За данашње властодршце просвета не представља исплативи ресурс: она се не може претворити у робу као енергетика, телекомуникације, паркови природе, КиМ, земља, вода, ваздух… и даље продавати
Фото: Лична архива
„Обезвређивање логике“ као у песми Џонија Штулића и замагљивање смисла заглушујућом буком неповезаних небулоза, пласираних путем медија, на дневном нивоу има за последицу отежано разлучивање стварности од њених пројекција и супститута, те битног од небитног. У том хаотичном склопу, ужасавајућа спознаја деградације државе, друштва и његових тековина у многим сферама – а толико их је да не би било изненађујуће да јавности промакне унижавање и прогањање неке од њих – постаје тешко докучива. То, свакако, не би требало да буде случај и са просветом, која ових дана трпи најтеже ударце и притисак на чијем се појачавању активно ради већ месецима.
За данашњу властодржачку номенклатуру просвета не представља исплативи ресурс: она се не може претворити у робу као енергетика, телекомуникације, „национални“ паркови природе, КиМ, земља, вода, ваздух итд. и даље продавати или размењивати за неку краткорочну привилегију са гаранцијом савеза утицајних држава. Ако већ мора да постоји – а то је ваљда јасно и онима који су кроз образовање прошли „као пас кроз росу“ тј. већини „експерата” извршне власти, које смо принуђени свакодневно да слушамо кроз експресију разних сомнабулизама – зато што је постојала кроз историју и зато што постоји у свим цивилизованим државама – онда ће нам они направити „лепшу и старију“ из увоза, коју већ рекламирају председник „енциклопедијске ширине“ и његов контроверзни ресорни министар. Јасно је да овај TEMU концепт представља суштински узрок стављања мете на саму срж просвете и образовања. Пуцањ право у срце а Бизон би то главом па више пута. Шта је он имао од образовања? Тек као лојалиста постао је неко и зато и образовање треба организовати као СНС па нек кошта шта кошта. У некој „сјаши Курта“ транзицији могао би управо он да буде просветни министар као прелазно решење до Ане Брнабић као корифеја (новог концепта) образовања.
Али, најпре се мора уништити постојеће па „ко жив ко мртав“. И управо је о томе реч: ко ће преживети и да ли ће? Сада се већ ради о људима и то каквим (?) – о елитном делу нашег друштва, просветарима који своја знања и искуства преносе нашем потомству које схватају као сопствено. Онима, који своју доследност плаћају добијањем отказа а за своју непоткупљивост „награђивани“ су понижењима; чији је успех подразумевајући а свака омашка предимензионирана. Онај, који у себи препознаје порив преношења знања као темеља личности и друштва разумеће добро о чему говорим а говорим из искуства, не само породице у којој су три генерације посвећене образовању на свим нивоима већ и личног, некадашњег и свагдашњег-ђачког, у којем сви моји учитељи добијају митску димензију а све што знам и умем, чини ми се – од њих потиче и њима дугујем. Просветни радници су огледало друштва и за сопствену ружну слику у њему, они који „правду“ деле и судбине кроје – њих ће окривити. Ако би неко педантно у медијима испратио вести о свим отказима, који су ових дана уручени просветним радницима, верујем да би дошли до поражавајућих резултата. Све се то догађа упркос чињеници да нема довољно кадрова да се замене предавачи али у том искривљеном огледалу биће природно да вероучитељи или лингвисти предају математику и обрнуто, само нека школа ради. Лојалистички.
Direktori do poslednjeg trenutka držali nastavnike u neizvesnosti – da li će im udeliti otkaz. Više stotina nastavnika otpustili su naprednjaci širom Srbije uoči početka nove školske godine, podaci su sindikata. https://t.co/yGKkIxY0b2
— Vreme (@NedeljnikVreme) September 1, 2025
За просвету у ширем смислу не можемо ништа учинити док се не оконча оно што је почело пре десет месеци. Ако се оконча и како (?) се оконча. За просветаре, који су хероји нашег времена – можемо и не смемо их као заједница и друштво заборавити. Појам емпатије најпре је дефинисан у књижевности и уметности из којих је прешао у савремену психологију и са тиме смо се сретали кроз образовање и васпитање као са изразом племенитости и позитивне етике. Ред је да са таквим истим осећањем вратимо дугове просветним радницима, преко ових садашњих – свим својим некадашњим учитељима, наставницима и професорима.
Categories: Гостинска соба
А кад је било другачије?
Ko god pise o problemima u prosveti , a ne dotakne se perfidno nametnutih i losih udzbenika nemackog izdavaca , taj bolje da nista ne pise.Zbog toga sto je to problem veci od svakog drugog , bar kada je u pitanju prosveta danas.