Нови Гујонов задатак је да Србе из региона и дијаспоре подстакне на учење српског језика
дијаспора
Политика: Смањене девизне дознаке из иностранства
Октобарски извештај Светске банке указује на тенденцију наглог пада прилива девизних дознака у Србију за 20 одсто у 2020. години
Светска банка: Ове године биће за петину мање дознака из иностранства
Србији од дијаспоре годишње стиже око три милијарде евра, односно приближно десет одсто бруто домаћег производа
Фонд дијаспора за матицу: За здравствене установе Србије и РС уплаћена помоћ од 100 хиљада евра
Помоћ Министарству здравља Републике Србије у динарској противвредности од 100 000 евра за отклањање последица пандемије вируса COVID19
Никола Рацков: Вратити министарство за дијаспору
Више немамо Министарство за дијаспору, имамо сегмент тога у Министарству спољних послова. Али, то није довољно
Војислав Тодоровић: Ширити љубав и патриотизам и – победићемо!
Осми учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је Војислав Тодоровић (Београд, Србија)
Владимир Бојовић: Умрежавање на свим нивоима, с вером у победу и виши циљ
Седми учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је Владимир Бојовић (Окланд, Нови Зеланд)
Владан Ивковић: Матица подијељена у три државе нема мајчински однос према расијању
Шести учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је Владан Ивковић (Њу Џерзи, САД)
Никола Чобић: Прво дефинисати ко је и шта је српска дијаспора
Пети учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је Никола Чобић (Лондон, Велика Британија)
Миодраг Кулић: За Глобалну Србију – духовну и економску симбиозу матице и дијаспоре
Четврти учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је физичар др Миодраг Кулић (Кел на Рајни, Немачка)
Стефан Бранисављевић: Што су у однос матице и дијаспоре мање укључене државне институције – тим боље
Трећи учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је историчар и новинар Стефан Бранисављевић (Аман, Јордан)
Борис Трбић: Матица и дијаспора – да разумемо и почнемо да слушамо једни друге
Други учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је Борис Трбић (Мелбурн, Аустралија)
Ивана Петровић Христопулу: Формирати мање групе експерата које ће окупити наше људе широм света
Први учесник нашег виртуалног округлог стола „Матица и расејање – како даље“ је др Ивана Петровић Христопулу (Атина, Грчка)
Сајт „Сви Срби у Паризу“: Дечак из Србије брутално претучен јер је одбио да скине крст
Дечака чији се идентитет не наводи у дворишту школе напало је петоро деце узраста 11 година
Милан Распоповић: Кад породица има два аутомобила и ниједну књигу
Шта човек добија ако у Америци постане богаташ, одседа у најскупљим хотелима, летује у егзотичним местима, има приватни авион… Ништа, стекао је иметак, а изгубио себе
Serbian National Defense: Letter to US President and Ambassador
Serbian National Defense Council of America requests that you sincerely consider imposing sanctions against President Milo Djukanovic and the Montenegrin Government
Сима Мраовић: Одговор М. Кулићу или Ко има право да одређује шта је потребно Србима у свету
Поводом текста Миодрага Кулића Новац из „Фонда дијаспора за матицу“ доделити српским ветеранима из 1999!
Миша Ђурковић о значају породице и идентитету у Бечу, Инзбруку и Линцу
У Бечу, Инзбруку и Линцу одржане трибине не тему значаја породице и очувања идентитета на којима је говорио Миша Ђурковић
Миша Ђурковић: Срби у Аустрији
Да је српска популација у Аустрији политички организована имала би озбиљну снагу у локалном и покрајинском парламенту. Овако не успева да се избори за Бог зна шта
Никола Маловић: Идете? Идите!
Да ли је боље отићи у земљу која нас је колонизовала и зарађивати десет пута више него у колонизованој земљи? Многи вичу да је боље. Ја мислим контра, без обзира што je издајице на власти програмирао Запад
Владан Ивковић: Куда воде српски православни народ Америке
Да ли су се америчке епархије СПЦ-а само правно одвојиле од Канадске и Јужно-средње-америчке или и од Патријаршије у Београду, а као корак у приближавања циљевима означеним на Критском сабору
Никола Варагић: Одговор Драгославу Бокану
Поводом текста Драгослава Бокана „Кад нико хоће да буде неко у српској причи или Ко је тај Н. Варагић?”
Милош Ковић: Заборављена дијаспора
Када за то дође време, положај Србије могао би врло брзо да се промени на боље. Наша дијаспора у томе ће, ако у матици буде памети и трезвености, одиграти важну, можда и пресудну улогу
Владимир Димитријевић: Нерасејано о расејању – матица и дијаспора на истом фронту
Време је да се борци из матице повежу са онима који су отишли, али којима је Србија и даље на срцу и уму. Начини постоје, и морају постојати
Небојша Малић: Заједничким снагама
Ако се питање другачије постави – шта конкретно свако од нас може да уради да заустави суноврат српства? – одједном се отвара безброј могућих одговора
Политика: „Епархије у САД” замениле „СПЦ у Северној и Јужној Америци”
Одлуком црквене скупштине, којом су председавала тројица епископа, од петорице колико их има на овом континенту, промењен назив СПЦ у Северној и Јужној Америци у Српске православне епархије у САД
Милица Милосављевић: Постало је ненормално рећи „желим да останем у Србији“
Како може да ти се остаје овде (где си, гле чуда, поникао!) а цела Србија иде напоље?
Владимир Димитријевић: Српска политичка емиграција и Титова Југославија
Рад се бави ставовима српске политичке емиграције која је, после Другог светског рата, посветила нарочиту пажњу антисрпским основама Титове Југославије
Свештеник Ненад Илић: За спас Србије
Уместо рискантног рушења трошне државне грађевине, можда постоји још један начин. Да се поправља истовремено изнутра и споља. Али да је споља не поправљају странци него такође Срби којима је иоле стало до матице
Никола Н. Живковић: Берлинска беседа
Како ради српска влада, о томе можете свакодневно да читате. Мени је интересантније следеће питање: Шта ми можемо да урадимо
За пет месеци од дијаспоре две милијарде евра
Прилив дознака у Србију годинама је стабилан, а њихово учешће у бруто домаћем производу креће се око осам посто. Тај новац највише служи као неформална социјална помоћ