Ми који се са Христом, Његовим ученицима и свим светим прецима који су пошли пре нас, успињемо на сунчани Тавор, можемо само да погледамо ко то у блату остаје за нама

Дакле, кад је најтеже, кад смо на измаку снага и наде – појављује се Христос

Уместо даље авангардизације Цркве и привлачења нових младих људи, дошло је до пораста сентименталног носталгичног духа и малограђанске статичности

Из дана у дан можемо да се осведочимо како виртуелност све више утиче на опипљиву реалност. На лоше и добре начине. И традиционална улога свештенства претрпеће знатне промене сем у центру Богослужења

Можда је дошло време да покушамо да поштујемо и разумемо једни друге. Ако се не слажемо – можда и нешто да прокоментаришемо, али пре свега да питамо

Пошто већ може да растури разне извештаје о преварама, лажима, неправдама и да лако направи своју слику догађаја и стања, човек је умирен илузијом у коју га увлачи систем. Само због тога што му је дато да ту илузију контролише

За разлику од Цркве која сматра да је по том питању тренутно једино решење одржавање замрзнутог конфликта док се не стекну бољи услови за његово решавање – незадовољна власт се оглашава другачије

Држава сме себи да дозволи ауторитарност, Црква не. Надајмо се да ће нам наш Сабор то конкретно показати, да бисмо могли у свакодневном животу да нађемо некаква решења за могућу наступајућу еру неслободе

И тек кад Он преломи за трпезом хлеб и пружи им њима се отворе очи и они га препознају. У одјеку оних речи са Тајне вечере „Ово је моје тело… ово је моја крв“

Не спадам у навијаче приступања ЕУ, поготово не по сваку цену, али непријатно сам се изненадио кад на списку земаља (не ЕУ, него географски) нисам уопште нашао Србију

Зар полиција тренутно игде тражи дрогу осим код српских свештеника? Ко је тако генијално успео да сузи потрагу на најопасније нарко-дилере, оне у мантијама наравно

Предложена промена поступка избора патријарха је добра – да се манемо коцкарских финиша избора које после многи доводе у питање, али било би заиста  важно да се изборни сабор прошири или макар да се уведе један број обавезних посматрача

Још данас читам у новинама, подвучено, с поносом, без сумње – „водили смо позитивну кампању“

Али догађај дана ми је дефинитивно опет везан за Србију. Шеткам се по перону – кад, зазвони ми мој српски телефон. Јавим се само да кажем уобичајено – у ромингу сам, па да не трошимо непотребно паре ни тај који… Read More ›

Ми живимо у непрекидној „врућици“, а то више и не примећујемо