Сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара. А војник и официр још мора и пред Милоша, рекао Дарко на испраћају свог оца генерала Ратка Младића
Дарко Младић долази на сахрану свог оца Ратка Младића (Фото/РТРС/Танјуг)
Браћо и сестре, драги пријатељи, саборци, рођаци и поштоваоци мога оца Ратка Младића,
У име моје мајке и моје породице желим да вам захвалим на овом величанственом испраћају.
Молим вас да ми опростите јер вам нећу одржати говор. Желим да се обратим лично моме оцу, а ви ћете бити сведоци тог разговора.
Драги тата, када сам те возио на хеликоптер који те је одвезао у Книн, рекао си: „Дао сам реч да ћу бранити народ и државу, то је обавеза и част.“ И још сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара. А војник и официр још мора и пред Милоша.
Увек си био борац и победник. Од дана кад си се родио, у сред вихора рата 1943, на Чисти понедељак, у нашу кућу дошао је тифус, кад си имао 40 дана. Преживео си, победио си. Остао си без оца на крају рата, у операцији за ослобођење Сарајева. Твој отац, мој деда Неђо Младић, у борби против усташа, у селу Шуња, смртно је рањен. Пре тога је стигао да те крсти. Он је дошао из партизана, а кум је дошао из четника и заједно су те крстили. То је била твоја снага. Још ниси ни био свестан, а већ си мирио Србе.
Касније, тежак живот послератни, твога мајка одгаја тебе, сестру Милицу, брата Миливоја брата Богдана и Марка, који су остали као сирочићи и без оца и без мајке. Мајка се није преудавала, само Бог зна како се сналазила, али је успела да вас одгоји као часне људе и поштене.
Дарко Младић донео очева одликовања и сабљу (Фото: Република)
Отишао си са 50 динара и картонским ковчегом у средњу војну школу у Земун. Сањао си да будеш доктор. Фалило је 21 динар општини да ти да стипендију и зато си постао војник. Касније си ми говорио: „Један хирург на столу, ако је добар, спаси један живот, а официр у борби, ако је добар, може да спаси хиљаде“. Ти си спасао народ.
Бог те сами носио кроз тај ратни вихор. Метак те није хтео, прошао си хеликоптер кроз далековод под напоном. Заједно смо пали хеликоптером у Купинову, никоме длака с главе није фалила. Три пута си рањаван, минобацачке гранате су падале на неколико метара од тебе, Бог те је чувао. Бог зна, а данас видимо да цео народ зна. Непријатељи су покушали да те убију више пута, нису успели. Покушали су да те купе, нису успели. Покушали су да те уплаше, убили су ти ћерку, нису успели. И на крају, остало им је само да те тихо поштују, али да смишљају лажи о теби, не би ли те омрзли у народу и у свету. Направили су вештачке судове за наше јунаке, како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје. Хвала вам, браћо, што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац.
Те 1994. године стајали смо заједно и изабрали ово место за вечни починак наше породице. Тада си ми рекао да желиш овде да легнеш. Ево, дошао је тај дан. Хвала твојој мајци што те таквог васпитала, што си пренео те вредности на нас! И опрости ако у нечему нисам био достојан. Данас полазиш да се сретнеш са (ћерком) Аном, мајком Станом, братом Миливојем, сестром Милицом и нашим прецима. Али данас излазиш и пред Лазара и пред Милоша, погледај са чиме излазиш. Не морам ништа да набрајам, народ нам је сведок, Бог нам је сведок!
Непријатељи су те убијали у Хагу, три пута су покушавали и признали да си чудом преживео. Почетком овог августа рекли су ми да се сада нећеш извући. Урадили су то на наше очи, на моје очи, на очи целога света. Не знам да ли ћемо успети да свету то покажемо, али Бог види и Бог зна, и мени је то довољно. Ја теби говорим, јер нема мртвих. Ти си само променио свет у коме обитујеш, у коме твоје тело већ одавно није имало ни трунке снаге да живи, али ти си живео захваљујући својој вољи. И тако си се борио, и победио си.
Дарко Младић: Наставићу борбу око доказивања да је мој отац фактички убијен у Хагу
Путуј, оче, путуј, команданте. Нама остаје да се поносимо са тобом и да никада не изневеримо оно за шта си дао цео свој живот и своју породицу.
Хвала свима, ви сте наша победа и наша утеха. Сигуран сам да се мој отац сад радује због свих вас овде, због деце која су се родила, а неко је хтео да се не роде. Ја добијам писма од деце која ми пишу да су рођена захваљујући генералу Младићу. Ви сви знате докле је наша војска дошла, тамо где има Срба; тамо где наша војска није дошла, нема Срба – и нико се не узбуђује због тога. Ми смо себи једини сведоци и снага и овакви какви смо данас, бићемо довека. Ратко је и у својој смрти поново ујединио српски народ, други пут. Први пут кад је отишао да га брани и данас кад га испраћамо.
Хвала вам свима.
(Стање ствари)
Categories: Гостинска соба
Неизмјерно хвала Дарку на опроштајном говору свом оцу и нашем ратном команданту. Говору који ће се памтити, емотивном, искреном, људском, узвишеном, говору који је тако примјерен испраћају великог човјека, човјека који припада историји.
Неизмјерно хвала свим Србима, Српкињама и уопште поштоваоцима генерала који су јуче дошли да одају почаст нашем ратном команданту.
Неизмјерно хвала свима који су дали допринос да испраћај геднерала Младића буде какав бјеше.
Јер јучерашњи испраћај нашег ратног команданта бјеше баш какав треба бити. Испраћај уз све почасти, државне, војне, вјерске, достојанствен, примјерен, величанствен.
Испраћај је и велика постхумна побједа нашег генерала, над свима онима који га деценијама клевећу, оцрњују, блате, демонизују, побједа над машинеријом лажи и зла. Испраћај који је доказао да су Срби и Српкиње итекако имуни на антисрпску пропаганду свих ових деценија, да се не одричу генерала којег је историја изабрала да испуни задату мисију.
Генерал је, када је српство било на најтежим искушењима, своју дужност према роду испунио. Моји Срби и Српкиње су јучерашњим испраћајем испунили дужност према генералу.
Неки ће запитати. Зашто су Срби и поред силне пропаганде која га оцрњује, наклоњени генералу Младићу? Зашто га воле? Зашто ако не сви, а оно огромна већина српских родољуба, готово сво свештенство и паства Српске Цркве, и уопште слободномислећи људи ма којој нацији припадали, има огромно поштовање према генералу Младићу? Зашто многи имају и имаће дивљење? Зато што су слободног ума и имуни на србофобичну пропаганду. Зато што воле храбре људе и мрзе јајаре. Зато што поштују одважне и постојане људе и презиру превртљивце и фуњаре. Зато што су правдољубив народ који зна препознати неправду. Зато што љубе слободу,
Нека је вјечна слава нашем ратном команданту, генералу Младићу.
Од Опленца , па до Равне Горе и Брдовите Трескавице и Зелен Горе,
Све су страже , све су страже,
Вожда Црног Ђорђа и Ђенерала
Младића и Драже.
☦ Вјечнаја памјат ђенералу Ратку Младићу!
Образе и честитости Србска, Ратко Ђенерале, Србска радости, Христос Воскресе!
Хвала брате Дарко.
Имамо једног заједничког познаника који ми је за Вас рекао да сте прави србски родољуб, веран Богу и роду. Из овог говора над одром мртвог оца сад видим и сам.
Све је речено како треба и у правој мери.
Јуче, на сахрани, нисам стајао довољно близу да разумем сваку реченицу и зато хвала и Стању ствари на објави.
Штета је што сахрана није била у суботу или недељу, било би најмање дупло више људи. Неколико познаника сам срео који су са посла изашли да кратко присуствују опелу и вратили се назад жалећи што не могу да остану до краја. А било је деце, омладине, стараца, људи и жена господског као и сељачког изгледа и одела. Из свих крајева србских земаља.
Ако Бог да, волео бих да Вас упознам – кад већ нисам могао Ратка, да Вам целивам десницу – кад не могох Ратку, захвалим се на томе што постојите и на свему што јесте – кад не могу Ратку и да Вас замолим за опроштај што издадосмо Ратка.
Vječnaja pamjat đenarlu Ratku! Carstvo mu nebesko!
септембра 2026. сахрањен је ђенерал Ратко Младић.
Била је то племенита и витешка сахрана коју је племенити и витешки Српски род приредио једном племенитом и витешком војнику и племенитом човеку.
Иза великог човека и војсковође остало је велико дело а то је Република Српска.
Нека господ настани душу његову тамо где праведници почивају.
Њему у част:
https://m.youtube.com/watch?v=OoXnxRJmqJQ
Све је рекао лепо и одмерено.
Запало ми је за око, уосталом и ово: „Он је дошао из партизана, а кум је дошао из четника и заједно су те крстили“.
Ово је готово митска прича. Као кад се над колевком јунака сретну супротне стране и дају благослове.
То је и поучан пример данашњим поделама. Да не постоје само блокадери и ћаци, него су и једни другима род, па и кумови. И да треба заједнички кумовати вишој ствари од њих самих понаособ.
Куд ћеш лепше смрти од мученичке. Муслимани цене шехида, хришћани мученика. По џелатима се цени и мученик. Генерал је за џелата имао светске злобнике. Људе који добро чине само кад га под каматом добијају назад.
Часно је презивати се Младић. Свако добро од Бога његовој фамилији. Спокој души српског генерала.
Мир свим душама изгинулим у овом рату, без обзира на веру и нацију и степен мржње. Овај братоубилачки рат никада није био наш. Из њега су други извукли највећу корист.
Петар Други Петровић Његош:
“У нас би крст давно посрнуо, да није било мача који га је бранио.“
Тај крст је у срцу Генерал Ратко Младић носио и исуканим мачем
га одбранио.
Лазара и Милоша је следио, и раме уз раме са њима стао.
Био сам на сахрани јуче. Могу да кажем да је то највеличанственији догађај којем сам присуствовао у свом животу. Оно нико не може да режира, све је било из срца. Толика маса и ниједног инцидента. Било је суза али туга није била доминантно осећање него љубав и понос. Нас не уједињује мржња према другоме (као неке друге), него љубав према своме.
Срце је хтело да искочи из груди док сам гледао Раткове борце како пристижу из свих делова Републике Српске.
Али на крају је дошао Дарков говор… први пут сам чуо да је Ратков отац партизан за кума звао четника!!! А после ће Ратко синове и унуке партизана и четника ставити под једну заставу и одбранити народ, како је и Дарко рекао јуче. Али најпотреснији тренутак ми је био када је, говорећи да Ратко сада стаје пред Милоша и Лазара, рекао: „Погледај оче како те народ испраћа“.
Не знам, можда ћемо у будућности говорити „Са чим ћемо пред Милоша и Ратка“, не би било незаслужено.
Вечан му спомен!
Још 90их година прошлог века сам покушавао да нађем на интернету добру слику нашег Генерала. Слику са најбољом резолуцијом сам нашао на једном босанском сајту где су они објавили потерницу за нашим Генералом. Иштампао сам слику и урамио да могу да је ставим на зид. Ни та слика није баш много добра. Зато бих замолио Стање Ствари да као поклон својим читаоцима и поштоваоцима генерала Младића постави на свом порталу слику нашег Генерала са добром резолуцијом. Да можемо да је иштампамо и показујемо нашој деци Генерала кога нам је Јевропа утамничила и полако убијала, све у име демократије и људских права која Србима нису дозвољена.