Победило је све у шта сам срцем веровала, мој политички програм од мисаоног стасавања. Али, имам 52 године и носим на леђима последице свега онога што се око нас и међу нама дешавало
Ива Радовић (Фото: Лична архива)
У недељу сам морала да се побринем за породичну непријатну ситуацију баш када је проглашена победа.
До куће сам ходала као покисла, гледајући људе како славе, и сама осећала радост као да је заточена у зарђалој металној кугли.
Победило је све у шта сам срцем веровала, мој политички програм од мисаоног стасавања. Достојанство, милосрђе, пристојност, правда, поштовање свих људи, жеља да се поштење, рад и памет цене, храброст, Давид против Голијата, смирење насупрот сили и усправна кичма.
Али, имам педесет две године и носим на леђима последице свега онога што се око нас и међу нама дешавало. Нисам успела у ономе што сам желела, усхићење је пресахло, моја деца немају онакву мене каква је требало да будем, него мене потрошену у борби за голу егзистенцију – и за боље узоре насупрот первертима и гадовима, боље циљеве сем да се има пара, бољу свест о себи до свести о тешкој немоћи.
Надам се да ће ме ова победа временом више озарити, јер је несумњиво и моја, и наша. Не желим да се мој живот, и живот мојих потомака, цени по томе како смо се „снашли“.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук страница Иве Радовић)
Categories: Гостинска соба
Није ми пријао текст са прозивањем ,, неутралних“ од стране госпође Иве.
Овај текст ме растужио.
Врисак
Грлим свијет
Себе цјеливам
Свет и проклет
И сам
Прикупљам снагу
Изгарам снове
Баждарим вагу
А Смрт зове
У срдцу жар
У души кошмар
Врисак вам на дар
Док Смрт скида зар
Момчило
Смрт ме зове
Смрт ме зове
Кербери лове
А кртице рове
Кроз моје снове
Мисли ми плове
У нове изазове
У побједе нове
А смрт зове
Момчило
Неће те трајно озарити победа СЛ драга Ива. И највећи добитак на лотоу траје само 6 месеци. После наступа монотонија. Заљубљеност – исто. То је до човека, не до догађаја. То је до унутрашњег, не до спољашњег.
Смеће ћемо бацати и даље иза себе. Трубићемо на зелено спораћима испред нас, лагаћемо, крашћемо као и до сада. Увек ће бити разлога за туробност.
Схватићемо да није до владајуће странке. И то је добро. То је главна школа овог преврата. Нека се десио, заменули смо играчке. Видећемо да није до звечке. Ово искуство је злата вредно.
Прави преврат је у нама. И сада може да се деси.
Недај кључеве своје среће никоме у руке. Не отурајмо одговорност за своје стање и поимање света од себе. Иако је то итекако људски.
И да нас веће зло чека – ипак је добро што се промена десила. Једноставно: левел два. Мољено је за то, нада је горела за то, искано је целим народним бићем. Ето нам га сад, с обе руке.
Сети се своје убеђености и сигурности у своје речи о „неопредељенима“. Како си слатко анализирала.
Све ок. Сад љуби бата, не зазири, не двоуми се, не сумњај. Крени дубоко у разлоге своје личне туробности. Ипак ниси ти у томе 100% погрешила. Али није то била ни цела истина. И то је ок. Људи смо.
Сретно. Добро је што те имамо уз себе. Сви ми помало сумњакамо у себе.
Добро је.