карусел

Валентин Катасонов: Англосаксонски свет претендује на улогу Великог Израела

„Најхаризамтичнији“ протестанти Британије наставили су себе да сматрају народом Израиља, са свим последицама које одатле проистичу како за њих, тако и за људе са којима живе. Британски израелизам је идеологија расизма

Чедомир Антић: Блокадерски програм

Тешко је и читати тај списак лепих жеља о департизацији и довођења стручних. Не кажу како и одакле, али знамо да су стручни и независни они који су открили светлост блокада и пленума још док је правоверних била шачица

Достојевски о папизму: Мртва сила и сила долазећа

Папа је вјековима остављао утисак да је задовољан својим малим царством, папском облашћу, али је то била само алегорија – стална папска нада је била да ће у будућности покрити својом сјенком цијелу Земљу

Зоран Стојиљковић: Јасеновац и праштање

Нико нам није дао право да, у име покланих и побијених на правди Бога, Срба Седамсто Тисућа, праштамо кољачима нејачи, девојака, одојчади, свештенства, владика, стараца – хулитељима светиње

Павле Ботић: Нејеванђелска вера

Подвизавајући се без Јеванђеља Христовог као једине науке, црквени кнежеви српски су догму по догму, јеванђелску заповест по заповест подлокавали и одбацивали

Момо Капор: Споменик

Неко се лепо досетио да се споменик Дучићу постави на улазу у парк који је сазидао, тачно преко пута Његоша, тако да се „владика Раде и Кнез песника гледају очи у очи и до миле воље разговарају кад падне ноћ“

Момчило Селић: О Србима и евроазијству (2005)

Једини начин да српска историја, а тиме и судбина, остану смислени јесте да и даље будемо своји. То се плаћа, али свако опредељење осим „у се и своје кљусе“ доносило нам је помор и духовни пад

Драган Хамовић: Место звано Јасеновац

Ни на земљи ни на небу нема тачне бележнице / За транспорте препуњене ускотрачне железнице. / За житеље ове тачке, необичног крвног сродства, / Престала је и потреба памћења и књиговодства

Небојша Петковић: Васкршња посланица СПЦ – недоумице

За неке савремене теологе спорна је тврдња да је Адам, по благодати Божијој, створен бесмртним. Друга спорна ствар је да се само кроз лични однос са епископом остварује заједница са Христом

Папа Франциско (†2025): Бог није мађионичар који је био у стању да учини све

Римски папа признао да читајући библијске стихове о стварању света „ризикујемо да Бога замислимо као неког мађионичара са чаробним штапићем, који је био у стању да учини све, али да то није тако“

Милан Јовановић Стојимировић: Пето (прича једног дечка који је остао)

Захваљујући господину Николи Милованчеву, који нам је указао на причу Милана Јовановића Стојимировића под називом „Пето“, која је 1923. године била објављена у Календару Вардар, предајемо вам је на читање

Александар Ћеклић: Хаџи Рувим пише о три таласа покрштавања Срба – 50, 610. и 867. године

Хаџи Рувимова историја сагласна је са Несторовим летописом, у коме стоји да је апостол Павле долазио у Илирик, где су Словени од почетка, и да је поставио Андроника у Панонији за учитеља, то јест – за епископа

Митрополит Фотије: Пасхална унија између Рима и Цариграда

Прихватајући датум празновања Васкрса по православној Пасхалији, папа добио сагласност Цариграда да врши службу Петровог наследника и на Истоку. То значи да ће папа бити папа и за православне Грке и на Истоку и на Западу

Јован Мирић: Искати и хтети – прозор у промене

Реч „искање“ се упућивала деци: „Ишти од бабе“, „Ишти у оца“… Децу на селу нису учили да се обраћају са „молим“ – сматрало се то понижавајућим и за дете и за родитеља. Децу су у граду учили да се обраћају мољењем

Монах Владимир Палибрк: Старац Порфирије Кавсокаливит – живот у Христу

Старац Порфирије је волео да понавља да ако човек жели да постане хришћанин, он мора прво постати песник, имајући у виду стање душе која је обузета љубављу ка Христу. Песничко срце је слободно од свих теорија рачунања на корист