Свим саборцима „Стање ствари“ жели срећан најрадоснији празник старим поздравом
МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
Следећи радни дан је субота, 10. јануар 2026. До тада читајте наш Божићни број
Рођење Христово, фреска у цркви Св. Димитрија у Марковом манастиру, Маркова Сушица код Скопља, 1376/1377. (Фото: Јасмина С. Ћирић, 2012)
Categories: Гостинска соба
Vaistinu se rodi, mir Boziji
Ваистину се роди. Мир Божији! Да сте живи и здрави!
Ваистину се роди!
НА ДАН БОЖИЋА
Време стани,
заустави се дане,
као што све већ у мир тоне,
док “Дјева днес Пресушчественаго раждајет”…
Свита вечности остани, нек овај дан потраје,
нек мир небески настане.
Тиха радост нек наступи, весеље у нади,
нек Празник пролазност надтраје.
Из Празника, гле, радост тихо исходи,
чудесно царује умиљење,
силази Господ, с нама је Бог!
Тиха, нема, радост у Тајну уводи.
Ах, гле Ње преупућене у Тајну;
ах, какву Она радост има,
какво је Њено удостојење !
Радошћу својом Она се сели на престо,
радост је у Царство узводи…
Тако је тиха
та Њена радост;
тако царствено Њено смирење.
д.м.
Ваистину се роди. Вама и вашим најмилијима као и целом свету, мудрдост, мир и љубав у срцу и дому.
Него – како се ви сналазите у божићној вечери? Јел само посна, или се још неком чини да је мало пренатрпана ђаконијама? Посним, да, али претрпана. Ђаконијама.
А дани по Божићу? Чесница, месо, сарма, колачи, јел претрпано или је по мери?
Мени се људи ово стужило.
Ја се преједох. Два пута од јутрос. Срамота ме. Једва чекам да прође ово и да упржим 3 јајета и напијем се млевеног парадајза из флаше од летос.
Жена ме наврати те једох. Каже „ваља се“. А „не ваља се да се ишта износи из куће три дана Божића“. Џакови са ђубретим су на балкону. За ове дане је балкон проглашен неизванкућном површином. А ја грешни понео се. Није ме било мука натерати. Хтео сам да одем у неку колибу да се склоним од свега, нит би ме родитељи, нит фамилија, нит деца схватили. И попустио сам. Ја сам крив, не они. Поводљив, лаком на саблазан. То сам ја.
Има ли ико идеју шта да радимо – уместо да пунимо црева материјом, која у долазећи у додир са нервима језика, ока и носа, изазива телесно емотивне сензације, слично другим мање или више штетним опијатима – да би славили Бога јединог?
Има ли међ нама неко, ко би пред овим шерпама, лонцима, овалима и завалима, чинијама, сушлијама, флашама, кутлачама, плеКовима и тањирима могао проћи без да се затетура, и узме још један залогај преко нужде? Па после сат-два, да не иде до фрижидера опет, да сецне, или набоде на виљушку још једном?
И после поста, пост.
Одлази од мене сотоно. Ти си ми саблазан, јер не мислиш на божије, него на људско.
Хоћу да прекинем с том традицијом у породици. Нека су је ђедови неговали и 2000 година. Ово је погрешно. Ово је преједање.
Седети поред 10 голих жена 7 дана и не огрешити се, и седети у овим чинијама и овалима а не прејести се – мени је исто.
Осим ако благоутробије и блуд нису сродници.