Kапиталистичким егоистичким и суровим погледом на свет предодређена је и савремена природа
Александар Мирковић
Ф. М. Достојевски: Руси су свȇт народ у поређењу са европским
Наш народ никада није дошао до таквог цинизма, као у Италији, на пример. У Риму, у Напуљу, мени су на улицама предлагали такве гнусобе – младићи, скоро деца, рекао Достојевски
Олга Четверикова: Ватикан и „инклузивни капитализам“ – пут у кастинско друштво
Папа води активну борбу за дигиталне технологије, вештачки интелект и експерименте у области генетике
Олга Четверикова: Трансхуманизам као најновији облик гностицизма
Трансхуманистима је својствен не само ирационални презир према људској природи као таквој, већ и апсолутна убеђеност да ће они сами бити ти „суперинтелигентни“ постљуди
Александар Мирковић: Пасија по Јелени
Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Бања Лука, 2021.
Јекатерина Пољанска: Господе, погледај наше лице
Господе, шта још можемо, дај знак? / Певамо. Заборавимо законе, / Да љубав певамо сȁмо
Александар Мирковић: Први мач
Из преораних гробова – храна! / Крви би да се напијете – / Вампири! – из наших рана. / А ми Мач о појас пашемо, / Не гвоздени, већ онај Први
Јеромонах Ромах (Матјушин): Богослови
Шта могу многоглагољива уста? / О, када би у те школе примали / Оне што се желе — распети за Христа!
Александар Мирковић: Марсовци у Јасеновцу
И маму и тату имају зликовци / Име, презиме, веру, нацију. / Нису нам цркве палили Марсовци, / Зна се ко је водио рацију
Петар Пајић: Српска чета
Стадоше у строј деца из јама. / Постројише се и славни преци. / И потомци стадоше с нама. / И крсне славе, домаћи свеци
Олга Четверикова: Неопходан прелазак на истинско хришћанство
Данас је наш главни задатак – усредсредити се на очување православне вере у њеној пуној чистоти a то се постиже искључиво у сфери духовног живота
Јеромонах Роман (Матјушин): Монах и песник
Почео сам врло жестоко – само Псалтир и Исусова молитва. Какве, тамо неке, песме! Није ли то безумље – ићи ка светости а не ка својим гресима!
Јеромонах Роман (Матјушин): Монах, хришћанин – ратник је Христов
Шта је вера без Цркве… Живот без исповести, умножавање страсти без покајања и благодати – кување у сопственом соку, каже јеромонах Роман
Олга Четвериковa: Трансхуманизам
Трансхуманизам је од самог почетка себе прогласио за богоборачки, антихришћански поглед на свет, који отворено устаје против човека као Божје творевине
Јеромонах Роман (Матјушин): Маловерје
У облаку сумње Чаши иде причесница сува. / Чеда у беди, манастирске двери забрављене: / Зар им је до мирјана – ко се чува, Бог га чува!
Жарко Видовић: Време поста
А пост? Пост је жртва која враћа човека себи, заједници и Богу, те нам се не може догодити да постанемо свесни Зла и себе тек кад нас Зло изненада нападне
Олга Четверикова: Ствара се дигитални концентрациони логор
Вирус је само убрзао прелазак на дигитални колосек и показало се да и власти тако виде дигиталну цивилизацију. Они су добили све оно што су тако дуго планирали, рекла Четверикова
Олга Четверикова: Дигитална школа као пројекат стварања кастинског друштва
Чему децу научиш – то ће и бити. Тако да ће се једни претворити у људе „дугмиће“, а други у програмере тих „дугмића“
Олга Четверикова: Стварање антицркве (2015)
Главни удар треба да буде управљен на Православље – прво кроз раскол Православног света. А као друго – раслабљивање православног погледа на свим нивоима (од догматике до етике)
Петар Пајић: Кад су Срби читали ушима…
Кад су Срби читали ушима, / учитељи су им били слепци и просјаци, / можемо рећи да је то био неписмен народ, / ал не можемо рећи да је био и неначитан, / као сад
Александар Мирковић: Мали речник заборављених речи
Достојати, достојан, достојанствен, достојанство, достојати се, достојанственик, доста!
Иван В. Лалић: А ти, Пресвета, буди нам лек од страха…
И благослов материнства нека разлажи за нас / Густину стварности Творца, који поднели не би / Да не постоји привид и у привиду милост / Као у телу дух
Александар Мирковић: Гробнице миле, о, миле кости!
Из земље чувате земљу нашу! / Кости једино брину о њој. / Тешко је рећи истину страшну: / Нисмо ми више косовски сој
Александар Мирковић: Маске
И док срце куца, докле се крећеш, / Болесних умова не слушај скаске / Не гради куле на живом песку / Постани Човек – умри без маске!
Никола Тесла: Вазда остајем Србин и ништа више
Ако има какве славе и заслуга за човечанство да се припише моме имену, то и та почаст припада српском народу из чије сам средине и поникао
Жарко Видовић: Косовски Завет могућ само као Поезија којом се човек уздиже у Царство Небеско
Ко се опредељује за Небеско Царство – то јест остаје, упркос Просветитељству, веран Косовском Завету – он за сведока позива Поезију
Јеромонах Роман (Матјушин): Небеса плава…
И њој утехе не треба више, / Премда је, ко пре, несавршена. / Блаженством вечна душа би да дише, / Не знајући да је преблажена!
Жарко Видовић: Свештенство се назива клир јер је било права елита. Данас то није
Препород Српства не може да почне ако не будемо јасно рекли истину. Нема нам спаса док се не појави истинољубива елита. А ту елиту може да подигне само Бог
Жарко Видовић: Литургија је највећи ауторитет – изнад свих, изнад патријарха, Синода, епископа, изнад црквеног Сабора!
Није ауторитет онај који служи Литургију, па таман и да је патријарх. Литургија је ауторитет, јер се у њој јавља Дух свети и Бог
Јеромонах Роман (Матјушин): Храм одсликава сунце док залази…
И последње кад дође магновење, / Погледом задњим Лепоту даровати
Александар Мирковић: Молитва против бројева и слова
Господе, бројеве и слова одузми / И власт над Душом нашом преузми: / Кроз тишину њену нек одјекну крици, / Нека нам се тело грчи у грозници
Јеромонах Роман (Матјушин): Тврђаву земну луна заплавила
Слушај себе — душа кад је готова — Тад прихвати тајну постојања
Јеромонах Роман (Матјушин): Луна и снег…
Срце се топи, топи у том мразу / Од благодарности Првом Поети
На путу истине и љубави: Представљен избор из руске поезије Александра Мирковића
Ми који верујемо у поезију, на неки волшебан начин се препознајемо, и као првобитни хришћани окупљамо у мале заједнице сродства по избору, рекао Мирковић