Да ли нам вреди покорност, трпљење, робовски однос – кад ни ово што зарађујемо очито није довољно за нормалан живот: ми све више трпимо и све горе живимо. И, да ли је онда решење да још више трпимо?!
Први пут објављено 27. 9. 2013.
Када су Вука Драшковића, неуморног борца за своје добро, питали ко би га најбоље глумио у његовој неромансираној биографији – он је одговорио да би волео да га на филму играју Драган Николић или Роберт Редфорд, „ако је реч о физичкој сличности“. Далеко од заслужног грађанина Вука, ја нисам рачунао да ће ико екранизовати мој живот, још мање сам очекивао да ћу моја дојучерашњa прикљученија препознати у филму „Ђаво носи Праду“, а најмање сам се надао да ће ме на филму играти глумица Ен Хатавеј.
Исто (никад) није исто: Наравно, ја (за сада!) нисам женско, мој дечко (далеко било!!!) не ради у пекари, нисам радио у модном часопису, дакако да мој ex boss није тражио да му нађем Харија Потера у рукопису – али остале ствари су као преписане из мог дневника (да сам га водио). Наиме, ниво малтретмана који у филму трпи лик Ен Хатавеј готово да је исти ономе који сам јуначки подносио и ја док нисам дао отказ.
Запад је западно?: Немам увид да ли је оно приказано на филму и могуће на Западу (код нас јесте, мислим да нисам усамљен случај), или је то резервисано за трпљење само оних који би до највиших позиција? С друге стране, имам увид у то да сам био (скоро) на дну ланца исхране, после година савијања кичме није ме чекала никаква светла будућност, а Бога ми ни било шта бесплатно (Ен Хатавеј у филму макар ужица некакву бесплатну а маркирану гардеробу). Теза коју претходним реченицама хоћу да изнесем јесте да су и наши послодавци (ту ми је част цитирати рођеног себе: „Да Бог да никад не радио код српског приватника, и дао ти Бог да радиш за малтене било ког странца“) са Запада преузели само оно најгоре, па је тако чак испало да су очекивања ако си и неквалификовани берач кукуруза у Глибовцу – иста као да си квалификовани брокер на Волстриту (да не спомињем да си овде, заправо, роб на плантажи код газде коме заправо, у радно време, водиш рачуноводство или си му главни систем инжењер).
НАСА комуналац: А како је онда могуће да се у земљи Србији, и за најпростије послове типа комуналца, спроводи третман као да сте следећи НАСА космонаут? Прво и прво, мало је добрих послова (склон квантификовању свега живог и неживог, рекао бих да је мање од десет одсто послова који би се сврстали у ту категорију); нулто и пре првог, колико год да сте способни, млади, лијепи, паметни, с добрим просеком и имате дуге ноге – онај поменути посао нећете добити ако немате на потребној позицији течу, кума, земљака, тетку, стричевог дечка, ујниног швалера! Додатно, пречесто нема никаквих послова а још мање добрих. У тој констелацији српске транзиције, није тешко закључити да волимо и ми поштовање на послу, но трпимо јер знамо да други нећемо наћи. Али, да ли нам вреди покорност, трпљење, робовски однос – кад ни ово што зарађујемо очито није довољно за нормалан живот; другачије постављено, ми све више трпимо и све горе живимо. И, да ли је онда решење да још више трпимо?!
Ко зна зашто то није добро: Ако наставимо с причама „ко зна зашто је то добро“, „ја бих радио и за упола мању плату“, „ћути, добро је да примам било шта“ – наставиће се директна пропорционалност нашег трпљења и све горег живота. Није тешко приметити да цео свет, од арапског до оног у ЕУ, „гори“ – људи су на улицама због ствари које ми (више) и не примећујемо. У том смислу и нимало случајно, подсећам на графит из времена Милошевића: ОТПОР, СТОКО, ОТПОР. Дакле, отпор. Али, овога пута, својим снагама и својом памећу – без „Отпора“.
Categories: Осматрачница Александра Лазића
Ne znam kako ti je pošlo za rukom da mi prisluškuješ misli i prepisuješ dnevnik koji (ni ja) ne vodim.
Bravo.
He, he, Lazicu! Kako ne shvatas da si ti u bednoj poziciji roba koji rmbaci za bednu sicu dok ne crkne ili dok ne dobije otkaz upravo zato sto su vodje Otpora nagradjene za svoju destrukciju zivota miliona obicnih ljudi:
Ivan Marovic offisom u Vasingtonu, a onaj drugi sizofrenik je dobio ostrvo u Mikroneziji!
Upravo je danasnje stanje u radnom pravu u Srbiji posledica cinjenice da je STOKA poslusala poziv Otpora i na najbolji nacin potvrdila da je STOKA koja se zbog sarene laze zvane demokratija odrekla dostignutih radnickih prava koja su im donele kontinuirane radnicke i sindikalne borbe tokom citavog dvadesetog veka!
Zato, poziv toj stoci na pobunu je isto sto i kamen bacen u bunar!
Rezultat: buc!
Одавно не видех краћи а духовитији коментар. Браво (за коментар :))
Штивани г. Анђелковићу,
Па шта Вас бринe што ја радим као роб кад сте Ви освојили слободу? Није ли слобода важнија од хлеба, као и од податка ко (ни)је финансирао „Отпор“?
P.S. Сметнули сте с ума податaк да има нас робова који МОЖЕМО ДА ДАМО отказ а не само да отказ добијемо!
P. P. S. Свако добро на „ослобођеном“ сајту, сматрајте да нисте обавезни да дежурате на овом блогу, неослобођеном и слабо посећеном!
Andjelkoviću: Gospodine, ja jesam bio mali i za vreme Miloševića, ali nemojte pričati bajke da su tada imali radnici veća prava….. Ovo je priča da nisu dobili mnogo više nego što je bilo tokom miloševića, setite se da su tada i državne firme izbegavale da zaposlenim plaćaju doprinose. I drugo. Ako nas je nekada prešao „Otpor“, da li vi zagovate da više niakada i nikome ne pružimo otpor, bez navodnika?
Autoru: Ovaj grafit Otpor, stoko jeste iz Miloševićevog vremna, ali nije iz Srbije, ako mi pamćenje još radi. Mada to ne umanjuje snagu ovog odličnog teksta
Bravo za goscu!
Nele je na vreme „procitao“ ovu nasu STOKU!
Мирославе хвала на похвали али ово није „прочитао“ др. Неле Карајлић, ово је сарајевско Забрањено пушење.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%BE_%D0%BF%D1%83%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5#.D0.97.D0.B0.D0.B1.D1.80.D0.B0.D1.9A.D0.B5.D0.BD.D0.BE_.D0.BF.D1.83.D1.88.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.28.D0.A1.D0.B0.D1.80.D0.B0.D1.98.D0.B5.D0.B2.D0.BE.29
Postovni g. Lazicu, neubedljivi ste kad ironisete bez argumenata!
Izvinjavam Vam se zbog „pertuisnja“ na koje sam nesvesno presao „u zaru borbe“.
Dezuram, nego sta?!
Pa, ja sam ovde, bez vlastite namere i saglasnosti, u najmanju ruku koautor, ako ne i autor, jednog od Vaseg nazovi prvog razmisljnja!
Za tu zloupotrebu autorskog prava ce te morati da viknete drugu turu pica, kad prihvatite onaj moj poziv na prvu turu!
Inace, moram Vas pohvaliti za novouvedeni manir lepog ponasanja: komunikciju sa komentatorima.
Samo napred!
Bice ipak nesto od Vas, samo imajte na umu da je put od razmisljoca do mislioca veoma dug!
Pozdrav!
Hvala Gosci na pojasnjenju!
No, i „dr“ Nele je bio clan sarajevskog Zabranjenog?
Lepa Vam je aplikacija!
Ekoloska!
Izvinjavam se zbog latinice, pa jos engleske!
Pisem sa mobilnog.
Све је то лепо како пишете, господине Лазићу. Али, где су ту решења? Ови јалови викенд перформанси су пуко замајавање Курте спрам Мурте. Можда је прилика да почнемо са „малим“ победама, али победама, тако што ћемо почети да чистимо рибу од репа а не главе.
„Šta se od nas očekuje? Da podelimo što bolje ocene i da nas niko ne proziva“: Nastavnici nezadovoljni novim pravilnikom o ocenjivanju u osnovnoj školi
Samo što je stupio na snagu, novi Pravilnik o ocenjivanju u osnovnom obrazovanju već je izazvao negodovanje prosvetnih radnika.
Na meti kritika su nove odredbe člana 5 ovog pravilnika, koji će, prema tvrdnji članova Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, doneti velike probleme zaposlenima u obrazovanju.
Sporno rešenje predviđa da, u slučaju da roditelji više od polovine učenika iz istog odeljenja smatraju da određeni nastavnik nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada, vrednovanje, praćenje, proveravanje i ocenjivanje učenika ne sprovodi u skladu sa zakonom i Pravilnikom o ocenjivanju, škola sprovodi proceduru u kojoj se utvrđuje njegova odgovornost i preduzimaju odgovarajuće mere.
To se odnosi i na defektologa, koji realizuje nastavu u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i školi koja ima odeljenje za ove đake.
Kako se navodi u Pravilniku, roditelji učenika koji imaju primedbe obraćaju se odeljenjskom starešini preko predstavnika roditelja u savetu roditelja dopisom, koji je prethodno zaveden.
Odeljenjski starešina potom obaveštava nastavnika, nadležno stručno veće i direktora.
Stručno veće vrši uvid u dopis roditelja, pribavlja izjašnjenje nastavnika na čiji rad je uložena primedba i ispituje navode, imajući u vidu utvrđene kriterijume ocenjivanja, nakon čega dostavlja svoje mišljenje direktoru.
On zajedno sa stručnim saradnikom i sekretarom razmatra mišljenje stručnog veća i donosi odluku o prihvatanju, odnosno odbijanju primedaba roditelja.
„Ukoliko je primedba bila osnovana direktor, stručni saradnik i sekretar izrađuju plan pojačanog instruktivno-pedagoškog uvida u rad nastavnika, tako što planiraju posetu i predlažu mere za otklanjanje nepravilnosti i unapređivanje rada nastavnika na čiji rad su roditelji uložili primedbu, imajući u vidu najbolji interes učenika“, piše u Pravilniku, koji propisuje i da se podnosilac prigovora može obratiti nadležnoj školskoj upravi, ukoliko nije zadovoljan odlukom direktora.
Разумем Вашу огорченост и ја сам често такав, али …
Ипак мислим да не треба бити тако строг.
Погледајмо око себе, за кога други народи гласају и у земљама са дугом традицијом демократије, поделе власти, … , правне државе, веће или мање моћи.
Политика се мање-више своди на психо-социјални инжењеринг.
Људи се покрећу у буне тек када им се угрози оно за шта су највише заинтересовани, под условом да нису довољно информативно обрађени.
А буне ће успети само ако постоји примерена организација.
Да погледамо нашу ближу прошлост:
– против С.М. смо се побунили тек када смо добили батине од НАТО и постојала је добра организација па је успело (да надрљамо још горе),
– против ЛГБТ представа су биле спонтане побуне и са недовољно истрајним организацијама, па су на крају прогурали шта су хтели јер су добро организовани,
– против Ковид – затварања је била спонтана побуна (изашли су увече у град због провода, угоститељски објекти не раде … ),
– наши првосвештеници – екуменисти су закукали „Браћо, помагајте!“ тек када су им Шиптари забранили доток динара, а пре тога су се улизивали колонизаторима и њиховим намештеницима и ограђивали се од Срба позивајући се на космополитизам, …
Него, да урадимо нешто!
Предлажем Вам отворени и непрекидни конкурс за политички виц месеца, године, …!
Не могу да пожелим срећан празник Сретења, већ изражавам саучешће свима који прослављају државни празник.
Довољан разлог, да су данас у Србији заставе на пола копља, је нови правилник о оцењивању (и другом) у основним и средњим школама.
Питање је, у какву провалију води ђаке наш систем образовања ?
Уништавање образовања се наставља. Зато је , као и 2013. г, актуелан текст „ Отпор, стоко, отпор!“
И пре 5. октобра 2000. г, у једној техничкој школи у Београду је експериментално организована настава тако да су ученицима додељене улоге да они предају нове лекције. Можда 1 или 2 наставника су били против тога да се око 1000 ученика на тај начин образује.
Ми не можемо да се боримо против непријатеља изван Србије, ако нисмо у стању да спречимо домаће издајнике образовања.
Горе је кад кућа гори унутра, него споља.
Страшан је тај хаос који је настао у образовању од реформе наметнуте споља од 2000. године и спровођене од стране прозападних послушника у Србији. Као што знамо, малтретирање и понижавање запослених у просвети део је тог сценарија. Учитељ, наставник и професор, то није професија и занимање, већ служба и звање. Они у својим рукама држе будућност сваког народа и државе. Треба ту чињеницу поштовати и наставни кадар примерено вредновати. Мало је држава које то увиђају. Зато је човечанство данас ту где је.
Можда није прво њему на памет пало, али он је једини тој „стоци“ помагао да „изађе из блата“, дао јој наду у живот достојан човека, и тај се колико знам звао Исус Христ.
И уместо у њему, да верујемо Отпору?
Никад!
На фону
На фону
Побуне
Студенти
Ђаци
Уземљени
У живот
Расту
До неба
Ми дипломирани
Шибицари
Дозивамо се
Интуицији
Момчило
Празнину
Празнину
Тражим
Простор
Да продишем
Празнину
У вакууму
Исисаног
Живота
Празнину
Налазим
У себи
У жеђи
Момчило
Бисерка
Пуца шкољка
Под притиском бисера
Који је
Прераста
Отвара се
Нова димензија
За рониоце
На дах
Момчило
Питање како би Србија изгледала са Милошевићем да није морао да ратује са западом.
А ратовао је јер су Срби ћутали од 1945 год. , и што је неометано све пролазило од авнојевских до покрајинских граница јер се живело добро(а многи послушни и и одлично) на рачун западних инпута. Падом берлинског зида дошао је час да оберемо све што смо са непомеником садили. И обрали смо а беремо Богами и данас иако Слобе одавно нема.
Рат ’90 је био немилосрдан, од економског рата санкцијама до прокси ратова са нато пешадијом крвата, зловенаца, муслија и шипаца. А све из разлога јер је Слоба препознао игру у којој прво требамо да предамо све ресурсе од привреде до плодне земље и руда а у другој фази да продамо и предамо себе лично као робље заробљено западним чудовиштима.
Велика је памет била препознати то деведесетих, двехиљадитих па чак и данас када су ствари огољене, када нас чудовиште више не дави у белим рукавицама него му се јасно могу видети рептилске руке и канџе.
Што се Отпора тиче, то је наша срамота и црн образ, то је најбоље да се не спомиње. Једном смо колективно испали дегенерици, не поновило се ником ни најгорем душманину.
Западни поглед на свет, капитализам као суштина њиховог бесмисла је по ко зна који пут запао у фазу самодеструкције, претходна два пута су половину планете повукли у свој амбис. Данас је борба да се та гамад у амбис стропошта сама. Хоће ли се у томе успети, нико не зна…
je ispunio sudbinu Titove Jugoslavije. Imenovanje zajednice Srbije i Crne Gore Jugoslavijom nije bio samo pokusaj pravnog nastavka, vec sudbinsko! Titova Jugoslavija je bila u medju-blokovskom polozaju! To „medju“ je, medju-tim, bilo zapravo nasuprot. Kraj blokovske podele, bez obzira na koju stranu, Jugoslaviju je sudbinski dovodio u poziciju nasuprot ili „protiv celog sveta“, kako su ispravno, bez trunke intelektualnih sposobnosti, govorili prozapadni jurodivi. Buducnost medju-blokovske Jugoslavije mogla biti trostruka: 1) suprotstavljanje svetu, 2) ostanak iz-medju, sto bi znacilo ostanak blokovske podele sveta, a sto bi znacilo da buducnosti nema, vec sadasnje stanje produzeno u buducnost (ovo su izabrale od-cepljene drzave, time birajuci da ne budu drzave, vec protektorati (prividi) koji postoje samo pod uslovom da sadasnjost (sadasnje stanje) postoji zauvek, dakle i one ostvaruju jedno od alternativnih buducnosti Jugoslavije – nepostojecu 3) neizvesnost – jedina prava buducnost! Za Hajdegera, upravo suprotstavljenost svetu je uslov svetskosti. „Beograd je svet“, doveo je na vlast polusvet koji danas deci pise domace, pa imamo „Beograd je, opet, svet“, a Srbija je postala „treci svet“! Ovo „opet“ je neko ponavljanje vremena. Druga verzija tog kruga iz kojeg nema izlaza je povratak „identitetu“ u kojem daljina, dakle prostor, ima odlucujuci smisao, sta je dalje, srpstvo ili jugoslovenstvo! Ova daljina korespondira daljini prostora obuhvata. Sto dalje u vremenu, to sire u prostoru!
Ovo iz-medju-blokova nije tek tako. Ono je proizaslo iz krajisnosti srpskog naroda koji je bio i lice i nalicje kraja (krajolika) krajina. Istok-Zapadu-i-Zapad-Istoku se pretvorilo u krajisnost. Ovo se pretvorilo u iz-medju-blokova. Dakle, dijalektika prostora je pobedila vremenost-istoricnost srpskog naroda. Ova se sudbina mogla prevazici samo negacijom prostora – morem! To bi znacilo baviti se interesom (inter-esse = medju-bitak), odnosno politikom! Umesto toga, izabrana je politika identiteta, odnosno vreme, odnosno ideologija. Mehanizmom povratka kroz vreme u poreklo – jugoslovensko, dolazi do sirenja prostora (na jugoslovenske narode), ali ovaj mehanizam je lazan, zato sto zavisi od sadasnjosti, a predstavlja se kao odredjenost proslim, zato zahteva politicko nasilje u sadasnjosti – ideolosko nametanje jugoslovenstva, pa Kraljevina Jugoslavija brzo dobija Austro-Ugarski nadimak „tamnice naroda“! Umesto da se podeli unutar sebe – sta je cije, i da se u toj podeli Srbi vode politikom, dakle interesom izlaska na more, podela unutar kraljevine smera na uspostavljanje jugoslovenstva zupanijama koje treba da imaju jednako izmesane i iz te izmesanosti nastale Jugoslovene! Umesto da se krajisnost ukine u Srbiji, ono se ukida, zaobilazno, objedinjavajuci u Jugoslaviji! To obilazno, objedinjavajuce ukidanje krajisnosti unece podelu unutar same Srbije na ciste prostorne entitete po-krajine i uzu Srbiju! Objedinjavajuce sirenje prostora kretanjem u-nazad kroz vreme u poreklo-identicno, zavrsilo se suzavanjem i po-krajnjivanjem!
Ovo je geopolitika (mozda geofilozofija – Masimo Kacari:“Geofilozofija Evrope“) srpskog!
За све невоље и тешкоће постоји и РЕШЕЊЕ:
Србија — Земља чуда
Неподношљива друштвена и политичка стварност у Србији пробудила је грађане здравог разума да траже излаз из моралног, духовног, друштвеног и политичког мрака.
Знању, спознаји и одговорности хвала решење постоји. У свакој општини, месту и граду, групе грађана основале су темељ промена под заједничким именом:
ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈА
То није организација са чланством, већ платформа за окупљање народа и стварање критичне масе без које истинске промене нису могуће.
Реч је о јасној, разумљивој и корисној платформи коју народ разуме, подржава и од које има непосредну корист.
Основни циљеви и принципи:
• Хумано и праведно друштвено уређење;
• Гарантована примања и живот достојан човека;
• Свеобухватне реформе свих кључних друштвених области;
• Оснивање посебних стручних тимова за темељне реформе безбедносних структура: ДБ, полиције и Војске;
• Имена чланова стручних тимова из безбедносних разлога остају у наредних 30–50 година непозната;
• Национализација свих стратешких природних ресурса Србије;
• Природни ресурси Србије као власништво народа, а не државног апарата власти;
• Потпуно преиспитивање приватизација и утврђивање кршења закона и одредби Устава Србије;
• Косово и Метохија као неотуђиви део Републике Србије;
• Покретање судских поступака поводом на то агресије и захтев за накнаду штете правним путем;
• Покретање међународне правне иницијативе ради оспоравања једностраног проглашења независности и инсистирања на признавању Косова и Метохије као саставне, неотуђиве покрајине Републике Србије, у складу са међународним правом, Резолуцијом 1244 и Уставом Србије.
Поделите, умножите и проследите ову поруку — за добро свих грађана слободне и достојанствене Србије.