(Орто)графијском хомогенизацијом имали бисмо несумњиво повољније услове за језичко заједништво, које не би било језички унитаризам, писао Брборић 1987. године
Доносимо скениран текст лингвисте Бранислава Брборића, уз подсећање да смо извод из овог рада објавили пре неку годину (Бранислав Брборић: Како да српска ћирилица постане међународна).
Бранислав Брборић: Како да српска ћирилица постане међународна
Извор: Научни састанак слависта у Вукове дане (14-20. IX 1987): Реферати и саопштења, 17/2. Београд, 1988, стр. 411-421.
Categories: Поново прочитати/погледати
Поводом овог овде објављеног текста лингвисте Б. Брборића сведочим да је лингвиста Бранислав Брборић, одмах после почетака сарадње с Удружењем за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“ (2001) — из које је четворогодишње сарадње произашла стопостотна уставна заштита српске ћирилице у српском језику у Члану 10. актуелног Устава Србије из 2006. године — напустио сваку активност у вези с његовим ранијим „реформисањем“ српске ћирилице и хрватске латинице и прешао на своју борбу за суштинску једноазбучност у српском језику.
То најбоље доказује истинитим његов текст који је часопис „Нова Зора“ (5/2005, стр. 164-170) објавио (нажалост, који месец после његове преране смрти, 2005) с насловом: „ЗА СУШТИНСКУ ЈЕДНОАЗБУЧНОСТ“. А о штетности двоазбучја у српском језику, иза тог Б. Брборићевог веома значајног текста, објављен је у истом броју „Нове Зоре“ текст моје маленкости (стр. 171-183) под насловом „ВАНСВЕТСКО РЕШЕЊЕ ПИТАЊА ПИСМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ИЗВОР НОВЕ ДЕОБЕ СРПСКОГ НАРОДА“.
Године 2001. био је један скуп на Филолошком факултутету у Београду поводом оснивања огранка ЋИРИЛИЦЕ Нови Сад, којег је организовао дипломирани инжењер Владимир Лепојевић. Тада је мр Бранислав Брборић изложио свој предлог реформе и ћирилице и латинице, а супротставио му се Драгољуб Збиљић речима да је нам је доста реформи,и да требамо чувати оно што имамо. Као помоћник министра за културу и секретар Одбора за стандардизацију српског језика биоје моћан човек, али је устукнуо пред вољом народа организованог у удружењу ЋИРИЛИЦА и постао присталица једноазбучја. Дакле,он Збиљића није схватио као противник,што је био случај са већином лингвиста, него се прем ањему односио као саборцу и сабрату у враћању ћирилице српском народу.
Велико српско име беше иостаје мр Бранислав Брборић!