Драги Срби, кад видите како боли крај „Стања ствари“, шта мислите како ће тек болети нестанак Косова?!
„Стање ствари“ у једној слагалици
Надање се наше закопало
на Косово у једну гробницу.
Владика Раде
Седели смо нас тројица сабораца и причали о текућем стању на фронту – читај о последњим проблемима и озбиљним притисцима на „Стање ствари“ и људе који га окружују. А пошто је „Стање ствари“ неодвојиво од Косова (и Метохије), рекох да се морамо припремити на губитак Косова. Један саборац, у наступу чудне инспирације, поручи (четири пута): „Харамбашо, мораш се припремити и на то да нема Стања ствари!“ У наступу још чудније инспирације, рекох (себи): „Ако је већ тако и ако треба да боли – нек боли одмах!“
Драги Срби,
Кад видите како боли крај „Стања ствари“ (првог мене!), шта мислите како ће тек болети нестанак Косова?!
А ако крај „Стања ствари“ изазове буђење макар некога из нашег племена које „сном мртвијем спава“ – имало се (Стање) чему угасити! Не бих ишао тако далеко да тврдим да крај првога може спречити нестанак другог – светог и распетог нам Косова – али оно што је људима немогуће, Богу је могуће (Мт 19, 26).
Фото: Предраг Крџић
ПС. Кључно питање Српства данас јесте докле смо стигли у „Небеској литургији“, стигосмо ли макар до овог дела страдања:
„Тада Господ помор попустио,
Да помори и старо и младо.
Ударише љуте бољезање,
Тијесна гробља, а мало гробара.“
А дешава нам се све ово јер
„Нису Срби као што су били,
Лошији су него пред Косовом,
На зло су се свако измјенили“
и
„Закукаше Срби у невољи,
Ал’ се Живог Бога не сјетише,
Нити Бога ни својијех гријеха.“
Светитељу Саво, моли Бога за свој грешни народ!
Categories: Осматрачница Александра Лазића
Нажалост, ово је кључна истина.
Укупан пораз који се примиче – а који неће бити громогласна церемонија уз ватромет како се претварају да верују по Јутјуб поселима – чини деловање на многим пољима мање смисленим.
Није једноставно ни написати тако нешто. А опет је врло близу истине.
Ух бре, од овог може да се ‘мре 😭
A kako ćemo da prihvatimo… Po nekim snimcima od pre neki dan, koji kruže netom u hramu u Žarkovu je proplakala ikona Bogomajke, isto se desilo i sa ikonom Svt. Vasilija ostroškog. Takvi događaji, budući kod nas ne tako česti, su uteha ali i strašno znamenje, pa ćemo videti šta nam to ide u susret.
U Beogradu i ostatku Srbije narod već dugo živi u odsustvu direktne neprijateljske opasnosti, osećaji u tom slučaju otupe, žao mi je što ljudi ne vide šta im se sprema…
Hvala ljudima iz Stanja Stvari na svemu. Ovo što ste vi stvrorili i to kako ste radili, delali je bilo prosto savršeno.
Ништа није изгубљено, док није све изгубљено!!!
Очекивао сам „Шалили смо се…“, а стигла је потврда изузетно тужне вести.
Да, у праву су сви они који кажу и мисле да ово што се дешава са Стањем ствари може да буде иницијална каписла за борбу „прса у прса“. Да се из иреалног света виртуелне мреже изађе на право бојно поље и борба за очување Србије и србства настави у реалном простору и времену.
Али свака борба треба да има и своју подршку. Е то је било Стање ствари. Подршка, упориште, база, основа, светло које је давало не само информације него и врло квалитетан материјал којим се враћала нада и вера да у Србији може бити простора где ће обичан човек потврдити или изнети сопствено мишљење, различито од уврежених стереотипа и при том видети да није сам, да у Србији још има Срба, да Србија још није умрла.
У овој шљаштећој тами интернет простора Ви сте били светлост. У гомили ружичастих лажи које нам свакодневно потурају добро организовани и синхронизовани медији „власти“ и „опозиције“ (читај истог зла, само са две различите стране медаље), Ви сте били истина коју смо упијали као кап воде. Док нам се пред очима одвија перформанс „демонстрација опозиицје“ (организоване од стране власти), тамо негде у тишини, без помпе и подршке и једних и других (али очигледно уз велике притиске), Ви сте нам пружали информације о томе шта се стварно дешава.
И док Србија све више остаје без Срба, док се Косово и Метохија све снажније одбацују из матице (уз никад јаче укање и букање да то није истина), док је Србија никад ближа НАТО сатанистичкој организацији (можда смо и чланица – посматрач, а да то ни не знамо), и док нас злотвори све више удаљавају од Русије (причајући, боље рећи ЛАЖУЋИ, да смо јој све ближи), Ви сте били СТУБ о који су се све ова злодела разбијала, макар за нас који смо имали ту част да Вас пратимо , читамо, износимо своје мишљење и не стидим се рећи много тога, бар када сам ја у питању, научим.
Хвала Вам на свему што сте за Србију, србски народ и све оне који и даље имају свој став, своје мишљење и своју главу, учинили на овој мученој њиви Господњој.
У нади да је ово само пауза, а не и дефинитивно крај Стања ствари, поздравићу Вас речима које би требало да нам буду водиља: Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може!
„А ја што ћу оли са киме ћу, мало руках малена и снага, једна сламка међу вихорове.“
„Надамном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве.“
„Племе моје сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља.“
„Нема нама нада ни у кога до у Бога и у своје руке. Него удри докле махат можеш, удри за крст, за чест и слободу.“
Овде видимо да је и Владика Раде имо многе дилеме али је на крају изрекао оно чувено: „Нека буде што бити не може, нека буде борба непрестана“
Ко није скоро читао нека прочита поново јер у Горском Вијенцу се крију одговори на готово све наше данашње дилеме.
Да се наши преци нису борили питање је би ли ми данас постојали као народ? При томе постоје различити облици борбе ако свако од нас уради онолико колико може то ће бити довољно да победимо и да опстанемо.
Нека је СРЕЋНА КРСНА СЛАВА свима који прослављају Светог Јована Крститеља.
„Кад видите како боли крај „Стања ствари“ (првог мене!), шта мислите како ће тек болети нестанак Косова?!
А ако крај „Стања ствари“ изазове буђење макар некога из нашег племена које „сном мртвијем спава“ – имало се (Стање) чему угасити! Не бих ишао тако далеко да тврдим да крај првога може спречити нестанак другог – светог и распетог нам Косова – али оно што је људима немогуће, Богу је могуће (Мт 19, 26).“
Ово ме у умногоме подсећа на гашење Српског Листа годинама уназад. Наиме тада је главни уредник Српског Листа господин Момчило Селић написао текст под насловом Одјава. У томе тексту је отприлике написао да Српски Лист нема ни снаге ни средства да се носи са „кабалистима“ и притисцима који долазе са свих страна, те да је стога приморан да обустави његов рад.
Сумњам да су ти исти „кабалисти“ уплели своје прсте и кад је у питању Стање Ствари.
Изродиће се неко ново „стање ствари“.
„Удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.“
Нема предаје.
„Закукаше Срби у невољи,
Ал’ се Живог Бога не сјетише,
Нити Бога ни својијех гријеха.“
Исто тако грех је живети у очајању и без наде у Васкрсење.
Док је нас дотле има и наде.
„Јер надежда веже душу с небом као луча са сунцем капљицу.“
Ugašen je Fond strateške kulture, zatim Balkanska geopolitika, sada i Stanje stvari. Od tvrdih srpskih portala ostala nam je samo još Borba za veru ali ona više objavljuje tekstove iz verskog ugla, vrlo retko iz političkog. Ima dobrih video kanala na You Tube sa dobrim gostima ali to ne može da nadomesti čitanje, jer pismenom izražavanju prethodi mnogo veće promišljanje, sažimanje i oblikovanje. Naredne dve godine će nam biti teške, sigurno da bi lakše jilo uz Stanje stvari. Hvala vam na svemu.
„… последњим проблемима и озбиљним притисцима на „Стање ствари“ и људе који га окружују“
Следе бремените године за слободоумног човека, верника, родољуба, домаћина, за породичног човека, за дружбу, традицију, православну духовност, људске слободе, песничко надахнуће, за испит савести, за све оно што се на овом месту величало и чему се стремило.
„Проблеми и озбиљни притисци“ су све јачи. Дувају јаки давоски, њујоршки инквизицијски ветрови. Треба нам сидро, заклон, светионик, треба нам учионица и ризница прашњавих књига, треба нам заветрина да се чујемо и разменимо мисли, међусобно јер нас наши данашњи духовници не чују.
Отимају нам једно по једно окупљалиште. Све по закону човечијем, новом и нормалном и свачијем.
Остаје жал и празнина, али и брига за тројицу сабораца-домаћина.
Уз наду да ће бар објаве и коментари остати недирнути и доступни – хвала „Стању ствари“ и Александру Лазићу за велики труд, за сјајно место, за мудрост – недостајаће.
Zasto, ako je vec kraj, prosto ne objavite kakve pritiske i od koga tacno trpite? Dajte da se jednom, crno na belo, vidi ko su neprijatelji!
Sastavite jedan prilog u formi pripovetke, unapred se ogradite da su likovi i dogadjaji izmisljeni, da je svaka slicnost slucajna, i onda iznesite.celu istinu. Ako vec stradate, nek zrtva bude smislena.
Треба преживети адске муке, које следе.
Ни Његош, ни Свети владика Николај,
ни сви наши Свети и јунаци
не могу да зауставе пропаст
ако буде и даље:
„Закукаше Срби у невољи,
Ал’ се Живог Бога не сјетише,
Нити Бога ни својијех гријеха.“
Молећи се Богу и кајући за грехове, може се надати,
да као Наталијина Рамонда,
Васкрсне Србија, па и Стање ствари!
БОГ ЋЕ ПОМОЋИ АКО ИМА КОМЕ! ( Патријарх Павле)
@ тројици сабораца,
да почнем маниром г-дина Душана Буковића. (За гледаоце са црно-белим пријемницима он је један од овдањих гостију-уредника чији су бројни коментари објављивани као чланци).
Без улажења у детаље неотуђивости и неодвојивости Стања ствари од КиМ и обратно овде бих нагласио следеће:
Косово, саборци, не може да нестане.
Косово и Метохија не могу нестати нити се могу изгубити.
МИ можемо да се изгубимо и нестанемо, Метохија и Косово НЕ!
„Стање ствари“, харамбашо, не може да нестане.
Нећу понављати ни једном ни четири (4) пута.
Макар да га искључимо из струје и обришемо из регистра домена, МИ можемо да се изгубимо и нестанемо, „Стање ствари“ НЕ!
За обе ове ствари просто је касно а сваког ко би ме питао зашто тако мислим и чиме такав став поткрепљујем упутио бих на овде присутне и на вас. Ви сте ме, сви овде присутни, овоме подучили па сад, с опроштењем, кусајте. Такво је стање ствари, тако ће бити а и било је. Алекса Шантић Стевану Сремцу[1], само се из груди откинуло када сам прочитао текст.
@Миле помену искру у камену. На једном од „Стања ствари уживо“, док су ствари наоко још изгледале много „раније“ него што су сада, рекао сам да морамо сачувати искру. Морамо, сваку која нам је Богом дана, за покољења која долазе, а „Стање ствари“ је једна од њих.
@Kad se vojska na Kosovo vrati дао је два изузетно конструктивна предлога, а ако се у нечему не оскудева на овом парчету интернета не оскудева се у приповедачима. Зато дајте притиске на сто, све ће их овај народ овде „позлатити“.
[1] Ми знамо судбу
Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи –
Бог је слободу дао за човјека.
Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô –
У својој смрти да нађе лијека.
Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!
Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!
(https://stanjestvari.com/2023/04/15/stanje-stvari-poklanja-antologiju-srpskog-pjesnistva/)
„Кабалисти“ ***** ***** **** то јест њихови подизвођачи радова. Прави власници државе Републике Србије. Ко други? Свашта…
Надајмо се да ће архива текстова остати онлајн.
@ Kad se vojska na Kosovo vrati
А шта бисте урадили са тим сазнањем? Да ли бисте кренули „у јуриш“? 🙂
Да пробам да будем мало озбиљнији: непријатељ је хидра са стотину глава, а наших нема. Коме то није довољно јасно, тај је џаба кречио тј. проводио време на СтСт.
Александар Лазић
…а наших нема!“
Изгледа да се овде ради о веома тешкој депресији?!
Спасиоци не чекају „наше којих нема“, већ делају тренутно спасавајући оно што се наизглед спасти не може!
Петооктобарцимаима је било лако да руше Србију уз помоћ Сорошевих пара и да јој 5. октобра извуку камен темељац, па се нестрћница данас руши као кула од карата, „а наших нема“ да јој фундирају нови темељ!
Главни је утрошио много времена да би дошао до коначног сазнања да је „пишање уз ветар“ веома тешко и врло ретко доноси корист делатнику.
Наш би народ рекао: „Што се бацаш у Мораву, ако ниси неки пливач!“
Јунацима са Кошара, вечна слава!
Сигурно су и они знали да хидра има стотину глава, али нису пред њом узмакли.
Нек ми опрости Св. Јован, што на други дан своје Крсне славе изговорих све ове скаредности!
Оћутати не могох!
Опрости ми Боже!
@Стање ствари,
Vidite, samo Vi znate kakve sve rizike to nosi, i nije na meni da Vas nagovaram na nesto sto Vam moze doneti nevolje. Prosto mi se ucinilo da bi srpski i junacki bilo da uzvratite na nacin na koji mozete. Da podlost ne ostane bez odgovora, ako su Vas vec sticajem okolnosti primorali da odustanete. Barem verujem da bih ja tako nesto uradio, ako govorimo o licnom odgovoru.
Ali ima jedna jos vaznija stvar.
Konacno bi se na svetlo dana izveo neprijatelj, ili jedan njegov pojavni oblik. Da se zna ko je hidra u srpskom drustvu koja ovaj narod odvlaci u provaliju. I culo bi se za to. Dalo bi dodatni smisao Vasoj borbi, hidra bi izasla iz senke. Ovako, odlazite u tisini.
Ali na Vama je, i nemam.pravo da osudjujem bilo kakvu Vasu odluku.
Sve najbolje Vam od Boga zelim,…
Usput, gospodine Laziću, pominjali ste Kosmet. Jeste li iz svega stekli uverenje da se sprema teren za konacnu predaju?
Dragom Aleksandru I celom urednistvu I svim posetiocoma da pozelim sve najbolje I duboka zahvalnost. Verujem da je pritisak bio vec duze vreme , jer markisticka sekta najvise mrzi slobodno misljenje, istinu I hrabrost a kada dodamo visoku inteligenciju ukljuce ceo apart da zaustave. Vest je tuzna I boli za sve nas. Izdzali ste dugo I to je za pohvala. Svako dobro. 🙏
,,Оно што ти Господ може дати нико ти не може узети.Оно што ти Господ може узети нико ти не може дати. ,,
@ Kad se vojska na Kosovo vrati
Од марта 2023, упозоравао сам, гаси се све што има и најмањи српски предзнак. Реакција оних које сам упозоравао и позивао да се удружимо била је НУЛА! (И то не она комунистичка, „позитивна нула“, него наша, „негативна нула“.)
Уверен сам да је то припрема за велеиздају Косова и Метохије (и ко зна шта још лоше за нас Србе).
Александар Лазић
ПС. Мислим да сам доста објаснио. Смањите радозналост да бисмо ми одржали борбену готовост. Овако даље више не иде, али можда ће ићи некако другачије 😉
„@ Kad se vojska na Kosovo vrati
Zasto, ako je vec kraj, prosto ne objavite kakve pritiske i od koga tacno trpite? Dajte da se jednom, crno na belo, vidi ko su neprijatelji!
А шта бисте урадили са тим сазнањем? Да ли бисте кренули “у јуриш”? 🙂
Да пробам да будем мало озбиљнији: непријатељ је хидра са стотину глава, а наших нема. Коме то није довољно јасно, тај је џаба кречио тј. проводио време на СтСт.
Александар Лазић“
Gospodine Laziću, vaš odgovor je prilično razočaravajući. Zapravo, nema odgovora. Ne znam zašto. Čemu to vrludanje? Što bi se reklo, ako ste nešto započeli, recite do kraja. Ovo je besmislica, bolje da niste ništa rekli.
„Смањите радозналост да бисмо ми одржали борбену готовост.“
Onaj ko smanji radoznalost ne samo da gubi borrbenu gotovost, već na neki način predaje se, gubi sve, postaje polumrtav.