницу да ни из четвртог покушаја није у дневни ред Народне скупштине наше земље увршћена Резолуција о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској

Патријарх Порфирије: Оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово

Патријарх истакао да се среће са људима из читавог свијета и да је, како би дочарао шта за нас Косово практично значи, многима говорио да је “оно што је за Римокатоличку цркву Ватикан, то је за нас Косово“