„Желиш да знаш одакле ће доћи пропаст патријархалне власти? Пропаст ће доћи од психотерапије. Сад шездесет посто жена иде код психолога. А бројке расту. Доћи ће дан кад ће сви без изузетка бити обрађивани”
Фото: Фејсбук страница Ж. Никчевића
Једна жена је имала мужа, он је отишао на посао на мотору, пао и постао инвалид. Жена је била јако забринута и свима је причала како јој је тешко. Зато што јој је заиста било тешко. А онда је оставила мужа његовим родитељима, развела се од њега и постала психолог.
Једна девојка је радила у великој IT компанији. Била је веома витка и лепа. Онда је дала отказ, постала психолог, потпуно се посветила себи и угојила се. Али главно је – постала психолог.
Једна жена се успешно удала и родила дете. Затим је напустила мужа, оставивши му дете, и постала психолог.
Пожелео сам да парафразирам „Заповедника“ Сергеја Довлатова:
„Желиш да знаш одакле ће доћи пропаст патријархалне власти? Ја ћу ти рећи. Пропаст ће доћи од психотерапије. Сад, мислим, шездесет посто жена иде код психолога. А бројке расту. Доћи ће дан кад ће сви без изузетка бити обрађивани. Од касирке у маркету до Валентине Матвијенко. Сви, осим неколико мушкараца, деце и, евентуално, Јевреја. Што очигледно неће бити довољно да се изгради патријархат… И цео рингишпил ће стати. Постројења, фабрике, машинско-тракторске станице… А даље – доћи ће нови татаро-монголски јарам.”
Опрема: Стање ствари
(Телеграм канал Дмитрија Самојлова; превео Ж. Никчевић)
Categories: Гостинска соба
Сукоб полова (или родова) се данас наменски врло стручно интензивира и медијски појачава као димна завеса, као стратегија скретања пажње са суштинских, класних и економских подела – пре свега између богатих и сиромашних, између политички моћних и обесправљене већине.
Тачно је да на колективном Западу долази до промена које указују на све већу улогу жена у различитим сферама живота, у политици, власти, бизнису, науци, култури, образовању и медијима. Женска фигура све више има централну духовну улогу (велика богиња). У јавном дискурсу, мушка агресивност, такмичење и хијерархијска структура све чешће се приказују као „токсичне“. Неки од скривених разлога за наведене трендове су маскирање пропадање средњег слоја или добродошла накарадна појава новог типа „јавно дозвољеног мушкарца“ – емотивног, покорног, “феминизираног”.
Подела „патријархат vs. матријархат“ је поједностављена бинарност. У стварности, већина друштава је далеко сложенија – културе су мешавина мушких и женских принципа, а права моћ се ретко налази у рукама маса, било мушкараца или жена.
Елита подржава сукобе који не угрожавају капитал. Докле год се друштво бави:
мушкарцима против жена,
црних против белих,
урбаних против руралних …
…дотле елита остаје ван домета критике.
Главна подела која се заташкава је капиталистичка елита vs. радно становништво (без обзира на пол).
Уместо да се расправља о томе:
ко поседује банке, ко контролише медије, ко изазива инфлацију и дужничко ропство,
јавни дискурс се преусмерава на:
квоте у парламенту по полу, језичке формулације, културне „микро-агресије“…
Док робови расправљају ко има дужу сенку у подне – господар седи у хладу.
Уместо јединства међу обичним људима, поделе по полу и сексуалној оријентацији држе друштво у сталном конфликту. Тако систем не мора да мења себе – већ само каналише незадовољство.
Постоји добар разлог да се верује како је „рат полова“ једна од многих идеолошких конструкција које одвраћају пажњу од стварне структуре моћи и економске неправде. То не значи да питања пола и родне равноправности нису важна – већ да се често користе као алат у рукама оних који ни мушкарце ни жене не виде као равноправне актере, већ као поданике.
Закулисну елиту, наравно не занима да фаворизује матријархат, већ реакција која ће друштво да збуни и уведе директно у нови облик – Технопатријархата, са “научницима” као патријарсима.
Ама људи, није могла да „постане психолог“, него је постанула психолошкиња! Шта је с овим Стањетом на ствариот, свакојаке пашквиле обиављује.