ДАРПА је 4. фебруара 2004. угасила програм „LifeLog“. Истог тог дана сувоњави студент звани Марк Цукерберг званично је покренуо нову страницу под именом „Фејсбук“
Извор: X.com
Прича о Фејсбуковим почецима испричана је безброј пута. Прије двадесет година скупина амбициозних студената друге године на Харварду направила је из своје спаваонице интернет страницу која ће ускоро промијенити свијет.
На интернету се, пак, могу наћи и нешто другачије верзије Фејсбукових почетака.
Једна од њих указује на истовременост датума покретања компаније, 4. фебруара 2004, и гашења тајног програма америчке владе.
Кључно у тој причи је истраживање Честера Гордона Бела, једног од архитеката модерног интернета.
„Рећи ћу да сам један од пионира примјене рачунара“, рекао је Бел, подвлачећи црту под своју вишедеценијску каријеру у тој области.
Гордон Бел (Фото: Queensland University of Technology)
Све је почело 1997, кад је некадашњи колега с Универзитета Карнеги Мелон питао Бела може ли скенирати све своје књиге и документа у један архив о историји компјутерске науке.
Белу је то дало идеју: што би се остало на том?
„Што не бих видјео како би било ако би се све што ти се у животу дешава скенирало и ставило на интернет“, рекао је.
Идеју је саопштио Мајкрософту и запослио помоћника.
„И почели смо са скенирањем – скенирањем свега“, рекао је Бел. Електронске поште, радних биљешки, историје прегледања интернета.
Бел је касније почео носити камеру око врата која је снимала фотографије на задати временски размак, уређај за мјерење надморске висине, и ГПС пријемник који је пратио његову локацију.
Идеја је била стварање замјенског, „сурогат памћења“, ризнице запамћених података којим би се допунило изгубљено памћење његовог људског ума.
Бел и сарадници објавили су 2002. рад о његовом искуству у организовању човјековог живота, пружајући све нове податке електронски, у кохерентном виду, с могућношћу претраживања.
„За мене је кључно било установљавање хронолошког тока догађаја“, рекао је Бел.
Оно што сад дјелује очигледно тад уопште није било.
Његови сарадници процијенили су да би, без видео снимака, подаци о читавом животу једног осамдесетогодишњака стали на свега један терабајт (хиљаду гигабајта, нап. СтСт). Читав један живот на усб стик, који стаје у џеп.
Ускоро су и други почели примјећивати рад њега и сарадника – комбиновање рачунара с камерама, сензорима и памћењем.
То је постало познато под називом „хронологија живота“ (lifelogging). Ускоро су почели телефонски позиви из америчке војске – конкретно, из Агенције Министарства одбране за напредне истраживачке пројекте (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA), задужене за развој иновативних, често тајних технологија за америчку војску.
„Разговарали смо о њиховом учешћу у пројекту“, рекао је Бел.
На основу Беловог истраживања ДАРПА је 2003. почела радити на властитом програму хронолошког праћења LifeLog ради могуће примјене у војне сврхе.
Бел је рекао да је о својим идејама разговарао с инжињером Гугла Тадом Старнером, који је касније руководио истраживањем о тјелесним сензорима за војнике, које је финансирала ДАРПА.
„Није нам могао рећи све што је софтвер радио, али војници би их носили на себи и прикупљали информације с терена и слично“, рекао је Бел.
Истраживачи ДАРПА сматрали су да би се библиотека прикупљених хронолошких података могла искористити за предвиђање човјековог начина одлучивања помоћу вјештачке интелигенције.
Извор: Newsweek
Да се ДАРПА заинтересовала за ово питање прочуло се у незгодном тренутку.
„И онда је то постао као врућ кромпир“, каже Бел.
Организације за заштиту приватности и законодавац били су забринути да би се програм могао користити и у друге сврхе, и да не би прошло дуго док се животи свих Американаца не би почели биљежити и анализирати.
Послије терористичких напада 11. септембра 2001. почело је разоткривање програма за надзирање са свих страна.
Постојање једног од тих програма, под називом Total Information Awareness, открио је Њујорк тајмс 2002. године.
Одговарајући на питања у америчком Сенату 2003. године као тадашњи кандидат за функцију у Министарству унутрашњих послова, покојни сенатор Карл Левин описао је Total Information Awareness као „програм за развој и интегрисање информационих технологија, омогућавајући обавјештајним службама да увидом у базе података, изворе, пасоше, визе, радне дозволе, возачке дозволе, плаћања кредитним картицама, авионске карте, изнајмљивање аута, куповине оружја открију, разврстају и идентификују потенцијалне терористичке активности, што је у реду. Али је потенцијал за нарушавање приватности обичних грађана огроман.“
Чак је и лого програма био као извађен из теорије завјере: свевидеће око на врху пирамиде.
Лого програма Total Information Awareness (Извор: web.archive.org)
Програм је изазвао велику забринутост по питању заштите грађанских права. Уколико би доспјео у погрешне руке, рецимо предсједника који би постао диктатор, ствари би могле попримити спирални ефекат. Зато је Конгрес 2003. наложио да се престане с његовом примјеном.
Све то бацило је свјетло на ДАРПА-ин програм LifeLog, који је сад дјеловао као само још један изговор за шпијунирање грађана.
„Сенатори и сви који су имали увид рекли су да се не може спроводити надзор грађана“, рекао је Бел.
Аутор ДАРПА-иног програма LifeLog касније је изјавио да истраживање није имало никакве везе са шпијунажом, али било је прекасно.
ДАРПА је 4. фебруара 2004. угасила програм LifeLog.
Истог тог дана сувоњави студент под именом Марк Цукерберг званично је покренуо нову страницу звану Фејсбук.
Pentagon terminated their LifeLog project the same day Facebook was founded.
LifeLog sounds awfully like Facebook, doesn’t it? pic.twitter.com/AaWoPTqjBS
— CounterSpin (@CounterSpinYT) April 12, 2018
Као што претпостављате, ту крећу спекулације.
Временско планирање званичног гашења крајње контроверзног истраживачког програма у исти дан с покретањем истурене компаније чија је сврха да одржи речени тобоже угашени истраживачки програм тајно у функцији не дјелује као најпаметнија замисао.
Али, постоје неке потенцијалне танке везе. По стварању фонда ризичног капитала In-Q-Tel од стране ЦИА, америчке обавјештајне службе постале су велики инвеститори у фирме из Силицијумске долине које користе податке прикупљене преко Фејсбука и других друштвених мрежа, што је утицајна веза коју неке технолошке компаније јавно славе.
Наслов на Си-Би-Ес-у из јула 2011: „Друштвене мреже су алатка ЦИА“
Први велики спољни инвеститор у Фејсбук, Питер Тил, дуго је био повезан с америчким обавјештајним службама.
Притом да јасно кажемо да нема доказа да су ДАРПА или америчке обавјештајне службе имале икакву улогу у оснивању Фејсбука. Као што нема ни доказа да су обавјештајне агенције непосредно инвестирале у компанију.
Обратио сам се Мети с питањем шта кажу на сумње које прате програм LifeLog. Њихов представник за штампу рекао је да је то први пут да неко постави то питање и одбио да коментарише.
Компјутерски научник и некадашњи истраживач ДАРПА Њутн Ли каже да нема потребе нагађати о поријеклу Фејсбука – довољно је погледати шта је постао и у које сврхе се користи. Он каже да та платформа остаје незамјењива алатка за обавјештајне и агенције за спровођење закона, одржавајући у животу сан о програму Total Information Awareness.
Фото: LinkedIn
„Програм јесте отказан, али идеја и даље траје, је ли тако?“ рекао је.
Ли је и аутор књиге Народ Фејсбука, у оквиру трилогије о појму Total Information Awareness.
Он каже да је уз помоћ друштвених мрежа попут Фејсбука у суштини направљена „база свезнања“, о којој се толико маштало. Притом велики дио података пружају сами корисници, чинећи их доступним полицији и без иначе неопходног судског налога.
„Организације правног система попут Еф-Би-Ај-а могу саставити дјелиће читавог вашег живота“, каже Ли, који је дипломирао 2021. на Академији Еф-Би-Ај-а.
Године 2020. Мета, компанија власник Фејсбука, приказала је нови производ: паметне наочале с уграђеним камерама.
Реј-Бан & Мета паметне наочале (Извор)
Гордон Бел заступа становиште да корист од технологије претеже над манама. Попут сата који надзире рад његовог срца.
„Чињеница да неко други има копију тога и гледа је уопште ми не смета.“
С енглеског посрбило и скратило: Стање ствари
Categories: Гостинска соба
Оставите коментар