Неоснована је кулоарска прича да је „Стању ствари“ као порталу „у крај“ стао двојац-фантастикус (или пре: дијаболикус) у виду епископа Јована (Ћулибрка) и директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића
Патријарх Порфирије, Александар Вучић, епископ Јован (Ћулибрк) и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић (Фото: Лола Ђорђевић/Спутњик)
„Тешко је данас бити новинар: шта рећи а не слагати?“
(А. Баљак)
Да су ме позвали на неки интервју и да сам се одазвао, на питање „шта је то новинарство и како бити новинар“ одговорио бих речима Спенсера Трејсија (који је остао познатији као муж Кетрин Хепберн): „Да би био глумац, само треба да искорачиш левом ногом, дигнеш браду и кажеш Истину!“
Но, као дописни математичар морам да додам да је то довољан услов. Постоји и потребан услов, нпр. да вас не убију, забране или (далеко било) застраше сараднике и исеку финансије.
Кад смо код овог потоњег, по кулоарима се прича да је Стању ствари као порталу „у крај“ стао двојац-фантастикус (или пре: дијаболикус) у виду епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка) и директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића! Ја, као Србин и ускок, с тим никако нисам сагласан, сувише су то фини, „паметни и књишки људи“. То en général, сад у појединостима:
Дејан Ристић (да кренем од најмање битног, да не кажем од „најмањег међу хиљадама Јудиним“ – упореди Мих, 5:2), историчар, лептир-машна, разбијач србских и осталих митова (Mythbuster), манири Круг двојке и школа „Владислав Рибникар“, наравно „у души добар“ (упореди: дидаскалије за ликове у драми „Маратонци трче почасни круг“), све су му позе – розе! А и да ништа од напред наведеног нисте знали, трећи је био на парламентарној листи СНС секте: ако сумњате да би Ристић могао да „гаси“ Стање ствари онда нисте далеко од јереси да би исто Интернет место могао да гаси и Врховни Вучић (за кога знамо да „незаблудив је у политици и цензури“)! Дакле, и укратко, Ристић није!
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић трећи на листи СНС за парламентарне изборе
Јован Ћулибрк, епископ славонско-пакрачки, падобранац и обожавалац Џој дивижна, хисторичар без дипломе и холокаустичар са педигреом, умањитељ српских жртава у Јасеновцу са благословом СПЦ („страха ради јудејскога“, Јн. 19:38[1]). Изузетно смирена и суптилна особа, никад нервозна и никад не би пребила жену израелског официра – ergo, грех је и помислити да би такав високи црквени великодостојник и размишљао о било каквој освети, а посебно о гашењу Стања ствари. А и да ово ништа пре нисте знали, за невиност преосвећеног довољан вам је податак на каквим се светим и несветим местима еп. Јован подвизавао: „Осам година сам радио у Међународном институту за проучавање холокауста у Јад Вашему у Израелу.“ (Извор) Кадар стићи и утећи, и српске жртве смањити – у крајњем случају је превише заузет да би се бавио јадним српским сајтовима. Дакле, епископ славонски Јован ослобођен оптужби, макар овде на земљи (а на Небу нек сам види шта му је чинити лицем у лице са Вукашином Јасеновачким).
Злобници не би носили такво име да на врх ланца не поређаше баш оне код којих је Јован Ћулибрк студирао и с поносом осам година (среће) стажирао: дивни су то и милостиви изабрани појединци, ни гој-мрава не би згазили (једино ако им се нађе на путу ка личном благостању; макар био и њихов мрав, само другомислећи). Дакле, тек они нису!
Nota bene: Сама чињеница да раб Божји А. Л. исписује ове редове крунски је доказ да поменути нису хтели да Стање ствари угасе, а да су још мање успели у намери коју нису имали. (Quod erat demonstrandum.)
[1] „А потом Јосиф из Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли Пилата да узме тијело Исусово.“ (Свето Јеванђеље по Јовану, превод Комисије Синода СПЦ)
ПОМОЗИТЕ БОРБУ АЛЕКСАНДРА ЛАЗИЋА И ОПСТАНАК АРХИВЕ СТАЊА СТВАРИ
1. Уплате из иностранства НА ПРОИЗВОЉНУ СУМУ тренутно је могуће остварити једино ако имате отворен ПејПал (PayPal) налог.
Опција је Send Payment (Send Payment Online – To Email: ststvari@gmail.com) као на слици испод:
За додатне информације пошаљите мејл на ststvari@gmail.com.
2. Ако желите да платите кредитном картицом/ПејПалом на неколико изабраних сума то можете на доле описане начине:
Помозите опстанак Стања ствари!
€20,00
Помозите опстанак Стања ствари!
€50,00
Помозите опстанак Стања ствари!
€100,00
3. За динарске уплате пошаљите мејл на ststvari@gmail.com и добићете упутство.
Categories: Осматрачница Александра Лазића
„Александар Лазић: Довиђења до ослобођења!“ И уједињења.
Додаде моја маленкост.
Искра је упаљена надати се и појави пламена с Божјом помоћи.
„Удар нађе искру у камену без њега би у кам’ очајала.“
По мени је Стање Ствари упалило искру и хвала им на томе.
Тај отисак ће остати записан тамо где треба бити.
А шта јесте стварни разлог престанка рада портала? (Извињавам се унапред уколико сте то већ негде навели, а нисам видео.)
Колико кошта физичко постојање портала на годишњем нивоу? Не би требало да је више од 150-200 евра.
Друга ствар је уреднички рад.
@ Раде
Физичко постојање портала је доста скупље од ових Ваших процењених „150-200“ евра.
Није само уреднички рад, него постоји и администраторски и модераторски (пуштање коментара). О томе да треба, макар понекад, платити и ауторе – другом приликом.
Хвала на правилном разумевању,
Александар Лазић
@Раде,
поред таквих „пријатеља“ као што си ти, нама непријатељи не требају! Сумњам да би ти и графички приказ помогао да схватиш неке ствари…
@Стање ствари,
Редакцијо, молим вас да не објављујете јавно више овакве ствари и детаље, то би било као да су ови из Марићевића Јаруге после договора отишли до Турака у оближњем хану да им срачунају „колико ће оно све да кошта“ и „ко ће то да плати“.
Гаси се једини сајт са којим се идентификујем 100%.
Постоји још неколицина сајтова, са чијом уређивачком политиком се у великој мјери слажем, али се зна десити и да у појединим аспектима имам супротно мишљење.
Зато предлажем свима, који размишљају као ја, да свако да свој допринос. Да учини први корак. Да, оним што најбоље зна радити, помогне Стање Ствари. И радом и финансијама. Нека то буде мали допринос од сваког од нас. Нећемо ни осјетити. Најважније је савладати унутрашњу инерцију и кренути. Знам да постоји много бирократских препрека.
Али највећа препрека је у нашој глави. Не смијемо ни помислити да је наш удио занемарљив и небитан, већ треба да нас испуни пријатан осјећај да смо дали свој допринос. Без обзира на крајњи резултат. Да смо на правом путу.
Учинимо први корак ка Слободи!
Зна се ко има тапију на холокауст, а то нису Срби. Само један народ има право на статус жртве, а то је онај чије се жртве не умањују (осим ако их они сами не умање – или увеличају, у зависности од користи и политичке потребе). У тој религији не можете седети на две столице. Али можете да добијете столичицу у „Међународном (са великим М) институту за проучавање холокауста“ (оног над Јеврејима, не оног над Србима), или у Министарству за истраживање руда и губљење времена, са све лептир машном, ружичастим карираним оделом и федером за навијање, по мери лошег луткарског позоришта које већ дуго гостује на овим просторима. Баш oнако како то ликови из Нушићевих комедија, што су до јуче били кметови па се покондирили у ситну властелу, замишљају неке ствари, пуни страха и трепета јудејскога пред тим великим светом.
Велика ложа Грчке на званичном списку познатих масона открива да су ови клирици чланови (ако би то било нетачно, то би до сада било исправљено): васељенски патријарх Јоаким III; Патријарх александријски Фотије (Георге Пероглу): васељенски патријарх Мелетије (Мануел Метаксакис); васељенски патријарх Василије III; Патријарх јерусалимски Бенедикт (Василије Пападопулос): Епископ Херувим (Анинос) – Митрополит Паронаксијски; Епископ Хрисант (Харилеј Филипидес) – митрополит Трапезундски, касније архиепископ атински.
https://www.scribd.com/document/65046497/Eastern-Orthodox-Free-Masons
https://www.eurasiareview.com/14022020-ecumenical-patriarch-athenagoras-cia-and-state-dept-new-documents-unclassified-oped/
Цариградски патријарх Атинагора (који је са Павлом VI симболично укинуо међусобне екскомуникације између православља и католицизма) постао је масон док је живео у Америци – то потврђују православни извори и то je изгледа уобичајено у грчкој дијаспори. Цариградски патријарх Вартоломеј ради за америчку обавештајну службу (CIA), која је под контролом америчких Јевреја као уосталом и Сједињене Државе, што и врапци знају. Његов пулен Елпидофорос венчава хомосексуалце у православној цркви, служи са иноверцима, отворено подржава екуменизам и de facto абортус и ЛГБТ агенду.
„Поглавар Фанара на Атосу убеђује монахе да се уједине са католицима“
Цариградски патријарх сматра да само историјске разлике, а не догмати раздвајају православље и католичанство, па је њихово јединство неизбежно.
https://www.monomakhos.com/bartholomew-persuades-monks-in-athos-to-unite-with-rc/
„Викиликс потврђује утицај САД на Цариградску патријаршију““
Давно претпостављани утицај САД на Цариградску патријаршију потврђен је саопштењем Викиликса од петка, 27. маја 2011.
http://orthodoxengland.org.uk/wikileaks.htm
Да ли неко мисли да је стање у клеру СПЦ много боље, после толико година комунизма и сада глобализма? Зар нису најбољи кандидати управо они што су у најчешћем контакту са таквим сферама? Ако живите у „Израелу“ више година као високи хијерарх СПЦ, тешко да ће вас таква понуда заобићи. И тако, по делима њиховим препознаћете их.
Свака сличност са горепоменутим парагонима Светосавља, интегритета и професионализма је наравно случајна.
„Тензије између цркава аутентичног православног предања, које чувају Руска, Српска, Грузијска и Јерусалимска патријаршија, то јест скоро 85% православног света, и делимично позападњаченог Православља наметнутог Грчким, Блискоисточним и Балканским црквама, немилосрдно је експлоатисала ЕУ. Она (ЕУ) је недавно учинила све да подрије Грчку, Кипарску и Румунску цркву и сада је почела да ради на Српској Патријаршији, са неким шокантним резултатима. (Викиликс, 2011.)“
http://orthodoxengland.org.uk/wikileaks.htm
За offline бекап комплетног сајта:
„HTTrack is a free (GPL, libre/free software) and easy-to-use offline browser utility.
It allows you to download a World Wide Web site from the Internet to a local directory, building recursively all directories, getting HTML, images, and other files from the server to your computer. HTTrack arranges the original site’s relative link-structure. Simply open a page of the „mirrored“ website in your browser, and you can browse the site from link to link, as if you were viewing it online. HTTrack can also update an existing mirrored site, and resume interrupted downloads.“ https://www.httrack.com/page/2/en/index.html
Поздрав победи, с нама Бог.
@ Вѣд
Хвала, али већ нам Вордпрес омогућава прављење резервне копије целог сајта, што редовно радимо (Злу не требало 🙂 )!
Нови скандал у режији Дејана Ристића
https://jadovno.com/novi-skandal-u-reziji-dejana-ristica/
Пише: Душан Басташић
Програм под насловом ,,ЈАВНО СВЕДОЧЕЊЕ: Сусрет с прошлошћу – Диана Будисављевић“ ће бити реализован 13. фебруара ове године у Атријуму Народне библиотеке Србије у Београду а дан касније у Културном центру Војводине ,,Милош Црњански“ у Новом Саду.
Најава манифестације ,,ЈАВНО СВЕДОЧЕЊЕ: Сусрет с прошлошћу – Диана Будисављевић“ на интернет страницама Музеја жртава геноцида. ФОТО: Снимак екрана
У оквиру програма, присутнима ће се поред осталих обратити историчари Наташа Матаушић, и директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић.
Широј јавности али и историчарима, мало је познат лик и дјело Наташе Матаушић.
Недавно смо писали како је у циљу „обогаћивања и објективизације знања“, у организацији Музеја жртава геноцида, стотину средњошколаца из Србије, организовано од стране државе путовало у Јасеновац, заобишавши Доњу Градину што не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама.
Чију су и какву музејску поставку о Јасеновцу ученици били у прилици видјети у тамошњој галерији Јавне установе Спомен подручја Јасеновац?
Управо ону чији је аутор идејне концепције и сценарија Наташа Матаушић.
Хрватска историчарка Наташа Матаушић као узор
Постојећа музејска поставка Меморијалног музеја Спомен подручја Јасеновац отворена је 27. новембра 2006.
Непосредно по отварању, поставка је изазвала бројне контроверзе и углавном негативне коментаре, до оних да би поставка посебно задовољила и обрадовала усташе.
На дан отварања изложбе, Јулија Кош, еминентни члан јеврејске заједнице у Хрватској јавно је изјавила да би такву поставку начинили и сами усташе, да су коjим несретним случаjем побиjедили у рату и до дана отворења остали на власти.
Без обзира на безбројне критике у протеклих седамнаест година, спорна изложбена поставка до данас није промијењена.
Радове Наташе Матаушић отворено подржавају и промовишу Музеј жртава геноцида и Одбор за Јасеновац САС СПЦ.
Коментаришући српском тједнику „Новости“ своје судjeловање нa трибини одржаној у Осијеку o судбини кoзaрaчкe дjeцe 1942. гoдинe, Матаушићева је говорећи о логору НДХ за дјецу у Јастребарском рекла и слиједеће:
„Држaвни дjeчjи дoм у Jaстрeбaрскoм ниje биo лoгoр зa дjeцу. О дjeци се бринулo 30-aк чaсних сeстрa и мнoгoбрojни лиjeчници. Дoм су вoдилe чaснe сeстрe, углaвнoм Слoвeнкe кoje су сe, измeђу oстaлoгa, кoристилe у oнo вриjeмe приличнo уoбичajeним oдгojним мeтoдaмa кoje су дaлeкo oд суврeмeнoг пoимaњa пeдaгoгиje, мeђу кojимa je билa и шибa. (…) „
Кад се мале руке сложе, све се може..
Гошћа и говорник на манифестацији поводом Дана државност Србије, препоручена нам Наташа Матаушић је члан „заједничког“ тима за израду заједничке, како сама каже „здружене“ изложбе свих Република бивше СФРЈ у Државном музеју Аушвиц – Биркенау. Она наводи да се „група експерата на пољу Холокауста сложила на свим битним и спорним тачкама наше заједничке прошлости, као што је рецимо број жртава логора Јасеновац.
Додаје да је на разини експертске групе прихваћен попис Јавне установе Спомен-подручје Јасеновац као тачан. На попису је нешто преко 83.000 имена жртава.
У интервјуу које је пренијело и сарајевско Ослобођење Матаушићева је додала:
„..говоримо отприлике о 100 тисућа људи који су смртно страдали у логору Јасеновац, сви смо се сложили око тих бројева“.
На Привредниковој трибини „Козарачка дјеца, по други пут жртве“, емитованој 22. септембра 2020, детаљније је представила сарадњу хрватских и српских историчара.
Не треба изненадити да је Наташа Матаушић одабрана, и са радом „Лијечник Антун Најжар, ратни злочинац или спаситељ српске дјеце у Прихватилишту за дјецу избјеглица у Сиску“, учествовала на недавно одржаној научној конференцији коју је у Палати Србије организовао Музеј жртава геноцида.
Колаборационизам или научна сарадња?
Ово питање смо поставили након што је на маргинама прошлогодишњег засједања Међународне алијансе за сјећање на Холокауст (IHRA) које је одржано у Загребу, Дејан Ристић нашао за потребно да се у простору Хрватског државног архива сретне са директором те установе Динком Чутуром.
Тада смо претпоставили да ће бити занимљиво пратити ток, како се јавно похвалио Дејан Ристић, „успостављене трајне институционалне сарадње Музеја жртава геноцида у Београду и Државног архива Хрватске на реализацији најављених заједничких пројеката“.
Ристић је тада прецизирао да ће се сарадња огледати и у научним истраживањима Геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима на подручју НДХ.
Недуго затим, оштро га је дeмaнтовао Динко Чутурa, директор Хрватског државног архива, истичући дa je Ристић у пoтпунoсти злoупoтриjeбиo његово и гoстoпримствo ХДА. Додао је како је Ристић извиjeстиo дa сe рaзгoвaрaлo o тoбoжњeм гeнoциду пoчињeнoм нaд Србимa нa тeритoриjу НДХ, иaкo o тoмe нa сaстaнку ниje билo риjeчи.
Једносмјерна сарадња
За оне боље упућене у тему ескалације ревизионизма и покушаја исписивања „нове историје“ из периода постојања НДХ и ере Покоља, није никаква тајна како се од стране челника кључних српских институција за изучавање Геноцида над српским народом у Другом свј. рату, снисходљивим односом настоји додворити хрватским колегама олако прелазећи црвене линије националног достојанства.
У том срамном делању спремно су се оградили и јавно извређали академике Василија Крестића, и Србољуба Живановића и експерта за изучавање Геноцида проф. др Гидеона Грајфа.
Горљиво се баве умањивањем броја Срба побијених у Јасеновцу, не марећи да тиме те жртве поново убијају а њихове потомке и сународнике дубоко у болно повређују.
Умјесто да њихови колеге са хрватске стране, они који припадају народу који је починио незапамћене злочине над Србима, настоје наћи храбрости, признати одговорност и показати елементрано интелектуално поштење.
Признаћете да је потпуно незамисливо да се током манифестација поводом Дана државности Р. Хрватске, у простору Хрватске народне библиотеке као говорник појави академик Василије Крестић или проф. др Милош Ковић.
Чија ће се лица зацрвењети на Сретење?
За претпоставити је да многима у институцијама Р. Србије нису познате неке од овдје изнесених чињеница.
То може бити утјеха али не и оправдање да се за национални празник Дан државности Србије, под покровитељством Министарства културе Србије дозволи овакав скандалозан потез директора Музеја жртава геноцида Дејана Ристића.
Аутор је један од оснивача и предсједник УГ Јадовно 1941. у Бањој Луци.