Иначе овде у Амстердаму је као да живиш у зоолошком врту. Патке, лабудови, галебови, голубови велики као кокошке… Ми смо практични, и лошије стојећи, вероватно бисмо све то појели
Извор: ФБ свешт. Ненада Илића
Једна чапља не чини пролеће…
На тераси једне наше амстердамске парохијанке.
Иначе овде у Амстердаму је као да живиш у зоолошком врту. Патке, лабудови, галебови, голубови велики као кокошке… Ми смо практични, и лошије стојећи, вероватно бисмо све то појели. Неколико тренутака и ја сам размишљао да ли се ове чапље једу, а онда сам се сетио да је још увек пост, па је мој ловачки инстинкт спласнуо. А сигурно нисам једини који кад ноћу на планинском путу у Србији види зеца између фарова има порив да га јури.
Сви шетају кучиће али и то је некако (комично) рационално, нема сентименталности. Фотографисао сам овај речит знак у мирној приградској уличици да га понесем у Београд и одштампам за нашу улицу у Београду. Такорећи имамо проблема чим изађемо из зграде. 🙂
Извор: ФБ свешт. Ненада Илића
Иначе, иако осим терора од стране бициклиста има разних ствари које ми се не свиђају, има и штошта да се учи од Холанђана, ако успемо да сузбијемо своју српску склоност ка црно-белом процењивању ствари. Па, велим, да почнемо са основним.
У пролеће… 🙂
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница свештеника Ненада Илића)
Categories: Преносимо
Оставите коментар