Из серијала „Средњовековна баштина Немањића на тлу данашње С. Македоније“ доносимо причу о једном од најзначајнијих споменика српске уметности с почетка 14. века
Црква Светог Ђорђа, Старо Нагоричино, 6. фебруар 2020. (Фото: Јасмина С. Ћирић)
Црква Светог Ђорђа у селу Старо Нагоричино, око 13 km источно од Куманова, представља један од најзначајнијих споменика српске уметности с почетка 14. века. Манастир је посвећен Светом великомученику Георгију и задужбина је српског краља Стефана Уроша II Милутина, једног од највећих ктитора позног средњег века.
Порекло храма везује се за старију цркву из 11. века, чију је градњу, према предању, започео византијски цар Роман IV Диоген (1068–1071). Археолошки остаци те раније грађевине указују на правоугаону основу са полукружном апсидом, зиданом пажљиво тесаним каменом.
На тим темељима краљ Милутин је 1312/1313. године подигао нову, монументалну цркву, о чему сведочи натпис уклесан у камену греду изнад западног портала. Стари зидови су надзидани до значајне висине, док је нова архитектонска концепција донела сложену петокуполну структуру. Фасаде су оживљене декоративном опеком, архиволтама и пиластрима, са мотивима рибље кости, меандра и ластиног репа, чиме је избегнута монотонија равних површина.
Натпис на улазу у цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину (Фото: Снимак екрана)
Фрескопис је завршен 1317/1318. године, у време игумана Венијамина, а према натписима и сигнатурама приписује се радионици чувеног солунског мајстора Михаила Астрапе. Ова радионица је за краља Милутина изводила и фреске у Богородици Перивлепти у Охриду, Богородици Љевишкој у Призрену и Краљевој цркви у Студеници.
Иконографски програм храма је изузетно богат и промишљен. Посебно место заузима ктиторска композиција на северном зиду, на којој је приказан краљ Милутин са моделом цркве, у пратњи краљице Симониде, Светих Константина и Јелене, као и Светог Ђорђа који му пружа мач – јасан визуелни знак Милутинове победе.
Посебну историјску димензију манастиру даје и податак да се Свети краљ Стефан Дечански уочи битке код Велбужда 1330. године молио управо у овој цркви, пред фреско-иконом Светог Ђорђа.
Унутрашњост цркве Светог Ђорђа у Старом Нагоричину (Фото: Снимак екрана)
У новијој историји, Старо Нагоричино постаје место научног сусрета и истраживачке пажње. Године 1927, током боравка светских византолога у Београду поводом Светског конгреса византолога, манастир су посетили истакнути научници, међу којима и чувени француски историчар уметности Габријел Мије, у пратњи српског истраживача и архитекте Ђурђа Бошковића, који је цркву први конзерваторски обновио 1930. године, уз благослов скопског митрополита Варнаве.
Ипак, дуги периоди запуштености оставили су трага на очуваности фресака, што додатно наглашава значај континуиране научне, конзерваторске и јавне пажње.
Погледајте целу епизоду:
Серија: СРЕДЊЕВЕКОВНА БАШТИНА НЕМАЊИЋА НА ТЛУ ДАНАШЊЕ С. МАКЕДОНИЈЕ
Епизода: Црква Св. Ђорђа у Старом Нагоричину
Наратор: доц. др Јасмина С. Ћирић
Продукција: СрБТел, Аward Film & Videos
Продуцент: Жарко Николић
Уредник: Биљана Тодоровић Георгиевска
Директор фотографије: др Горан Наумовски
Тон: Горан Стоилковић
Дрон оператор: Јован Лесански
Монтажа: Бојан Секуловски
Децембар 2023.
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар