Како је један безазлени случај преко разгласа у немачком возу постао случај? Зато што један путник припада привилегованој групи људи – једној „невладиној организацији“

Димитријевић се позвао на јеврејско искуство: иако су Јевреји поименце пописали око четири милиона жртава, они знају да их је било шест, и тај број не може нико да оспори

Баба са врха Јелице вели: „Ниједан човек није безбожник, јер се свако рађа с Богом. Питање је само с ким умире – с Богом или са ђаволом“

Нека запамте они који ратују против својих ближњих: Бог не плаћа сваке суботе. Али плаћа

Кустуричин филм ће, какав год био, подсећати на ужасна злодела сународника. Зато је сметао споменик, зато би сметале ексхумације и зато ће сметати филм. Шта о томе мисле Иванчић и ини не би требало да нас је брига

Можемо само да се надамо да се политичка злоупотреба једне провокације неће винути до врха као снажно поткрепљење тврдње да суживот Срба и Албанаца ипак није могућ

У духу старе радикалске крилатице: „Србија је вечно поражена, док је Бриселу верна.“ Једно ћаскање у Берлину то не може да промени

Могу да се, као човек и Србин, захвалим немачком месечнику „Компакт“ да је толико простора посветио НАТО бомбардовању Србије и да није заборавио српске жртве

Главна препрека успостављању културе дијалога у Србији су аутошовинистички фанатици. „Живи и пусти друге да живе“: ко се тога не држи, збиља немамо шта да причамо. И – немамо шта да шетамо!

А снага мора бити у деловању. Видљивом и јасном. Снага народа није у слеђењу снажног пастира, него у вери пастира у ту снагу

Биковић је постао равноправан део руске индустрије забаве, без потребе да својим радом понижава било себе било народ који представља. Оно што никоме, па ни Трифуновићу, није успело на Западу

На крају остаје питање: треба ли се прикључити опозиционим активностима нејасне садржине и усмерења? Одговор је – наравно

Ако немамо пса, или је он безуб или уштројен, наше речи морају почивати на смислу и на вери у њега. А ако верујемо, зашто смо уопште штројили тог пса

Косово и Метохија нас ипак везује. И деведесетих су нам говорили да млади неће бити спремни да гину „за Косово“, а онда смо имали Кошаре и смрт са именом Србије на уснама

Председник Републике Србије, заједно са оним што је представљао – Србијом и српским учешћем у савезничкој победи 1918. – био је скрајнут, занемарен посрамљен и понижен.

О филмовима „Генерал Михаиловић – Херој и казна“ (2015) и „Генерал Дража Михаиловић“ (2018)

На садашњем поколењу је или да подигне ово друштво на ноге и отресе са себе све пијавице – домаће и стране, или ће већ за нашег живота Србија да постане лешина коју комадају и развлаче околне хијене