Марко Јакшић, наутицајнији политички представник косовско-метохијских Срба, отворено о предстојећим парламентарним косовским изборима, Бриселском споразуму и нашим посланицима, о одговорности Томислава Николића, Цркви, промени свести, поплавама…

ИЗБОРИ

Већ се говори о парламентарним косовским изборима. Кренула је громогласна најава па  кратко затишје. Да ли ће опет Србима бити спремљена нека хајка?

Срби су направили велику грешку што су изашли, додуше у минорном броју негде до десетак посто, на тзв. локалне изборе. Нажалост, био је страшно велики притисак! 3. новембра Срби су, нарочито у Косовској Митровици рекли: ,,НЕ!“ шиптарским изборима. Притисак је био у том смислу највећи, пре свега од српске државе.

Овде смо,  на истом послу и задатку имали, тога дана када су били избори,  као и и 17. после тога на поновљеним изборима, у истом строју припаднике „Росу-е“ – потомке некадашње „Учк“, српске жандармерије, Кфор-а, Оесце-а, Еулекс-а и не знам кога још све не, само са једним циљем да наводно реализују „Бриселски споразум“ који значи, пре свега, одвајање „косовске државе“ од Србије. А где би Срби својим изласком на те изборе требали да потврде тај споразум. Остаје један горак укус да је српска држава заједно са онима који су нас бомбардовали, заједно са онима који на још једној српској несрећи ствара још једну албанску државу на Балкану.

Српска држава је користила све инструменте, на начин који није забележен у једној модерној демократији. Напред су ишли директори, за њима су ишли радници. Свакоме запошљеном, који није хтео да изађе на изборе, претило се отказом. Примењиване су репресивне мере са циљем и намером да се што више Срба појави на тим тзв. сепаратистичким изборима.

Јуна су ови њихови парламентармни избори. Наводно се прави јединства српска листа. Ту је само јединство у оквиру издаје. Естаблишмент у Београду је поново на истом задатку – треба да позове Србе да поново изађу, где би Срби својим изласком још једном потврдили „Бриселски споразум“. Главни креатор националне политике према Косову није Александар Вучић. Главни креатор ове политике, да тако кажем издајничке, је председник Србије Томислав Николић.

Можда већи број грађана Србије не зна да А. Вучић никада не би потписао „Бриселски споразум“ да није имао зелено светло од Т. Николића. Он је, отприлике тај, који спроводи целу политику око давања Косова а да је Вучић, нажалост, само извођач. Но то њега не може да оправда ни у ком случају. А само пре пар година је говорио на митингу у Косовској Митровици: „Тако ми Господа Бога! Кунем се вама да се нећу смирити док не повратим Косово у састав државе Србије!“ Нажалост, како је издао свог кума који труне у хашком казамату, тако је преварио и грађане Србије. Због каријере препустио је овај део Србије Западу. Ова политика која се сада води на Косову и Метохији је његов производ. Човек који је сада задужен да одради ове „парламентарне изборе“  је његов саветник који је сада постављен за шефа Канцеларије за Косово и Метохију, Марко Ђурић.

Не знам колико ће тај глас да се чује али са моје стране могу да апелујем, да позовем Србе да не раде у корист своје штете, да се не одазову на ове изборе. Немају разлога да се сврствају у издају онога за шта се наш народ борио вековима. Један се део нашег народа поткупљује, други део се уцењује, трећима се прети. Ништа не би било трагично да то не ради сопствена држава. И Вашингтон и Брисел су схватили да отпор Срба не могу да сломе без подршке у врху српске државе. Нашли су савезника у Београду. То је радио режим Бориса Тадића. Није имао храбрости да то уради до краја. Запад је нашао неке друге и двојац Николић-Вучић треба да одради тај део посла.

Апелујем  још једном на све Србе да не излазе на ове изборе. Оно што се једном да, или прода, онда се много теже враћа. Морамо да бранимо темеље на којима почивамо.

ПОСЛАНИЦИ

Срби са Косова и Метохије имали су  по неки глас у српској Народној скупштини који се чуо. Временом је тих гласова било све мање. И сада посланика са Косова и Метохије има, али ћуте.

Нажалост „Бриселски споразум“ је све дао шиптарској страни. Београд је пристао да се Косову да посебан телекомуникациони број. Београд се сложио да све институције српске државе једноставно преда као и електропривреду, телеком… до здравства и просвете. Јер, за сада, Косово још нема пара да плати све то.

Што се тиче самих посланика у Скупштини Србије морам да кажем да је сазиву, у којем сам и ја био, у период 2012-14. године, у периоду када је потписиван „Бриселски споразум“ био мали број Срба који се одлучио да дигне свој глас у одбрани Косова. Ту спомињем Бојана Јаковљевића из Лепосавића и Драгана Николића из Прекала код Истока, који већ дуго живи у Јагодини, који нису хтели да гласају за тај „споразум“. Нажалост сви други су гласали. Овде истичем Драгомира и Миланку Карић, као и нечасне улоге генерала Момира Стојановића из пећког краја, Звонка Стевића из Грачанице, Горана Богдановића из Лешка, који је играо на више карата… У тој окосници саме власти била је и Јоргованка Табаковић и добар део Срба са Косова и Метохије који чине данашњу структуру. Међутим, то је део Срба који је продао веру за вечеру. Њима је више стало до материјалног него да сачувају простор на којем су рођени и на којем су живели. Историја ће о томе дати суд. И у овом сазиву постоји један део посланика који је са простора Косова и Метохије. Имајући у виду сада шта се дешава, не очекујем да кажу реч у одбрану српског Косова. Посланици су Александар Јаблановић из Лепосавића, Миљана  Николић и Крстимир Пантић из Митровице, Владета Костић из Грачанице, као и вечити Звонко Стевић, такође из Грачанице. Вероватно ће само подизати руке и Срби неће имати велике вајде од тога. Део света ће играти игру саме власти пре свега због личних и материјалних интереса  а не из интереса и потреба овог народа и да се сачува целовита Србија. Надам се, свима њима историја ће одредити место и дати суд како су и шта радили.

Косовска Митровица, јун 2014. (Фото: Владимир Гогић, кликните на слику за увећање)

РЕФЕРЕНДУМ

Српски народ се у северном делу изјаснио  референдумом да неће „Бриселски споразум“, да неће напустити своју државу Србију. Формирана је и Скупштина Аутономне Покрајине Косова и Метохије. Да ли се на то  гледа  као да се није ни догодило? Која је наша позиција?

Што се тиче референдума могу да кажем да је он нешто попут Крима. Највећи део Срба, који живи овде на северу, се изјаснио да шиптарске институције не пређу реку Ибар. Али за разлику од Русије која је признала референдум на Криму, држава Србија је игнорисала захтеве Срба и фактички је дозволила да се те институције овде инсталирају и направе. Русија није имала ниједан „бриселски споразум“ .

Светла тачка у свему томе Скупштина Аутономне покрајине Косова и Метохије. Нажалост, постоји блокада у сваком медијском делу. Врши се притисак, пре свега, државе Србије да се тај глас не чује, маргинализује, обезвреди, да се згази, да буде нечујан, да се склони у страну. Медији су сви блокирани а властима је све дозвољено. Ова власт да би избегла суд историје бави се скривањем истине, скривањем факата. Горко се вара да може да влада вечито. „Ничија није горела до зоре“ рекао је наш народ и не могу се скрити недела и нечасне радње. Имајући све то у виду, ми тај глас треба да дижемо, тај трачак слободе, ту наду једноставно оживимо и покажемо да на простору Косова и Метохије постоји још свесно организованог народа који ће да пружи отпор. Русија је имала благонаклон став према делу руског народа а српска држава је игнорисала Србе. Нама је остало да се довијамо на разне начине, преко друштвених мрежа и сајтова, да народу Србије кажемо истину. А истина је да се овде дешава и одиграва највећа издаја у историји Срба.

ЦАРИНА

У поплави разноразних лажи негирано је од власти и установљење царине и чврсте границе између централне Србије и јужне српске покрајине. Свака штампана публикација се царини. Чак, ових дана, плене на тој царини и књиге послате српским библиотекама на Косову и Метохији из „откупа“ Министарства културе Републике Србије.

Важно је да се каже да је творац и главни креатор успостављања ове границе садашњи председник Републике Србије Томислав Николић. Он је у тандему са ондашњим председником Владе одиграо једну нечасну улогу. Тадашњи председник Владе Ивица Дачић је и потписао изјаву да никад неће бити царине између Србије и фантомског Косова. Нажалост, ми Срби имамо кратко памћење. Да ли се још неко сећа да је Ивица Дачић потписао и дао Србима папир на коме пише да уколико се деси да се буде наплаћивала царина  да ће Србија да склони ту царину. Добар део народа је то заборавио. Последњу ствар коју садашња власт сме да уради је да своју службу повуче. Могу да користе све лажи да обмањују народ а да раде оно што им Запад каже. А то им је заједнички пројекат: сада независно Косово а после велика Албанија. А то ће, нажалост, бити највећи проблем државе Србије. Наша власт на то не може да каже ништа јер су на то и пристали и обавезали се.

Још само да вас подсетим, да када је Србија пре 1912. године отварала школе по Старој Србији и Македонији за све уџбенике које је давала ђацима, једноставно се није плаћана царина. Турска царевина имала је благонаклонији ставу односу на ове где сама српска држава настоји сама да направи бедем према једном делу своје територије. Сада је у Србији власт која смањује Републику Србију.

Нама остаје да издржимо, да сачувамо присебност. Однос снага у свету ће драстично да се промени.

ЦРКВА

Све више и више у јавност се појављују чињенице да су Срби прастари народ да су у прадавна времена имали своју државу и да су кроз бурна времена цепани на државице, падали у ропство и окупације али да је током последња два миленијума  постојао обједињујући фактор а то је дух и вера и Српска православна црква.

После пропасти српске државе Црква је била та која се борила за спас народа и повратак српске државе у њеним историјским границама. Много је великих црквених достојника због те упорне борбе и страдало. Сада је та улога изгубљена поготову од смењивања српског владике Артемија. Амерички генерали су унапред знали и најављивали пола године пре ту смену. Сада Српска православна црква води строго рачуна, поготову на Косову и Метохији, о америчком диктату и да им се не замери. Српске светиње су постале места за обилазак челника земаља које су бомбардовале Србију и још им се дају признања. Они који су палили српске манастире сада су тамо радо виђени гости.

Српска православна црква на Косову и Метохији нечасно учествује у стварању још једне албанске државе на Балкану. То они не би могли да раде на такав начин да им то не омогућава руководство СПЦ које жели да има добре односе са српским режимом и не жели да каже једну ружну реч о „бриселском споразуму“, о недаћама које српски народ има и доживљава. Шта друго рећи, када патријарх подржава излазак Срба на локалне шиптарске изборе. Из тога произилази да смо ми, српски народ, дотакли дно дна. Али, неће много проћи и све ово што нам се дешава једног дана ће бити ружан сан.

АНКЕТНИ ОДБОР

Велика је била у јавности поклоњена медијска пажња тзв. Анкетном одбору Народне скупштине Републике Србије о Косову и Метохији. Учесник сте те исфорсиране приче.

Суштина приче око велике пљачке која се дешавала на простору Косова и Метохије јесте прича која је сервирана, пре свега, од стране Запада. Значи, требало је јавности и грађанима Србије да се предочи да је овде велики лоповлук и велика крађа и да се грађани Србије што лакше одрекну лоповлука.

Но, ако има крађе и лоповлука нека то полицији буде део посла. Људи који су крали доступни су свим истражним органима државе Србије, тужилаштву, полицији… свима који се баве тим послом. Нажалост, није била поента у томе да се кривци пронађу, изведу пред лице правде, казне. Права намера да се о томе прича је да би се што више, да кажем, огадили Срби са Косова и Метохије грађанима Србије. Цела прича  око крађе и шверца је да се пуни буџет Косова. Значи, у којем грму лежи зец? Срби не плаћају дажбине „влади Косова“. Зашто да плаћају кад је не признају. Цела прича од стране Запада се свела на то да би једна држава могла да живи она мора да има своју царину и да тој царини морају да се плаћају приходи. Индикативна је ствар да су сви ти Срби, оптужени за шверц хране, горива и не знам чега другог, измиривали редовно обавезе држави Србији. У ових десет и више година нико, ама баш нико, није добио једну кривичну пријаву да је оштетио пореске органе државе Србије. Али, ти људи нису измиривали обавезе према самопроглашеној држави Косово и зато је кренула прича око шверца робе, криминала и око свега тога! Постоји један део људи који се бавио трговином нафте и порезе које нису платили „влади Хашима Тачија“‘ мере се милионима. Али, додуше, сви ти људи су пореске обавезе држави Србије измиривали су редовно.

Промотери независног Косова су били љути зашто се не пуни буџет Косова. Не може да им „држава“ заживи. Према томе „анкетни одбор“‘ и цела прича око крађе и криминала има, пре свега, за циљ: да се ми огадимо грађанима Србије и са друге стране да се постави царина и да се све устроји.

Што се тиче ,,анкетног одбора“ и његовог председника он је, заједно са мном и Слободаном Самарџићем, прво гласао да се не формира одбор и говорио је ову причу о којој говорим и ја сад. Нажалост, због партијске дисциплине и свега осталог, генерал не само што је промени мишљење и кренуо је да се покаже у „лову на вештице“. Ја сам на том одбору говорио: Људи да ли је било лоповлука и крађе? Јесте! Али, што бисмо ми то радили кад постоји полиција и закони који треба да похапсе те људе? Значи, није проблем у томе да пронађу кривци, да се лопови изведу пред лице правде него је поента само у томе – да се прича. После овог „анкетног одбора“ неће се наћи људи пред лице правде који су то радили. Добар део тих људи је окренут садашњој власти. Значи, они су заштићени. Али, сведена је прича да постоји лоповлук, да грађани Србије једноставно кажу: Шта ће нама то Косово, легло криминала и корупције!? Боље да се ми од њега удаљимо!

Важно је да се каже да је то огромна замена теза. Овај простор Косова и Метохије, по нашим изворима, вредности је у богатству негде око пет хиљада милијарди долара. По вредностима које руска научна реч има, вредност Косова је негде око 11 хиљада милијарди долара. Према томе грађани Србије, ако желе да буду адвокати, треба да им се на прави начин презентира шта се овде ради. Нажалост, због медијске блокаде таква истина не може да изађе на видело.

ПРОМЕНА СВЕСТИ

Из Владе РС је највљена промена свести српског народа?

У глобалистичкој свести више ништа није нормално. Место нормалних бракова – геј бракови. Пре пола године смо чули да мора да се измени свест, да је највећи проблем у Србији изменити свест српског народа. На чему је човек одрастао и одржао се на свему до дан-данас да се измени. Да у све институције српске државе уђе глобализам. „Мистер-долар“‘ треба да постане темељ српске државе. Они су са Запада ушли у све поре: ушли су у цркве,  у САНУ, налазе се у већем броју националних институција које треба да бране темељ српске државности и духовности. Запад, пре свега зна ако се Србији узме војска, узме полиција и да се преобраћање најбоље врши преко медија. Имају исту причу: Морамо да се одрекнемо традиционалног, морамо да заборавимо на све сукобе, Једино ми не смемо да имамо војску, једино ми не смемо да се боримо за традицију. Креатори новог светског пројекта или креатори НАТО-пакта знају да бисте једном народу одузели све, најбоље је да му узмете душу, тако да га наведете на све могуће грехове. Зашто је Запад кренуо толико против Путина и Руса? Управо због тога што се они боре за оно традиционално, оно што држи руски народ, што их чини јаким.

ПОПЛАВЕ – ПОМОЋ ЗАПАДА

Поплаве су упропастиле велики део Србије. Штете су огромне, тешко ћемо се опоравити. Са Запада, иако је громогласно најављивано, није забележена значајнија помоћ.

Оно што треба да се зна јесте да Запад није научио да даје. Суштина англосаксонизма и германизма јесте да они отимају, узимају, пљачкају… Њихово није солидарност, није хуманизам, није демократија – то је само измишљено, није узајамна помоћ. Њихово је, управо, сасвим супротно. Време ће да покаже шта ће нам помоћи ЕУ. Бојим се биће то само мрвице уз наше губљење достојанства. Начин на који тражимо паре од Запада јесте испод сваког нивоа. Срби као народ нису се никад толико понижавали. Увек су се понашали „Уздај се у се и у своје кљусе“.

Прибележио: З. Ђорђевић

Извор: Друштво српско-словенске солидарности ШЧЕРБИНА

Наслов и опрема: Стање ствари (ФБ Репортер, 4. 6. 2014)

Categories: Преносимо