Зашто чудо-оружје не ради и не плаши непријатеља? Зато што Запад, добро познајући психологију руске „елите“, разуме да никада неће бити стварног „одговора“ на његову агресију
Фото: Јутјуб/Снимак екрана
(Телеграм канал Сергеја Русова)
Дакле, дошло је до друге употребе „Орешника“ од почетка рата – ударили су по подземном складишту гаса Билче-Вољицко-Угерском у Лавовској области, где се налази половина залиха горива бандеровске Украјине. Снимци су без сумње ефектни, а штета за непријатеља веома болна.
А шта је са ефикасношћу у војно-политичкој сфери?
Питање треба поставити још шире: да ли наше нуклеарно и друго чудо-оружје може решити наше геополитичке проблеме, обезбедити безбедност државе, победити у рату у Украјини и спречити НАТО блок да изврши агресију на Русију?
Као што је познато, први пут је председник РФ поменуо ново чудо-оружје у чувеном обраћању 2018. године, најављујући чувене „Авангард“, „Кинжал“, „Сармат“, „Буревестник“, „Пересвет“ и „Посејдон“. Да ли је то чудо-оружје успело да задржи Запад од агресије против РФ? НЕ.
Чувени Кремљов ултиматум крајем 2021. године о повратку НАТО-а на границе из 1997. изазвао је на Западу само смех и није зауставио агресора. На крају је претња била толико велика да је Русија прва кренула у борбу 24. фебруара 2022. године.
Да ли је најновије чудо-оружје донело победу над бандеровском Украјином? НЕ.
Рат траје већ четири године, огромне историјске руске територије су уништене, стотине хиљада живота су страдале на обе стране фронта, а ми још увек нисмо у потпуности ослободили Донбас, под украјинском окупацијом су руски обласни центри Херсон и Запорожје, руски Харков, Одеса, Дњепропетровск, Славјанск и мајка руских градова Кијев.
Да ли је чудо-оружје, чији је арсенал допуњен „Орешником“, успело да спречи непријатеља од копненог упада у Курску област РФ у августу 2024, од почетка удара НАТО ракета по територији наше нуклеарне државе 19. новембра 2024. или од напада на наше нуклеарне снаге 1. јуна 2025? НЕ.
Да ли је чудо-оружје спречило америчког фирера да зароби председника Венецуеле, покушај удара на резиденцију Путина на Валдају или почетак отворене потере САД и НАТО-а за руским танкерима? НЕ.
Зашто чудо-оружје не ради и не плаши непријатеља?
Зато што Запад, добро познајући психологију руске „елите“, разуме да никада неће бити стварног „одговора“ на његову агресију. И у последњих 12 година се више пута уверио у то у „Минску“, „Истанбулу“ и „Анкориџу“. Један од најнепомирљивијих непријатеља Руског света и Русије Збигњев Бжежински некада је с подсмехом изјавио да не види разлоге због којих би Русија могла да употреби свој нуклеарни потенцијал, јер у банкама САД лежи 500 милијарди долара руске елите. И с подсмехом је додао да још није познато чија је то елита.
„Орешник“, „Посејдон“ или „Сармат“ не могу заменити оно најважније – национално оријентисану елиту, јаку и праведну државу, здраво друштво и моћну суверену економију. Само на том темељу је могућа Победа, а чудо-оружје ће заиста играти улогу поузданог штита државе и казненог мача за њене непријатеље. У супротном, „Орешници“ и „Кинжали“ би већ одавно ударили тамо где треба – по центрима доношења одлука и логистици непријатеља. Укључујући и по украјинском фиреру Зеленском, по зградама украјинског Генералштаба и терористичког гнезда СБУ и ГУР, по Бескидском тунелу, по мостовима преко Дњепра.
С руског посрбио: Јован Татовић
Categories: Гостинска соба
У време Корејског рата генерал Макартур је предлагао да се нуклеарним бомбама гађу градови у Северној Кореји, пар кинеских градова и пар руских градова (Владивосток и тсл). Његов предлог, иако је био доста популаран генерал, није усвојен и он је смењен.
У време ,,борбе за Британију“ Немци су у почетку бомбардовали фабричка постројења и војне инсталације, да би након тога једно случајно, а потом контиунирано почели да бомбардују градове. Желели су да постигну ефекат страха код локалног становништва како би их деморалисали (много јачи псхилошки ефекат од бомбардовања имала је Вау-1 ракета због звука). Постигли су супротан ефекат, расули су енергију на бомбардовање градова уместо индустрије, логистике и војсних погона, становништво Енгелске је негде било одлучније у подршци властима у рату, а градови су били и боље заштићени (те су губици немачких авиона и пилота били већи).
Орешник би требало селективно и умерено користити, а стварање ,,национално оријентисане елите“ је јако тешка ствар.