Смрт – то је ништа, то је само магновење, прелазак у вечни живот. Човек не успе ни да затвори очи, а већ види своје тело и мисли – зашто бих и био у телу, тако је добро без њега!
Старац Гаврило Грузијски
На себи сам искусио прозорљивост оца Гаврила. Једнога јутра добио сам неко гушење и болове у пределу срца. Када је бол прошао, кренуо сам код старца. Погледао ме је и рекао: „Сви се ви бојите смрти! Смрт – то је ништа, то је само магновење, прелазак у вечни живот. Човек не успе ни да затвори очи, а већ му се отварају духовне очи и види своје тело и мисли – зашто бих и био у телу, тако је добро без њега!“
Одговорио сам му: „Видео сам толико смрти у свом животу, да уопште немам страх од тога“. Насмејао се и рекао ми: „А знаш ли да си једном ногом већ тамо?“ Задрхтао сам: „Ви сте нешто приметили?“ „Ето видиш“, насмешио се старац, „ти си се уплашио. Човек, који учини добро, тим је за корак ближи Господу, а онај који чини зло, иде корак уназад. Целог живота ми се пењемо и спуштамо. Живите на начин који би вас увек приближавао Богу“.
Господ долази
Увек сам мислио да отац Гаврило има неко духовно образовање, био је тако мудар. Но он није завршио ни пет разреда – како је могао толико да зна!? Једном је лежао и разговарао са нама и ми смо били веома срећни због тога што причамо са њим. Одједном је заћутао, устао и подигао руке према икони Спаситеља и лице му се променило. Чинило ми се да није присутан.
Упитао сам матушку шта се дешава са њим, а она ми је рекла да ћутим. Старац је тако стајао неких петнаестак минута, гледао у икону, а затим се прекрстио и рекао: „Господ долази! Цела васиона дрхти пред Њим. Ближи се крај овог материјалног света. Људи мисле да су то приче за малу децу и да ће овај свет трајати вечно. Не, ускоро ће овоме доћи крај! И ви ћете бити сведоци тога!“
Питали смо се шта ли је то видео старац, а он је наставио: „Најважније је испуњавати Божије заповести. Волите једни друге, волите ближње! А ја ћу вашу љубав принети Богу.“
Из књиге „Старац Гаврило Грузијски“
Опрема: Стање ствари
(Извор)
Categories: Гостинска соба
Наивна религиозна проза. Попут клипова на Јутјубу где се ситна доброчинства одмах монетизују. И помирење са смрћу има 5 фаза, најлепше је кроз старење.
Слажем се са 035.
Проста порука о љубави за простоверне, душевне вернике, као код Ткачова. Нејасно зашто „Најважније је испуњавати Божије заповести“ у множини?
У питању је заиста велики светитељ и чудотворац и брзи помоћник и боље му се молити за молитвено заступништво него дисектовати његове поуке. Јуродиви су најређи међу светитељима и најближи Богу, то је највиши подвиг осим мученичког.
Да ли ћемо дочекати крај света, то само Бог зна. Ту су чак и највећи свеци знали да се преваре, мислећи да је време дошло (нпр. Свети Јован Златоуст). Али да ће крај света доћи, као што је старац рекао, у то нема сумње, јер сам Господ сведочи у Светом Писму. И да цела васиона дрхти пред Њим, ни у то нема сумње.
Уосталом, време у коме живимо, ових задњих неколико деценија, карактерише се таквом свеопштом поплавом зла и устостручењем смртних и горих греха, да светитељи једноставно нису могли да верују да Господ то неће прекратити (нпр. отац Тадеј, лично слушао). „Слава дуготрпљењу Твоме, Господе!“ Дај Боже да се време продужи, зло сузбије и још много покољења проживи. Али нека буде воља Божија.
Драги Бојане,
Према православној, углавно усменој традицији Старац Гаврило је имао дубоке духовне увиде, пророчке визије и дар давања савета. Његова „казивања“ посебно из монашке духовности и есхатологије су забележена и циркулишу међу православним верницима, али колико знам нису предмет академске историографије.
Његов ауторитет произилази из духовног искуства, а не из историјских и академских доказа. Њему се прилази са вером и поштовањем према традицији. С друге стране, историчари религије имају потешкоће са провером многих детаља његовог живота и, посебно, са доказивањем натприродних догађаја (визија, пророчанства).
Његови говори истичу важност покајања и молитве и строго поштовање заповести.
Када смо код заповести, у овом издању је крајње спорна његова изјава: „Најважније је испуњавати Божије заповести“. Анализа и критика ове изјаве није транжирање његове “поуке”, јер је дата врло експлицитно и јасно, без случајних словних грешака. Његова изјава удара у срж Хришћанства и хришћанске теологије.
Да је речено: „Најважније је испуњавати Божију заповест, волите једни друге, волите ближње!“, савршено би се уклопило у новозаветно: “Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге.” (Јов. 13:34) и “Не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другога; јер који љуби другога испунио је закон. Јер оно: Не чини прељубу, не убиј, не укради, не свједочи лажно, не пожели, и било која друга заповијест, испуњава се у овој ријечи: Љуби ближњега својега као себе самога. Љубав не чини зла ближњему; љубав је, дакле, пуноћа закона.” (Рим. 13:8-10). Па чак и овде би тврдња НАЈВАЖНИЈЕ била спорна (можемо и о овоме).
Зашто изјава: „Најважније је испуњавати Божије заповести“ негира срж Хришћанства, је верујем теби јасна. Испуњавање заповести не нуде спас. Право хришћанство није у спољашњем придржавању правила, већ у унутрашњој промени кроз Духа Светога. “Ако сте пак Духом вођени, нисте под законом. А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вјера, Кротост, уздржање. За такве нема закона.” (Гал. 5:18,22,23).
Апостоли су нас стално подсећали на разборитост, па будимо разборити!
@природно секташки телигентан
Који не пропушта ни једну прилику да се обрецне на Цркву или њене посленике, а што не може да прикрије ни наводима из Светог Писма.
Сада се мало прерачунао, до мере да је „скочио сам себи у уста“ у само две реченице.
Каже он за старца Гаврила: Да је речено: „Најважније је испуњавати Божију заповест, волите једни друге, волите ближње!“, савршено би се уклопило у новозаветно: “Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге.”(Јов. 13:34)
Па, зар није и (Јов. 13:34) – заповест – и то заповест коју сам Господ изговара и дословце је тако назива!? Док Старац каже – испуњавајте Божије заповести, и додатно наглашава „волите једни друге“.
Значи овде, @природно секташки телегентни сматра (и смара) да Свети Гаврило не зна за новозаветне заповести, па кад каже „заповести“ искључиво мисли на оне старозаветне!? Благо нама са оваквим „учитељима“. Него, можда да се пријавиш у Клет…
@природно телигентан
Ја заиста не видим проблем, читамо исте речи, ваљда другачије доживљавамо.
Љубав је круна савршенства, тридесета лествица. Пре ње треба проћи оних 29, а ни тад их треба остављати, да не изгубимо најважније.
Као што се Исусова молитва и Псалтир међусобно не искључују, већ допуњују, тако и љубав и заповести.
А шта је најважније… Па, ако двоје хоће да се љубе и неко им каже „љубите се, али је најважније опрати зубе“, не мислим да греши. Тј. наравно да је у љубљењу најважније само љубљење, то се подразумева, али биће прилично жалосно ако се не испоштује основна хигијена.
Апостоли имају легитимитет Светог Духа, зато нас тврдње да су поједини светитељи „равноапостолни“ доводи у сумњу. Поготову кад се тражи обнова вере а притом нисмо раздвојили ни појам вере од религије и од вере у поједина или чак комплетна сведочанства нововековних светитеља. Кад се светитељи утврђују демократском процедуром.
@035
Равноапостолни је почасна „титула“ и не изједначава ауторитет светитеља са ауторитетом светих апостола. Осим тога, има 12 великих апостола и 70 мањих, и не доводи се у питање превасходни ауторитет 12 великих.
„Равноапостолни“ се обично говори за просветитеље читавих народа, као Св. Сава Српски, Патрик Ирски, Нина Грузијска и тако даље. И сличне њима (као што је, нпр. Свети Јустин Ћелијски сматрао Св. Николаја Жичког и Петра Цетињског; али то није „обавезујуће мишљење“, иако се лично слажем с њим).
Православље има све одговоре, треба их само потражити.
@ Срђа Злопоглеђа
Узалудно је да по трећи пут објашњавам нешто што су други схватили из прве.
Него се јављам да пробам да ти као брату скренем пажњу да изгледа ниси разумео ни Господа нашег, ни свете Апостоле, а ни Старца Гаврила. Сви у глас вичу исто, да је Заповест нова: љубите једни друге! То не значи да треба да љубиш само оне који говоре, шта твоје уши желе да чују. Напротив. То не значи да овде говориш гордо, да вређаш, да се ругаш … Напротив. То не значи да Цркву и Хришћанство треба да браниш нехришћанским методама.
Ја разумем тебе и не љутим се, што си љут. Жао ми је. Као што је Бојан одличан кандидат да од душевног верника постане духовни и преће на тврду храну, ти си од душевног са свим твојим манирима израстао у телесног. А ту спаса нема, а ни разговора.
Љуби брат
@природно телигентан
Опет хвала на лепим речима, али далеко смо ми од тога, кад сам Св. Апостол Павле говори за себе да је „телесан, продан у ропство греху“. А имао је и девственост и триста чуда. Да и не говорим о томе што није питао чет џипити како да кисели купус. Шта ми имамо осим убогости, као што и сам Господ сведочи за хришћане лаодикијске цркве? Зато су и светитељи (колико знам) једнодушни у оцени да ће се у последња времена спасавати само смирењем и трпљењем недаћа. Духован је Св. Јосиф Исихаста са својих осамдесег грама двопека на дан, 3500 метанија као загревање и непрестаном молитвом… А мени је до посничких подвига као до галаксије Андромеда, тако да… Свецима част а ми полако и помало.
На званичном сајту Епархије Зворничко-Тузланске сам прочитао пуно мудрих изрека Старца Гаврила. Поред изрека о љубави и смрти које су предметне теме и овде има наравно доста помена о заповестима и уздржавању од греха итд., али оно што је јако, јако занимљиво су есхатолошке и пророчке теме, па послушајте неке:
Производи на које ставе број антихриста не могу вам нанијети зло. Прије јела треба изговорити молитву Оче наш. Закрстити трпезу и покропити је Светом водом. Тако ће се осветити свака храна.
Не једи хљеб од човјека који је примио печат антихриста.
У последња времена следбеници антихриста долазиће у храмове. Крстиће се и проповиједати јеванђељске заповијести. Али, не вјерујте онима код којих не буде добрих дјела. Правог хришћанина могуће је препознати само по добрим дјелима.
Хришћанска вјера је у срцу, а не у разуму. Они код којих вјера буде у разуму поћи ће за антихристом. Антихриста ће препознати они са вјером у срцу.
Печат антихриста биће у кажипрсту. Стављаће га помоћу компјутера и биће невидљив. У почетку ће то бити добровољно. Кад се антихрист зацари све ће тјерати да приме тај печат. Оне који га не буду примили прогласиће за непријатеље. Тада ће требати бјежати у шуме у групама од десет-петнаест људи. Једно или двоје неће се спасти. Шта год да се деси, не губите наду у Бога. Господ ће нас уразумити како треба поступати. Ко буде јак у вјери неће осјећати глад, ни жеђ, нити ће га стихије такнути. Ђаво има шестстотинашездесетишест мрежа. У вријеме антихриста људи ће очекивати помоћ из космоса. То ће бити највећа ђавоља замка. Људи ће тражити помоћ од ванземаљаца, не знајући да су то демони.
Ако украдеш, прекршићеш једну од десет заповијести. Ко тако буде поступао, и на тај начин ће прихватити власт антихриста. вјерујући човјек уздаће се у Бога. А Господ ће чинити таква чудеса за свој народ да ће пар листова са дрвета бити довољно за храну читав мјесец. Човјек који истински вјерује закрстиће земљу и она ће му дати хеб.
Ако неко силује дјевојку, она остаје дјевственица пред Богом. Тако ће бити и са онима без печата. Ако човјек без његовог знања ставе печат, он неће дјеловати.
У последњим временима не гледајте у небо. Могу вас обманити лажна чуда која ће се тамо дешавати. Преварићете се и погинути.