Ти наводно “неутрални” дају потпуно одрешене руке режиму да чини било шта. Нису организовали никакав отпор, никакав “трећи пут”, по њиховој мери
Петар Нинић (Извор: Лична архива)
Посебна врста “неутралних” су наводне патриоте, чије се читаво деловање огледа у прозивању студената. Њихово нападање студената служи као брана која помаже да се располути, збуни и подели патриотски део Србије.
Патриотска Србија подељена у фракције, то је за Вучића кључна ствар. Била и остаће. То му управо “неутрални” нападачи студената најбоље испостављају. Али како можемо да будемо сигурни да је то заиста тако? Можда они заиста сматрају, да не ваља ни Вучић ни студенти? Можда они заиста желе да створе неки “трећи пут”? Али где је тај трећи пут?
Корумпирани режим распродаје Србију. Корумпирани режим убрзано иде из непочинства у непочинство, а највиши домет неутралних прозивача студената су подли статуси по мрежама и прозивке по подкастима и телевизијама?
Ти наводно “неутрални” дају потпуно одрешене руке режиму да чини било шта. Нису организовали никакав отпор, никакав “трећи пут”, по њиховој мери. Не боре се против корумпираног режима конкретним акцијама, већ само речима, што савршено одговара овом режиму. То апсолутно неделање “неутралних” најгласније говори на чијој су страни, ма колико то многим речима покушавали да сакрију.
Петар Нинић: Нема већег ужаса за лажно-патриотског интелектуалца од неизвесности
Питам: Где је тај “трећи пут”, који је бољи и од Вучића и од студената?
Наслов: Стање ствари
(Фејсбук страница Петра Нинића)
Categories: Гостинска соба
Ја мислим да је аутору текста већ трећи пут да пита „Где је тај Трећи пут?“
Сад ћемо да видимо да ли Бог помаже.
Kakva sumanuta logika ovog Petra Nikolica… Pa valjda bi trebalo da kaze: ne valja Vučić, a hajde da „popravimo“ malo studente pa da nam oni svima valjaju.
Podsjeća me na fabrike u socijalizmu: naprave farmerke koje niko ne želi pa su onda krivi građani što ne kupuju, a ne fabrika koja proizvodi neatraktivnu robu.
Glasači su kupci; kupiće proizvod koji im više odgovara.
Studenti moraju da poprave svoj proizvod.
Što se tiče trećeg puta, očigledno je mala potražnja pa se ne isplati ulaganje.
je zapravo drugi, jer ima samo jedan put, kada kapitalizam ne smete da pomenete, i levo je, ali to je za Srbiju kao da kazete da je put na Betelgezu! Otuda i pojam „patriote“, jer treba napraviti razliku izmedju pro-zapadnih stranaka i pro-zapadnih stranaka, a ne radi se o Zapadu, vec kapitalizmu! Otuda i rascep „nacionalnog“ i „gradjanskog“, nacija bez gradjanstva i gradjani bez nacije – sve besmislenije razlike, samo da se ne dovede u pitanje ono sto je sustina! A, ne dovodi se, jer bi tada bili u istinskom sukobu sa Zapadom, a ovako moze da se kenjka do besvesti!
Patriote su odrzavale Milosevica na vlasti, patriote su ga srusile i dovele DOS i, jedino i iskljucivo, patriote su dovele i odrzavaju na vlasti Vucica. Bukvalno sve u poslednjih 35 godina je posledica samo i jedino „rada“ patriota! Sve sto Vucic treba, ali ne moze i ne sme, jeste da promeni spoljnu politiku i patriote ce ga opet podrzavati, bez obzira na stanje u drzavi, dok ga ne sruse zbog ukidanja viza i odlaska na more!
Колико видим, прво се јавише они на које се овај текст највише односи.
Заузели гард, ‘неутралност’ им је баш угрожена?!
Од Западне окупације и напредњачког разарања Србије ослобађају нас државотворни крстоносци: синови пленума и бајкери, лумпенпролетерска дијаспора и Слободни универзитет, ПроГлас и Пешчаник , Н1 и Нова С, Данас и Србин инфо, Радар и Стање Ствари, Славија инфо и КТВ, Бојан Пајтић и Јово Бакић, Шаровић и Паровић, Миша Бачулов и Сабахудин Грухоњић, бискуп Гргур и Горан Јешић, Мило Ломпар сведоситејевски и Владе Димитријевић културоимани… По плодовима њиховим познаћете их! (Мт. 7, 16)
Питам .
Где је тај ПРВИ, ПРАВИ И ЈЕДИНИ „СРБСКИ пут ( друм )“ ?.
Који је НАЈБОЉИ.
Од СВИХ путева ( друмова ) који су
„ИЗАБРАНИ“ од 01.12.1918 године па до ДАН ДАНАС 05.12.2025 године.
Улазак
Квасац теорије
Кипи
Низ зидове ума
Пробавио
Отрове с мамаца
Олакшан
Слободан
Одбацујем пртљаг
Улазим
Момчило
Под један, не „неутрални“ него УЗДРЖАНИ! Баш: у з д р ж а н и.
Под два (@нико де кирико) па логично је да на текст гриземо највише ми, уздржани. На нас је и адресиран зар не?
Мало нас има уздржаних, зато нема покрета. А, зашто би и правили покрет? Па ево све што има да се каже у покрету, речено је вама. Урадите нешто од тога! Иако вас не плаћамо ми – ахахаха.
Спустите дурбин и тражите нешто реално – ако хоћете резултате.
Не тражите потпуну чистку, ону дубинску, какву само стаљин и лењин могу да направе, тито, и сл.
Престаните, забога престаните, забога престаните, да турирате и фризирате наслове, да речи вадите из контекста, да паламудите, глуматате свеце, мученике, драмите. Нема те Вучићеве (у ствари: општевременске и општеполитичарске) новинарске цаке коју нисте употребили и ВИ!!! Престаните – ако умете.
Будите истинити и аутентични. Онакви какву власт тражите. Будите чисти, беспрекорни у извештавању. Беспрекорни према онима које сте прозвали „ћаци“. Освестите се ХЕЈ и престаните неистомишљенике звати будалама!!!
Престаните ко секта куцати по стоти пут на врата „уздржанима“. Престаните ружити оне чију помоћ очекујете. Ово је елементарно!!! Зар ја заиста ово морам да пишем људима који желе да промене власт и седну они???!!!
Свет нису „ћаци“ и „неутралне кукавице“. Ко тако мисли може да стоји напољу још 10 година и очекује … топове са Марса да му помогну у колонизацији своје земље. Ево вам мудрост – видим да вам је запело да вам неко помогне, јер ово не умете сами. Иебига, није писало у кухарици. Разумем, јес тешко.
Напуните све бундеве, тутлиће, ћупове, тикве и тинтаре следећом истином: највећи део „уздржаних“ је против садашњег безвлашћа, јавашлука, мафијашења, рекетирања, легализиваног криминала, бахаћења, економске неизвесности, пропасти културе и морала, пропасти институција, школства и здравства, зеленаша, литијумаша, вакцинаша, рударења… баш као и ви. Али ВИ браћо се артикулишете на истом интелектуалном нивоу као и власт. А и власт су НАША БРАЋА а не морони. Е да то стане у тинтару мора прво да испари оно што је у њој. Или да сазриииии. И то је ово што се дешава, иншала.
Ајмо да се ово елаборира, па ћемо даље. Извртите ове параметре у опен аи, па да видимо шта се добија.
Ето вам помоћ од „уздржаног“. Ако баш неко заиште помоћи од тако неког накарадног створа као што су ти, ти… „фуј неутрални“
Одавно се нисам оглашавао, иако сам текст поодавно написао, праштајте.
Мудрост је на плећима. Парадокс. Наравно, парадокс, пар екселанс, живи у Србији. А парадокс је управо (за)то што не знаш да си у парадоксу. Кад би знао… Углавном, парадокс није поражен. Нити ће бити. Поражени су увек они који га не препознају. Они мисле да су победили.
Победићете, знам,
Јер докле год је граница
Дотле је и моћ ваша…
Победићете, сигурно, као и увек,
Јер ваша вага мери све сагледиво.
Славићете, ви,
Опет и опет;
Јер изван домета не видите,
А с’ ове стране све је ваше.
Победићете…
С’ ове стране.
Студенти су оличени у Милошу Војиновићу (прочитати песму „Женидба Душанова“): млади, хитри, умни, спретни, мудри, непобедиви. Толико су покупили све одлике Милоша Војиновића да су чак и наступили тако да не буду препознати (Милош Војиновић се сватовима придружио прерушен у „млађано Бугарче“).
Милош Војиновић је успео да прође све испите и на крају је Цар Душан, читај српски народ, могао да живи „дуго и срећно“, односно, тако се бар завршавају приче. Наравно, у стварности Душан је убрзо убијен, а царство је нестало. У стварности, сва мудрост и спретност Милоша Војиновића је анулирана… Да ли? Или можда стварност тек ту почиње! Да, у парадоксу је истина.
Па да видимо тај парадокс. Сва мудрост и вештина младог и Душану непознатог сестрића доносила је живот и победу, сваки његов потез је све уводио у живот, почев од јагањаца на које је пазио кад су се овце јагњиле и свако по мајци препознавао, па до решавања свих испита који су се на Душана и сватове сручивали. Успевао је у свему томе Милош, управо из разлога што је, опет парадоксално, владао умећем смрти! Само умеће смрти води у живот. Ко то не зна подучава се некаквом умећу живота коме је крај у губитку времена, поразу и смрти. Земаљска мудрост је умеће живота, а небеска мудрост је умеће смрти, а што би, укратко речено, могло бити спознаја вечности, достојанства и бескраја. Или бар снажно наслућивање свега тога. Ко не овлада умећем умирања, не може остварити умеће живота.
Може ли ико да спори да су се студенти овом умећу задивљујуће приближили?
МЕРА
Ход ка зрелости
јаој,
не смеш,
не смеш
нипошто успорити.
Али и дечју невиност,
бар једном нити
благости,
како знаш,
задржи.
Јер посвећеност
доноси моћ
којом свет
можеш освојити.
Ал’ најважније
спржи.
Шта су студенти постигли? Мислим да не може све ни да се сагледа. Наравно увек важи она Господња: „Ко има очи да види.“ Али мислим да су постигли да нам деценијске и вековне сваковрсне стеге одједном попадају.
Не видети данас, у овим непоновљивим догађајима, једну квалитативну новину, издизање из света отупелости и празнине, не обрадовати се због оваквог излива жеље, па и потребе, па и жртве за правдом, за лепотом, за честитошћу, не доживети у себи подизање наде, значи бити одавно прогутан од опште преваре, метежа, калкулација, сумњи, подозрења… значи припадати свету туробних, бездушних, прорачунатих, грамзивих, себичних, незаситих, лукавих, превртљивих, сујетних, сурових, бахатих, похлепних, рчинастих, свету умрлих („имаш име да си жив, а мртав си“- Откривење 3.1), распаљених, развратних… свету без невиности, без игре, без новине!
Новина си
Он пише по прашини,
урезује се у ветар, оставља траг у мирисима, у води;
глас га не стиже, вечност заостаје за Њим;
исписује се у видљивом, у невидљивом,
увек нов.
Само онај ко Њега налази, ко Њега, увек Новог, подражава,
чини што нико никад није чинио;
што никад није чињено.
Господ те створио да с тобом учини новину
у односу на све што је досад створено.
Не осећати милину, дивну наду, чак занос, што се то догађа управо у твом народу, у твом дворишту, теби… него се наћи на оној страни, знак је за велико преиспитивање, за велику бригу. Зато што се доскора већ могло резигнирано писати „победићете“ – „Победићете, знам, јер с’ ове стране све је ваше“. Могло се већ резигнирано признати да нема наде, да остаје још само утеха: „Не плачи, дете моје, скоро ће Господ доћи и уредити све“ (Свети Владика Николај – „Молитве на језеру“)…
Кад одједном букну живот, лепота, нада, заблиста смисаона слобода.
Не видети сву ту новост, то бујање, тај укус празника, значи припадати свету отупелом, ефемерном, значи подлећи подметнутој стварности која, истина је, тренутно кипи неумерено, али која нема перспективу, нема будућност, нема основу.
Значи не бити друкчији од оних који се сад тако јасно испољише, оцрташе, окупише, сакупише за себе све који воде непоетски живот, чији је живот препун ситних лукавстава, ниских побуда, ситних користи… промашај.
Све који су се искрено окупили на студентској страни, сваког појединачно, повукло је само једно – жеља за истином и правдом. Далеко од тога да их повезује нека идеологија, или политичке амбиције, и далеко од тога да су сви једномишљеници. С друге стране су се нашли управо они други, који имају неки сопствени интерес, којима овакво стање одговара, макар на рачун истине и напретка целе заједнице. Нисам сигуран и да не верују у оправдања која себи изналазе.
Али једно јесте тенденциозно. То што упорно овом продору живота намећу ореол револуције. Морају тако, јер како друкчије да нађу обрисе овако парадоксалном збивању и како да му се супротставе. Зато су упорни да студентски покрет прогласе револуцијом како би се такав наратив примио у народу, да што већем броју људи замагле сјај који је тако неочекивано заблистао.
Али испречио се, ето, неукротиви парадкос, који увек ставља до знања да узвишено и непоколебљиво постоји и да му вреди стремити.
@Сланчанин
Многопоштовани,
Добро јесте не оглашавати се.
Добро јесте огласити се.
Противуречност Тајинства јесте Смисао истости Истине. Благодарим од срдца.
Има пуно истине у овом тексту од Сланчанина. Треба га прочитати пар пута на миру. И ја ћу.
Изгледа да је овај наш сајт (СтСт) постао интересентан камарили. У посљедње вријеме накотило се овдје ботова. Лупају минусе и плусеве обрнуто досадашњој пракси. Што би се рекло: мијењају дан за ноћ. Аферим кењчине.
Не разумем зашто би студентима са пленума, европејцима, марксистима, анархолевима, атеистима, револуционарима била забрањена борба против корумпираног Вучићевог режима? „Студентски покрет је један и недељив, од самог почетка заснован на пленумском организовању, што му даје несвакидашњу самосталност. Студентски покрет баштини принципе и вредности на којима је изграђен: слободу, заједништво, правду, човекољубље, аутентичност и независност“. Сви у исти фронт. Само тако можемо до промене.
K’о што рече љх, има много „уздржаних“, али ипак је више пленумашко неуздржаних. Ево га један такав који искоришћава Стање да рекламира своје квази хаику производе, али му ту апетит није задовољен. Умислио је да је сајт само за њега и њему сличне, дишуће мржњом и пакошћу. Док оне који не одобравају изливе антидржавних страсти, макар само ставили плус или минус противно његовом укусу, он зове камарила, ботови, кењчине. Хаику ту престаје, а проваљује примитивизам провинцијалног бирцуза. Не д’о Бог да такав (профил) дође на влас’. Северна Кореја би изгледала као светионик слободе, а Секуритатеа милосрдно друштво…
„Ти наводно “неутрални” дају потпуно одрешене руке режиму да чини било шта“
Паметан је овај народ макар још на нивоу инстинкта.
Јер овде је заправо дилема коме ће се дати одрешене руке да „чини било шта“. На улици се Србовало, вијале заставе нашег Косова али оно што се броји било је студенти у Бриселу. Пуне улице патриота али пред камере увек буду прибрани еврољупци. У Рем са те листе одоше ликови са Пешчаника.
На жалост, по овој Србији има свакакавог света, али по претходној аналогији још нисмо баш толико пали да те одрешене руке дамо Јову Бакићу, Наиму Беширију, Брковићу, Погачару и сличним ликовима, да не кажем њушкама.
На жалост још увек је недопустиво и неподношљиво много исправних мозгова који по свом убеђењу, против окупације иду са паролом – више европе и помози европо.